Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Seoski turizam - ozbiljna konkurencija odlasku na more

© Sputnik / Radoje PantovićSelo
Selo - Sputnik Srbija, 1920, 14.07.2021
Pratite nas
Seoski turizam koji je lani u Srbiji doživeo bum zahvaljujući pandemiji kovida 19  kada se u inostranstvo nije moglo, beleži dobre rezultate i ovoga leta, iako su granice otvorene. To bi mogao da bude poziv za investiranje u taj vid turizma, kojim se, uprkos potencijalu,  bavi jako mali broj domaćinstava.
Srbi su prošle godine, praktično, iz nužde spoznali čari seoskog turizma, otkrivajući ne samo lepote Srbije, nego i to da imamo kapacitete koji zadovoljavaju i probirljive i zahtevne goste.
Sređene, dobro opremljene kuće, dvorišta kao sa slikovnica, bogata gastronomska ponuda, sve domaće, organsko, po želji gostiju sa kojima se dogovra meni i naravno lepota prirode na kojoj Bog nije štedeo ni na jednom kraju Srbije.

I ove godine dobar rezultat - selo konkuriše moru

„Gotovo u svim delovima Srbije postoje seoska domaćinstva koja će na pravi način ugostiti turiste. Ono što ih karakteriše je da su ona u blizini nacionalnih parkova, parkova prirode, arheoloških lokaliteta, jezera, manastira... tako da upotpunjuju boravak turista“, kaže za Sputnjik Aleksandra Ilić iz Turističke organizacije Srbije.
Seoski turizam je mlada delatnost koja se u Srbiji razvija od 2015. godine.
Seoski turizam u Srbiji je ipak mlada delatnost i na ovakav način prisutna je od 2015. godine. Koliko god to uglavnom bila dopunska delatnost domaćinstava koja se bave poljoprivredom u njega se već neko vreme ulažu ozbiljna sredstva, a uočljivo je, kaže naša sagovornica, da su i lokalne zajednice prepoznale značaj tog vida turizma pa su opredeljivale i subvencije za razvoj te vrste ponude. Sredstva je, dodaje Ilićeva, moguće dobiti i uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, odnosno IPARD fonda koji odobrava bespovratna sredstva za poljoprivredu.
Ipak da je reč o biznisu u povoju ukazuju podaci o broju domaćinstava koji se bave seoskim turizmom.

Malo domaćinstava u seoskom turizmu

„Ono što mi imamo, jer smo napravili katalog seoskih turističkih domaćinstava, njih je trenutno 210. Reč je o domaćinstvima koja su registrovana i nisu u sivoj zoni. Ono što je takođe specifično je  da je dosta ljudi koristilo vaučere za odmor u Srbiji kroz taj tip smeštaja. Prema podacima ministasrtva trgovine, turizma i telekomunikacija ukupno je 2190 objekata za smeštaj prijavljeno za vaučere, od toga je 120 seoskih turističkih domaćinstava“, kaže Ilićeva.
Vaučeri su znači korišćeni u polovini domaćinstava koja su u seoskom turizmu.
Kada se, međutim, sagleda potencijal Srbije i činjenica da je u njoj oko 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, jasno je koliko se mali broj odlučuje na bavljenje ovim poslom.
Slovenija je odavno prepoznala značaj tog vida turizma, pa sa 3,5 puta manje stanovništva ima četiri puta više turističkih seoskih domaćinstava – 850.

Nisu svi pohrlili na more

Ono što ohrabruje je podatak da je uprkos tome što su ove godine otvorene granice za odlazak na plaže Grčke, Crne Gore, Albanije, Hrvatske, seoski turizam i dalje na mapi turista.
„Ono što sada imamo kao informaciju od kolega sa lokala je da je popunjenost u seoskim domaćinstvima ovoga leta 60 odsto pa će i ova sezona biti pozitivna. Interesantno je da postoji trend da su domaći turisti u ovom trenutku zamenili morske destinacije odmorom na selu i da se pored klasičnog odmora odlučuju za buking seoskog turističkog domaćinstva“, kaže naša sagovornica iz TOS-a.
Ona napominje da su domaćini svoju ponudu proširili da bi bili konkurentniji i to više nije samo smeštaj i hrana, već aktivni odmor.
Seoski turizam je prošle godine doživeo bum kada se zbog pandemije kovida nije moglo preko granice, na more, ali su i ovog leta, uprkos otvorenim granicama, plaže zamenili selom.
Neko je zainteresovan za lekovito bilje, neke za pešačenje, neko za jahanje. Oni koji dođu na selo očekuju da učestvuju u poljoprivrednim radovima kao što je na primer pripremanje zimnice koju onda po povoljnijoj ceni možete da kupite. Tu su i obilasci kulturno-istorijskih znamenitosti u okolini, poseta manastirima. Sve su to specifične ponude seoskih domaćinstava.

I za državu ima posla

Domaćini su svoju ponudu osavremenili, imaju profile na društvenim mrežama, otvorene sajtove, prisutni su na bukingu i otuda i imaju goste i iz udaljenijih delova sveta, poput Amerike i Australije. Informacije su dostupne putem interneta i dobar marketing je obavezan ukoliko želite da dovedete platežne goste, ali ono što je uvek bila prava i dobra reklama to je ona od usta do usta, odnosno zadovoljan gost koji je najbolja preporuka i drugima, kaže Ilićeva.
Zato je konstantno unapređivanje ponude i proširivanje kapaciteta imperativ za domaćine, ali i za državu koja će morati da uradi svoj deo posla, posebno po pitanju putne infrastrukture. Ono što je opšte mesto u priči svih seoskih domaćinstava je konstatacija o lošim lokalnim putevima bez kojih je teško računati na ozbiljan rast ovog vida turizma.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala