Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

„Od koje članice EU se tražilo ono što se traži od Srbije?“

CC0 / / Srbija, tzv. Kosovo i EU
Srbija, tzv. Kosovo i EU - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2021
Pratite nas
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je dijalog Beograda i Prištine najvažnija tema na putu Srbije u EU, izrazivši uverenje da Beograd neće morati da odustane od Kosova za članstvo u Uniji, te da se ni od jedne zemlje kandidata nije tražilo ništa slično.
„Znate li i za jedan slučaj neke zemlje kandidata koja je morala da uradi nešto slično da postane članica?“, upitao je Selaković u intervjuu austrijskog agenciji APA.
Selaković je postavio i pitanje kako to može da bude preduslov za prijem u EU, u situaciji kada nemaju sve članice isti stav u vezi sa Kosovom.
„Kosovo nije samo prema Ustavu Srbije južna pokrajina, već i na osnovu Rezolucije UN 1244. Srbija je UN pristupila sa svojim granicama koje uključuju i Kosovo i Metohiju, i mi smo članica UN“, ukazao je on.
Istovremeno, ističe da je Beograd i dalje spreman na kompromisno rešenje sa Prištinom, koje mora biti održivo, primenjivo i prihvatljivo za obe strane.
„To ne znači da jedna strana dobije sve, a druga ništa“, kazao je Selaković.
Selaković, prema APA, nije želeo da govori kako bi mogao da izgleda kompromis, a po pitanju promene granica kazao je da niko ne govori o tome.
Srbija, nepriznato Kosovo i EU - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 04.07.2021
Šta bi značilo da Srbija i KiM istovremeno uđu u EU
„Nema nijednog rešenja takve vrste na stolu“, naglasio je on.
Na pitanje da li Beograd može da se pomiri sa tim da kosovski Albanci ne žele da žive u Srbiji, odgovorio je pitanjem: „Da li je razumno da se milion Srba u Bosni i Hercegovini tera da živi u BiH?“.
Upravo zato što se radi o principima, prema njegovim rečima, Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet BiH.
„Znamo da naš stav prema BiH čuva i našu poziciju vezano za Kosovo. Nisam sreo nikoga ko je mogao da mi objasni zašto princip samoopredeljenja treba da važi samo za Albance na Kosovu, ali ne i Srbe u Republici Srpskoj“, naveo je Selaković.
Selaković je dodao da je po pitanju Kosova međunarodna zajednica mislila da je promena granice dobro rešenje.
„Mislim da to nije dobro rešenje. Ako se granica jednom menja onda će se to uvek desiti. To nije dobro za region, a ni za nas“, poručio je šef srpske diplomatije.
Selaković je kritikovao premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, ukazujući da Priština ne želi da primeni Briselski sporazum, to jest obavezu formiranja ZSO.
„Ako postoji sporazum onda on mora biti ispunjen, nezavisno da li se on nekome sviđa ili ne“, istakao je on.
Beograd, kaže, ispunio je sve svoje obaveze i sada čeka na EU i kosovske Albance da oni to učine.
Aljbin Kurti, premijer tzv države Kosovo i lider pokreta Samoopredeljenje glasa na izborima u Albaniji - Sputnik Srbija, 1920, 26.04.2021
Opasna igra po ceo region: Kurti u pregovore sa Beogradom uvodi i „veliku Albaniju“
Selaković je izrazio zabrinutost zbog Kurtijevih simpatija vezano za ujedinjenje Kosova i Albanije, dodajući da se ne brine zbog njegovih izjava, već zbog „ćutanja u evropskim glavnim gradovima“.

Poruka za Kristijana Šmita

Budućem visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu Selaković savetuje da bude nepristrasan.
„Ako se želi rešenje za BiH ne sme se mešati i stati na jednu stranu“, poručio je Selaković.
Bosanski Srbi, kaže, imaju dobre razloge zašto su skeptični prema visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH.
Rekao je da je dosadašnji visoki predstavnik koristio svoja ovlašćenja da ograniči nadležnosti Republike Srpske.
Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2021
Šmit dolazi bez pečata UN: Sad velike sile odmeravaju mišiće – preko Bosne
Dejtonski mirovni sporazum je jedan od najuspešnijih mirovnih projekata ne samo u Evropi, već u svetu i treba ga sačuvati“, naglasio je Selaković, dodajući da su promene sporazuma moguće samo uz pristanak sva tri naroda i dva entiteta BiH.

„Licemerje pojedinih država u ophođenju prema Srbiji“

Po pitanju evropskog puta Srbije u EU, on je kritikovao pristupni proces Uniji i licemerje pojedinih država u ophođenju prema Srbiji.
„Kako može biti da su države članice EU spremne da prime građane EU, ali ne i Srbiju kao članicu?“, upitao je on.
Selaković je ukazao da se stalno menjaju ciljevi u pristupnom procesu EU.
Iako je Srbija, kao prvi kandidat iz regiona prihvatila novu metodologiju, nije dobila datum pristupanja, što je, kaže, ogromna razlika u odnosu na ranije runde širenja EU u kojima su uslovi i datumi bili od početka jasni.
Srbija, naglasio je ukazujući na ekonomske podatke, dobro je pripremljena za članstvo u EU.
Grafit u Beogradu – Kosovo je srce Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 08.07.2021
„Srbija je jača nego ikad“: Britanski stručnjak okrivio EU za zastoj u dijalogu Beograda i Prištine
Selaković je ukazao da će ove godine privredni rast Srbije biti viši od šest odsto, da zemlja ispunjava Mastriške kriterijume po pitanju javnog duga, kao i da je stopa nezaposlenosti u proteklih par godina pala sa 26,9 odsto na devet procenata, preneo je Tanjug.
Prema njegovim rečima, sada se mnogi mladi Srbi vraćaju u domovinu kako bi radili u međunarodnim preduzećima, kao i da Srbija privlači većinu stranih direktnih investicija regiona.
Selaković je rekao da članstvo Srbije u EU ne bi trebalo da bude važno samo za našu zemlju.
„Vidimo da bi EU mogla mnogo više da se kaje ako Srbija ne postane članica EU“, podvukao je on dodajući da, na kraju krajeva, EU ne želi „vakuum“ u regionu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala