Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Korak za Srbiju ili za mahinacije: Kakva je sudbina mini hidroelektrana i šta je - hitno zaštićeno

CC0 / piksabej / Ekologija
Ekologija - Sputnik Srbija, 1920, 17.07.2021
Pratite nas
Usvojene izmene Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama, koje se tiču izgradnje mini hidroelektrana i izdavanja vodnog zemljišta, podelile su javnost. Dok jedni smatraju da su promene od ključnog značaja za Srbiju, drugi upozoravaju da se iza propisa krije – prostor za mahinacije.
Skupština Srbije usvojila je u sredu izmene Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama. Izmenama prvog zakona zabranjena je izgradnja mini hidroelektrana u prvoj i drugoj zoni zaštite. Mini hidroelektrane čija je gradnja već započeta neće biti dovršene, a postojeće neće biti rušene.
Zabranjena gradnja mini hidroelektrana
Docent dr Sunčica Vještica, prodekan za nauku Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, smatra da su izmene Zakona značajan korak ka tome da se zaštićena prirodna dobra sačuvaju i podseća da je problem s mini hidroelektranama nastao onda kada su one počele da crpe neprojektovane i nedozvoljene vodne potencijale, čime su ugrozile životnu sredinu.
„Ovo nisu instalacije koje su u svetu zabranjene, samo smo mi sebi dozvolili da njima upravljamo na način koji nam odgovara. Dakle, ako nemamo dovoljno vodnog potencijala, mi ćemo uzeti sve što nam je na raspolaganju. Ne, one nisu tako projektovane. Mi nismo napravili ekonomsku računicu koliko smo devastirali rečni potencijal, koliko smo ugrozili rečni sediment, živi svet i okolnu životnu sredinu. Ovaj Zakon će, ako ništa drugo, relaksirati životnu sredinu. I da sprečimo nekontrolisan rad jedne mini hidroelektrane, već smo mnogo učinili“, ocenjuje Sunčica Vještica za „Sputnjik“.
S druge strane, urednica ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Aleksandra Vukićević ukazuje na to da izmenama Zakona gradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područijima nije zabranjena ako se izgradnja hidroelektrane proglasi projektom od nacionalnog interesa.
„Ove izmene i dopune nisu unele mir ljudima koji se bave ekološkom zaštitom. Naprotiv, ljudi su se uzbunili i traže da se taj zakon povuče, jer misle da tim odredbama koje su unete može da se manipuliše i da može da se napravi još veća šteta nego što je do sada napravljena“, ističe Aleksandra Vukićević.
CC BY-SA 3.0 / Vikipedija/Mihailo Jovanović / Izmenama Zakona gradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područijima nije zabranjena ako se izgradnja hidroelektrane proglasi projektom od nacionalnog interesa
Mini-hidroelektrana - Sputnik Srbija, 1920, 16.07.2021
Izmenama Zakona gradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područijima nije zabranjena ako se izgradnja hidroelektrane proglasi projektom od nacionalnog interesa
Proširenje zaštićenih područija
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode zaštićena područja proširena su sa sedam na osam odsto teritorije Srbije. Značajna novina je i da će biti formirani saveti korisnika zaštićenih područja u koje će ulaziti NVO, lokalno stanovništvo, lovci, ribolovci i poljoprivrednici.
Aleksandra Vukićević napominje da Srbija debelo kasni s proširivanjem zaštićenih područja, jer je Prostornim planom bilo određeno da do 2020. godine 12 odsto teritorije naše zemlje bude zaštićeno.

„Srbija ima 469 zaštićenih područja. Od toga, više od pola je nekategorisano. Zaštitu mogu da proglase republički i lokalni organi, a upravljač je dužan da im šalje izveštaje. Međutim, te izveštaje većina ne šalje. Interesantno je da devet opština, koje ukupno imaju 16 zaštićenih područja, nemaju pojma da ih imaju“, predočava Aleksandra Vukićević.

Sunčica Vještica, pak, smatra da će pomenuto proširenje zaštićenih područja pomoći u očuvanju srpskog nacionalnog blaga:
„Čak i taj jedan odsto predstavlja značajnu vrednost i nacionalno blago. Ne možemo o tome govoriti u megalomanskim dvocifrenim brojevima. Koliko god da se poveća, mi smo postigli veliki napredak“.
Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine je planirao 250 miliona dinara za opremu, čuvare i sve drugo što je neophodno za zaštitu područja.
Izdavanje vodnog zemljišta u Beogradu
Izmenama i dopunama Zakona o vodama one se tretiraju kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine, odnosno vodno zemljište uređuje se kao dobro od opšteg interesa.
Takođe, izmenama Zakona vodno zemljište u javnoj svojini na teritoriji Beograda može se dati u zakup i neposrednom pogodbom, bez javnog nadmetanja. Resorna ministarka Irena Vujović napomenula je da će država to činiti samo u posebnim slučajevima.
Sunčica Vještica ne vidi problem u tome da se vodno zemljište iznajmljuje „nekome od poverenja“:
„Ja sam sigurna da ti specifični uslovi podrazumevaju i pouzdanost onoga ko je partner države i njegov finansijski potencijal i njegov plan dalje primene. Naravno, neću ja dobiti tu koncesiju, ali će je dobiti neko ko je kapacitativno, stručno i finansijski kompetentan da prihvati koncesiju nad vodnim zemljištem. Apsolutno sam za to“.
S druge strane, Aleksandri Vukićević je vrlo sumnjivo to što je Zakon donet po hitnoj proceduri i što o tome nije bilo ni javne rasprave ni obaveštenja:
„Neka je i sve u redu sa Zakonom, nije u redu što su ga doneli u sred leta. Apsolutno niko ništa o tome nije znao do 25. juna, dok ga nisu ‘tresnuli’ na sednicu. Čak na sajtu nisi mogao da se informišeš o odredbama Zakona. Onda je to prošlo, ljudi su saznali. Problematična im je ta odluka, jer se već neko vreme govori o tome da oni prevode vodno zemljište u građevinsko, što je vrlo opasno. Kad prevedeš nešto u građevinsko zemljište, to znači da time može da se manipuliše. U svakom slulčaju, neće se zaustaviti na ovome“.
Pročitajte još:
Dobijena bitka za Vlasinu, zabranjena gradnja malih hidroelektrana u Vlasotincu
Zamutili „suzu Evrope“: Mini hidroelektrane ubijaju Taru? /foto/
Pobeda meštana Stare planine – neće se graditi mini-hidroelektrane
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala