Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Evri i rublje - Sputnik Srbija
Ekonomija
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Sledi najveća tehnološka revolucija od izuma parne mašine: Benzinci i dizelaši voze u istoriju

CC BY 2.0 / Eneas De Troya / Autos Eléctricos / Električni automobil
Električni automobil - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2021
Pratite nas
Ako 2035. i zaživi najnovija odluka Evropske komisije o zabrani prodaje novih benzinaca i dizelaša, električni automobili će teško nauditi naftnoj industriji, koja će ipak morati da se prilagođava novim trendovima.
Nova odluka Evropske komisije, odnosno njen predlog pošto definitivnu odluku donosi Evropski parlament — odlazak u istoriju motora sa unutrašnjim sagorevanjem u automobilima i kombijima — trebalo bi da dovede do toga da do 2050. više nema štetnih izduvnih gasova.

Šta se menja posle 2035.

Sve i da Brisel ne posegne za takvom odlukom, izvesno je da je to trend, pošto su svi veliki proizvođači automobila najavili da će vremenom u potpunosti preći na proizvodnju električnih vozila. Nemački auto-gigant „Folksvagen“ poslednji je u nizu proizvođača koji su to učinili. Kompanija je saopštila da će u Evropi prestati da prodaje vozila sa klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem između 2033. i 2035. godine.
Kakve će to promene doneti ne samo na drumovima, nego i u industrijama, od naftne i uopšte energetike, do onih koje će morati da se okrenu razvijanju proizvoda neophodnih za prelazak na električne automobile?

Tehnološka revolucija

© Fotolia / SoonthornTreba nadomestiti veliku potrošnju struje kada se pređe na električne automobile, a zelena energija nema te kapacitete.
Solarni paneli i vetrenjače - Sputnik Srbija, 1920, 16.07.2021
Treba nadomestiti veliku potrošnju struje kada se pređe na električne automobile, a zelena energija nema te kapacitete.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da prelazak na električne automobile predstavlja pravi primer tehnološke revolucije kakvu je nekada predstavljao pronalazak parne lokomotive.
„Ovo što se dešava sa električnim vozilima je prava revolucija, jer ona dovodi do sistemskog menjanja uopšte energetskog sektora, a samim tim i društva. Ne može se očekivati da se brzo pređe na električne automobile, a da se potpuno eliminišu nafta i gas iz života. Koliko brzo ubacujete vozila na struju, toliko morate da povećavate i proizvodnju struje“, objašnjava za Sputnjik Bušatlija.
On smatra da je način na koji se sada širi proizvodnja električne energije vrlo upitan. Insistira se na zamenjivim resursima koji ne daju velike količine nove struje. Kapaciteti zelene energije su besmisleno mali, što utiče na cenu struje i u krajnjem ometa ekonomije. Bušatlija podseća da su Nemci pre nekoliko godina doneli odluku da izvesno vreme neće razvijati i stimulisati razvoj elektrana na vetar i na sunce, jer su male po kapacitetu i onda su skupa investicija.
Po njegovom mišljenju, takva proizvodnja struje, bez učešća nafte i gasa, teško je zamisliva.

Nafta i gas neuništivi

Naftu i gas nećete moći da eliminišete jer morate da računate da će sve više struje, umesto u domaćinstva, da ide u industriju i transport. Sad je veliko pitanje kada šta može da se uradi“, kaže naš sagovornik, napominjući da niko nije mogao da pretpostavi da će se tom brzinom širiti industrija elektrotransporta.
Za njega je veliko pitanje da li je moguće da se u predstojećih 15 godina stvori stabilan sistem elektrosnabdevanja koji će moći da prati razvoj tih vozila.
On smatra da će se energetika razvijati u pravcu poboljšanja tehnologija za klasičnu proizvodnju energije i da će se i dalje koristiti i ugalj. Nemci su se, kako podseća, poslednjih godina vratili mrkom uglju u termocentralama.
Naš sagovornik ukazuje i na važan momenat:

„Rusija je pre više od 10 godina donela stratešku odluku da proizvođači i distributeri nafte moraju da uđu i u proizvodnju elektroenergije. To znači da ako imamo naftu i gas, jedan deo prodajemo zato što je to neophodno jer to traži tržište, a nama donosi pare za razvoj, ali drugi deo ćemo upotrebljavati u centralama. Gasprom‘ je zahvaljujući tome sa firmama koje su u njegovom vlasništvu počeo da gradi niz centrala, a to nikome ne upada u oči.

Litijumska baterija kao čarobna reč, ali…

Industrija koja će brže morati da se razvija je proizvodnja baterija koje čine trećinu zapremine električnog automobila. Litijumska baterija se sada čini kao neka čarobna reč, ali se od postanka baterije konstantno menjaju materijali koji su njen sastavni deo, ističe naš sagovornik. Već se traga za materijalima koji će doneti veću snagu struje od litijumske baterije kako bi punjenje trajalo duže, ističe Bušatlija.
© PixabayOdluka o zabrani benzinaca i dizelaša neće značiti eliminaciju nafte i gasa.
Benzin ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 16.07.2021
Odluka o zabrani benzinaca i dizelaša neće značiti eliminaciju nafte i gasa.
Treća bitna stvar je to što mora postojati infrastruktura za distribuciju struje, a tu je Kina otišla jako daleko ispred svih. Njihova istraživanja su pokazala mogućnost da se struja beskontaktno prebacuje iz auto-puta u automobil koji preko njega prelazi, napominje Bušatlija.
Za stručnjaka za naftnu industriju, ekonomistu Gorana Radosavljevića odluka Evropske komisije nije iznenađenje jer već ima gradova u Evropi koji su zabranili dizelaše na ulicama, ili su ostavili rok do kada mogu da se voze, poput Štutgarta koji za tri godine treba da ih eliminiše iz grada.

Naftni sektor manje pogođen

On, međutim, smatra da će ta odluka najviše pogoditi proizvođače automobila, pošto će u potpunosti morati da menjaju svoj portfolio.

„Pogodiće i naftni sektor, ali nešto manje. Kada pogledate strukturu potrošnje nafte i naftnih derivata, uz drumski transport najveći potrošači su vazdušni i pomorski saobraćaj, zatim razne industrije, poput petrohemije. U tom nekom procentu automobili nisu toliko veliki potrošač, neće to biti neko drastično smanjenje. Po gruboj proceni, nekih sedam do 10 odsto potrošnje otpada na ukupan drumski sektor“, kaže Radosavljević za Sputnjik.

Prelazak na električne automobile će, nesumnjivo, značiti manju tražnju za derivatima u tom segmentu, ali i veliki pritisak na kompanije koje rade u sektoru maloprodaje u Evropi, čija je mreža izuzetno razvijena. On dodaje da će to imati još jedan veliki uticaj koji u ovom trenutku Evropa ne percipira iz nekog razloga. Reč je o uticaju na budžete, jer su akcize na naftne derivate nakon PDV-a najveći punioci budžeta u svim zemljama Evrope.
© Sputnik / Ramilь Sitdikov / Uđi u foto-galerijuU globalnoj potrošnji nafte i naftnih derivata na drumski transport otpada oko 10 odsto.
Kamioni - Sputnik Srbija, 1920, 16.07.2021
U globalnoj potrošnji nafte i naftnih derivata na drumski transport otpada oko 10 odsto.

Neophodno uvoditi novine

Koliko god da očekuje da ta odluka ipak bude prolongirana, ona je, kaže Radosavljević, suštinski tu „iza ćoška“ i naftni sektor, pogotovo maloprodaja, mora da razmišlja o novinama. Mađarski „Mol“ već ima neke, poput automobila na struju koje nudi po gradovima.
O punionicama električne energije naftne kompanije skromno razmišljaju i ovakva odluka EK će ih dodatno pritisnuti da misle u tom pravcu. Pogotovo što mreža benzinskih stanica može da posluži u te svrhe i prirodno je da kompanije to iskoriste.
Ipak, on ne vidi da bi sve to moglo da ugrozi naftnu industriju.

„To i dalje ne znači nestanak nafte i gasa sa tržišta. Industrija i ostali vidovi transporta će ih koristiti u velikim količinama, a kompanije će morati da se menjaju u pravcu razvoja većeg nivoa prerade. Razvoj petrohemije je postao generalno trend u svetu, jer ako nafta i bude nestala iz transporta, sigurno neće iz petrohemije. Ako ona nestane, nestaće moderan svet“, zaključio je Radosavljević.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala