Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kurtijeva provokacija: Srbija pritiska Srbe na Kosovu, Priština ih štiti

© Foto : https://twitter.com/albinkurtiAljbin Kurti, premijer tzv države Kosovo i lider pokreta Samoopredeljenje glasa na izborima u Albaniji
Aljbin Kurti, premijer tzv države Kosovo i lider pokreta Samoopredeljenje glasa na izborima u Albaniji - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Pratite nas
Srbija vrši pritisak na Srbe na Kosovu, a Priština pokušava da ih od toga zaštiti. Srbi nisu izloženi incidentima na Kosovu i pobrinućemo se za sve građane Kosova, rekao je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Kurti je to, između ostalog, kazao u intervjuu za „Juropijan vestern balkans“.
„Na Kosovu ne postoje međuetnički problemi. Zapravo, na Kosovu imate Srbe koji se žale na pritisak Srbije. Kada sam prvi put bio premijer, za savetnika sam imenovao Aleksandra Stankovića iz Raniluga, ali je posle dva sata podneo ostavku zbog pritiska struktura iz Beograda. U osnovi, kosovski Srbi su pod pritiskom Beograda. Želimo da pomognemo i njima. Jer, kao što znate, skoro 100 odsto je prinuđeno da glasa samo za jednu stranku, koja je pod kontrolom i koju finansira Beograd, i to je zaista tužno. Mislim da bi trebalo da postoji demokratski pluralizam, a ne nacionalistička homogenizacija“, rekao je Kurti.
Kada su u pitanju pretnje Albanaca Srbima, Kurti kaže da se „njima bave“ i da postoje „politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa“ i optužio je Beograd da izaziva incidente.
„Mi se bavimo svim incidentima, ali takođe nije u redu doći u napola završenu crkvu, koja nije stigla da se završi jer je to bilo tokom perioda Miloševića u univerzitetskom kampusu, i održati političku liturgiju. To nije u redu, ne bez dozvole. Jer, čak i prema Briselskom sporazumu svaki put kada dođete, trebalo bi da tražite dozvolu. Bez traženja dozvole da se dođe i obavi politička liturgija u Miloševićevoj crkvi koja je izgrađena ’97 u univerzitetskom kampusu. Jer, Milošević je ranije eksproprisao teritoriju univerzitetskog kampusa, a takođe i javna preduzeća i imovinu kako bi izgradio crkvu. Miloševićeva instrumentalizacija crkve je nešto što bismo trebali osuditi, a ne pretvarati u političku liturgiju“, rekao je Kurti.
Kurti je rekao da neće odbaciti Vašingtonski sporazum, iako je on „jedan od lidera koji je podržao predsednika Bajdena za razliku od predsednika Vučića koji je snažno lobirao za predsednika Trampa“.
Dodao je da je predložio Vašingtonu „četiri preporuke vezane za Srbiju“.
„Jedna je reciprocitet prava manjina – u Srbiji postoji nacionalni savet za Albance ali i Bošnjake. Verujem da možemo da imamo prava reciprociteta. Potom sam predložio SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope) po uzoru na ono što Norveška, Island i Švajcarska imaju sa EU, tačnije EFTA i EEA. Potom, treba da se fokusiramo na probleme nestalih osoba. Takođe sam predložio i da Kosovo i Srbija sklope mirovnu deklaraciju da nećemo napadati jedni druge. Ostale države ili žele ili su se već priključile NATO savezu, sa izuzetkom Srbije. Mislim da su ovi predlozi realni i da treba da ih ostvarimo. Pričao sam o Vašingtonskom sporazumu imajući na umu da je bilo očekivanja da će ovaj sporazum fundamentalno prestati da bude važan za novu administraciju ukoliko Džo Bajden pobedi na izborima, a on jeste pobedio“, kazao je Kurti.
Premijer privremenih prištinskih institucija kaže da je u dijalogu Beograda i Prištine „teško razgovarati dok god ne dođe do distanciranja od Miloševićevog režima“.
Aljbin Kurti - Sputnik Srbija, 1920, 07.05.2021
Kurti najavio protiv Srbije tužbu za genocid
„Ne vidim alternativu međusobnom priznavanju i ne želim da izbegavam kontroverzna pitanja. Za mene se dijalog u Briselu koji se oslanja na rezoluciju Generalne skupštine od 8. septembra 2010. godine svodi na status odnosa između Kosova i Srbije. Imamo nenormalne odnose i normalizovaćemo ih. U tom cilju, kako kaže ta rezolucija, postoje četiri cilja koja treba da postignemo – mir, sigurnost i stabilnost, saradnja, afirmisanje evropskog puta i perspektive i poboljšanje života građana. Verujem da bismo konstruktivnim dijalogom mogli da napredujemo“, rekao je Kurti.
On je objasnio kako bi„voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako Srbija to ne želi, moramo da nastavimo da živimo bez tog priznanja“.
„Ne planiram da prošlu zavisnost Kosova od Srbije zamenim novom zavisnošću Kosova od priznanja Srbije naše nezavisne države. Dakle, već 13 godina živimo bez priznanja Srbije. Bilo bi dobro da nas Srbija prizna, ali ja to neću platiti ni teritorijom Kosova, ni funkcionalnošću naše države. Kosovo je nezavisno. Kosovo je priznalo 26 od 30 zemalja NATO-a, i 22 od 27 država članica EU. Rusija i Kina nas ne priznaju, ali SAD, Francuska i Velika Britanija u Savetu bezbednosti priznaju. Moraćemo da nastavimo dalje“, zaključio je Kurti.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala