Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Marihuana, amfetamini, ekstazi... Kako je droga prestala da bude tabu među srpskim tinejdžerima

© Flickr / Torben HansenPosledice korišćenja ovih sintetičkih droga mnogo su opasnije od onih koje izaziva marihuana
Posledice korišćenja ovih sintetičkih droga mnogo su opasnije od onih koje izaziva marihuana - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Pratite nas
Droga već godinama nije tabu među tinejdžerima u Srbiji. Čak je iznenađujuće ako u srednjoškolskom društvu neko nije probao bar marihuanu. Tako je zbog toga što su kanabis, amfetamini i novi narkotici koji ne podležu zakonima lako dostupni i jeftini, ali i zbog toga što su kazne za maloletnike koji koriste ili prodaju drogu blaže nego za odrasle.
Tinejdžerima drogu najčešće rasturaju vršnjaci u velikim gradovima, a njihovo snabedanje narkoticima obično se povezuje sa navijačkim grupama. Noćni klubovi i muzički festivali već godinama slove za „žarišta“ narkotika.
Najnovije istraživanje „Zloupotreba droge – adolescenti u Beogradu“, autorke Ivane Radovanović, docenta na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, pokazalo je da svaki sedmi srednjoškolac diluje drogu, a da je svaki deseti član navijačke grupe.

Zašto tinejdžeri prodaju drogu

Srednjoškolci drogu počnu da prodaju iz nekoliko razloga – pod uticajem vršnjaka, zbog potrebe da budu prihvaćeni u određenom društvu, lake dostupnosti i izrade narkotika, ali i ekonomskih razloga.
„Tinejdžeri do 14 godine ne podležu kaznenoj politici. To je opšteprihvaćen trend u svim evropskim zemljama i SAD“, napominje dr Svetlana Vučetić Arsić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Drazjerova“ za „Sputnjik“.
Od 1.287 učenika, ispitanih u pomenutom istraživanju, pokazalo se da čak 17,7 odsto njih koristi drogu, dok 14,1 odsto distribuira narkotike. Poređenja s ranijim sličnim istraživanjima pokazuju da je porast upotrebe droge među beogradskim srednjoškolcima za period od šest godina više od šest odsto, piše „Politika“.
„Ako govorimo o profilu mlade osobe koja se interesuje za drogu i počinje da je preprodaje, nema nekih pravila. To su osobe i iz tzv. siromašnih i bogatih slojeva društva. To su mladi ljudi oba pola koje privlači novac, moć i droga u ranom uzrastu. Takve osobe se regrutuju jer su kaznene mere prema njima blaže. Uglavnom se dobijaju vaspitne mere, što je na prvom stupnju u redu, tako da su dilerima koji prave mrežu jako pogodni za rad“, pojašnjava psiholog Spomenka Ćirić Janković koja se bavi prevencijom bolesti zavisnosti kod mladih.
Kako kaže, organizatori mreže za rasturanje droge znaju da prepoznaju mlade potencijalne distributere i kako da ih regrutuju.
„Lako se ulazi u tu mrežu, ali je problem kako iz nje izaći, jer se tu vrlo često prave dugovi. To je poslovanje koje nije detaljno i precizno vođeno, tako da možete da osobu koja nije dovoljno vešta uvalite u dugove i onda je teško izaći. Ima više situacija koje su se završile loše, kada mlada osoba ne ume da izađe iz problema ili nema podršku porodice, pa se to završi tragično“, predočava Spomenka Ćirić Janković.

Marihuana i amfetamini – omiljeni među srednjoškolcima

Tinejdžeri najčešće zloupotrebljavaju kanabis, a odmah potom i amfetamine i ekstazi. Konoplju koriste već decenijama, dok trend uzimanja amfetamina traje oko 15 godina. Manjina srednjoškolaca smatra da je probanje psihoaktivnih supstanci veliki rizik, a dečaci su skloniji tome da probaju narkotike nego devojčice.
„To su droge koje su dovele do čitavog niza smrtnih ishoda kod adolescenata u proteklih nekoliko godina. To su oni mladi ljudi koji su umirali, naizgled, iz čista mira. Oni su umirali od amfetamina koji dovode do ‘pregrevanja’ organizma, odnosno velikog gubitka tečnosti i minerala, pa, shodno tome, dolazi do poremećaja rada srca i, obično kod ljudi koji imaju neki problem u krvnim sudovima, srcu ili mozgu, dovodi do nagle smrti“, napominje psihijatar i psihoterapeut dr Ivica Mladenović.
© REUTERS / Edgard GarridoTinejdžeri najčešće zloupotrebljavaju marihuanu
Čovek zapalio džoint na demonstracijama za legalizaciju marihuane - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2021
Tinejdžeri najčešće zloupotrebljavaju marihuanu
Mladenović ističe da amfetamini izazivaju euforično raspoloženje, koje najčešće prati destruktivno ili agresivno ponašanje:
„Počev od onoga što se smatra benignim, da neko pravi gluposti pod dejstvom droge, pa onda neko to snimi i postavi na internet. To jako teško deluje na dalji psihički razvoj, odnosno mentalno zdravlje tih ljudi. Ide se do toga da mogu da urade nešto zbog čega mogu da završe u zatvoru ili izgube život“.
Evropsko školsko istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji iz 2019. godine (ESPAD), koje je sproveo Institut „Batut“, a u kojem je anketirano ukupno 60.290 đaka iz 510 škola, uzrasta od 15 do 16 godina, pokazalo je da je kanabis tokom života probalo 7,3 odsto učenika. Bilo koju drogu tokom života je probalo 8,6 odsto učenika, od kojih je 5,6 odsto to učinilo tri ili više puta.

Na festivale se „žmuri“

Ipak, na rasturanje narkotika na muzičkim festivalima i u noćnim klubovima se „žmuri na jedno oko“, a ogroman problem je i to što se na tržištu narkotika svakodnevno sintetiše nova droga iz grupe amfetamina.
„Vi imate zabranu za droge za koje znate da su droge, ali za hemijsku smešu ili jedinjenje za koje još uvek ne znate da je droga, vi nemate zvaničnu zabranu i to ne podleže sankcijama“, ističe Mladenović.
Kako se u ESPAD-u navodi, među učenicima prvih razreda srednjih škola u Srbiji, 1,8 odsto je koristilo neku od novih psihoaktivnih supstanci, čiji se broj brzo uvećava na tržištu čitave Evrope. Samo u 2018. godini, na Starom kontinentu je prvi put otkriveno 55 novih psihoaktivnih supstanci. Ukazuje se i na to da je broj novih supstanci u opticaju stalno visok – uvek ih ima oko 30.

Kako sprečiti decu da uzimaju drogu

Sprečavanje dece da uzimaju narkotike nije lak zadatak. Prema rečima stručnjaka, ne možemo da se oslonimo na ličnu odgovornost maloletnika, niti na sistem, koji kaska za proizvođačima i distributerima droga. Zato ključnu ulogu u tome igra – porodica.
„Ako roditelji primete da dete ima tzv. višak novca, da se odjednom oko njega pojavljuje mnogo novih drugara, koji često dolaze, a kratko se zadržavaju u kući, ako menja ponašanje, postaje nervozno, često izostaje iz škole i menja mu se uspeh u školi, savet je da pitaju dete šta se dešava, jer, kada je droga u pitanju, i kao roditelji i kao stručnjaci možemo da pomognemo efikasno, ako se problem ranije otkrije“, napominje Spomenka Ćirić Janković.
S druge strane, Svetlana Vučetić Arsić ističe da i promovisanje zdravih stilova života igra veoma važnu ulogu u sprečavanju maloletnika da konzumiraju narkotike:
„To se čini pozitivnom identifikacijom sa uspešnim mladim ljudima iz sfera sporta, nauke, kulture, a pre svega odgovornim roditeljstvom“.
Tinejdžere koji se leče od narkomanije u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti „Drazjerova“ lekari prate više od dve godine u svojim programima. Znatan broj njih održava stabilnu apstinenciju u tom periodu.
Nacionalne aktivnosti za sprečavanje maloletnika da uzimaju drogu sastavni su deo Strategije za borbu protiv droga. Očekuje se da će nadležni organi od 2022. godine početi da rade na novoj nacionalnoj strategiji.
Pročitajte još:
Vulin: Nema nikakve šanse da se marihuana legalizuje
Putevi droge se ukrštaju na Kosovu: Novi izveštaj o ruti kanabisa i heroina, pranju novca...
Marihuana – lek ili ulaznica za narkomaniju
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala