Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kao u doba Hladnog rata: Poziv na bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu novi pritisak na Kinu

CC0 / Unsplash/Tom Winckels / Peking - grad-domaćin Svetskog prvenstva u košarci
Peking - grad-domaćin Svetskog prvenstva u košarci - Sputnik Srbija, 1920, 17.07.2021
Pratite nas
Kao u doba Hladnog rata kada je Zapad bojkotovao Olimpijadu u Moskvi 1980. opet se poseže za politizacijom sporta: rezolucija Evropskog parlamenta poziva na bojkot Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Reč je o još jednom u nizu pritisaka koji zapadne zemlje vrše na Kinu, a razlog je, kaže novinar Borislav Korkodelović, strah od njene rastuće moći.
Rezolucijom Evropskog parlamenta pozivaju se zvaničnici država članica Evropske unije da, zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Kini, bojkotuju Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. godine. Prema mišljenju Korkodelovića, moramo se navići na to da će ovakvi potezi biti „nova normalnost“ u godinama i decenijama koje su pred nama i to iz dobro poznatih razloga.

Rezolucija EP - još jedan u nizu pritiska na Kinu

„Jednostavno, privredni i društveni rast Kine u poslednjih četrdeset godina je nezabeležen u istoriji čovečanstva i zapadne zemlje, a naročito preovlađujući hegemon Sjedinjene Američke Države su veoma zabrinute za svoje pozicije u decenijama koje dolaze. Kina je, naime, na putu da već između 2028. i 2033. godine pretekne SAD kao nominalno najveća privredna sila, a taj zamah u onome što Kinezi zovu „obnavljanje nacije“ događa se i na mnogim drugim poljima – u oblasti infrastrukture, obrazovanja, životnog standarda“, objašnjava Korkodelović.
Kina je, dodaje spoljnopolitički komentator i dobar poznavalac prilika u toj zemlji, u svojoj istoriji čak pet puta, tokom vladavine pet dinastija, uspevala da bude dominantna u svetu, što sama, što paralelno sa nekom drugom velikom silom određenog doba.
Kineska moć se u poslednjih dve hiljade godina udizala u pet mahova. Dakle, ta zemlja je uspevala u nečemu što je ostalim civilizacijama svega jednom ili maksimalno dva puta polazilo za rukom, a sada je, što se moglo videti i na nedavnom obeležavanju stogodišnjice osnivanja Komunističke partije, na putu da po šesti put ostvari taj civilzacijski vrh. To ne znači hegemonizam, ali podrazumeva ogroman međunarodni uticaj i jasno je da to ne nailazi na odobravanje Zapada. U takvom ambijentu, dakle, Evropski parlament donosi rezoluciju koja bi trebalo da posluži kao još jedan u nizu pritisaka koji se sa Zapada vrše na Kinu“, primećuje Korkodelović.
Zapad je, kako kaže, u takvim nastojanjima i ranije „podgrevao“ neuralgične tačke, poput pitanja Tibeta, Tajvana ili teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru, a u ovom slučaju su za pritisak na Peking iskorišćeni  Hongkong i Sinkjang, dok su neki od podnosilaca rezolucije u EP od ranije poznati po svojim antikineskim stavovima.

Direktan sukob EP i Kine

„Treba imati na umu da između Pekinga i Evropskog parlamenta od ranije postoji direktan sukob, jer je ovo telo u aprilu odbilo da ratifikuje Sveobuhvatni sporazum o investicijama između EU i Kine. Tada je taj dokument, koji je trebalo umnogome da unapredi privrednu saradnju između Unije i Kine, praktično zamrznut rezolucijom EP o navodnom kršenju prava u Sinkjangu. Peking je tada odgovorio sankcijama za desetak evropskih poslanika koji su bili najglasniji u blokiranju ovog sporazuma, a sada se neki od njih opet javljaju kao inicijatori ove rezolucije. Među njima ima ljudi koji su iz Turske i pribaltičkih zemalja i poznati su po antikineskim i antisocijalističkim stavovima, a ne bih isključio mogućnost da su i SAD imale uticaja na Evropski parlament prilikom poslednjeg glasanja, iako je rečeno da oni ne razmišljaju o bojkotu igara u Pekingu“, ističe Korkodelović.
Naš sagovornik dodaje da je bojkot zimske Olimpijade u februaru i martu iniciralo stotinak nevladinih organizacija na Zapadu, među kojima su bili predstavnici tibetanskih i organizacija Ujgura iz Sinkjanga.
„Iako su oni zahtevali potpuni bojkot Olimpijskih igara, u ovom trenutku se to ipak svelo na predlog Evropskog parlamenta za bojkot na diplomatskom nivou i pitanje je da li će se u nekoj narednoj fazi ta pretnja bojkotom dalje razvodniti ili zaoštriti“, kaže Korkodelović.

Nada da će razum ipak prevladati

Na pitanje da li trenutna situacija u međunarodnim odnosima podseća na onu iz 1980. godine kada su na inicijativu SAD bojkotovane Olimpijske igre u Moskvi, a četiri godine kasnije istočni blok je odgovorio bojkotom igara u Los Anđelesu, sagovornik Sputnjika kaže da veruje da će ipak razum prevladati, naročito u Evropi, imajući u vidu da je EU na različitim nivoima neusaglašena u pogledu Kine.
„Rezolucija Evropskog parlamenta nije obavezujuća, a treba imati u vidu da je grčki premijer Micotakis već obećao kineskom predsedniku da će doći u Peking. Verujem da će njegov potez slediti i drugi evropski lideri poput mađarskog premijera Orbana ili češkog predsednika Zemana, odnosno oni iz grupe 17 plus 1 zemalja centralne i istočne Evrope koje sarađuju sa Kinom. Tako da se unutar same EU na nivou političara, ali još više na nivou privrednika, shvata neizmerni značaj saradnje sa Kinom, zemljom koja će verovatno za tri decenije dostići taj svoj šesti vrh civilizacijskog razvoja“, ukazuje Korkodelović.   
Zato su, smatra novinar, male šanse da bi moglo doći do bojkota igara u Pekingu.
„Nadam da će kancelarka Merkel i predsednik Makron ipak kako treba voditi tu evropsku lađu koju talasi udaraju sa svih strana. Takođe verujem da i američki predsednik Bajden, iako svestan opasnosti koju uspon Kine predstavlja po hegemonističku poziciju SAD, ipak sluša i ono što govori Henri Kisindžer – da je jedini put put saradnje sa Kinom tamo gde se to može, a to su pitanja klime, pandemije i pojedini oblici ekonomske saradnje. Nisu, dakle, svi konci pokidani i to mi uliva nadu da ipak neće doći do tako drastičnog reza u odnosima Zapada i Kine. U svakom slučaju poruka iz Pekinga je da sport ne treba politizovati i da Olimpijske igre pripadaju čitavom svetu, a da je Kina samo domaćin, pa bi bilo kakav bojkot bio, na kraju krajeva, na štetu sportista i zemalja učesnica“, zaključuje Borislav Korkodelović.
Poslanici EU iz svih glavnih političkih frakcija doneli su 8. jula neobavezujuću rezoluciju sa 578 glasova za, 29 protiv i 73 suzdržanih kojom se pozivaju institucije EU i države članice „da odbiju pozive za predstavnike vlade i diplomate da prisustvuju Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu 2022. godine, ukoliko kineska vlada ne dokaže poboljšanje stanja ljudskih prava u Hong Kongu, regiji Sinkjang, Tibetu, unutrašnjoj Mongoliji i drugim mestima u Kini“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala