Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Tri „napadača“ istovremeno: Vanredne patrole u Srbiji ne znaju gde će pre

© AP Photo / Michael ProbstPoplave u Nemačkoj
Poplave u Nemačkoj - Sputnik Srbija, 1920, 20.07.2021
Pratite nas
Srbija se ovoga leta našla u situaciji da se brani od tri „napadača“ istovremeno: požara, grada i mogućih poplava zbog najavljenih obilnih padavina, koje su Nemačku i okolne zemlje gotovo potopile. Da li će ovakvo „vanredno“ leto ostati izuzetak, ili je to scenario koji će nam se zbog klimatskih promena ponavljati u godinama koje dolaze?
Za više od 15 godina, koliko je u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije Luka Čaušić, koji je danas na njegovom čelu, kaže za Sputnjik da ni slučajno nije bilo moguće da se desi da u julu u isto vreme imamo i poplave i veliki broj požara na otvorenom.
Klima se, kako kaže, vidno promenila, ocenivši da je to što nam se dešava upravo posledica klimatskih promena.
Prizor iz ljiške opštine - Sputnik Srbija, 1920, 18.07.2021
Nepogode širom Srbije: Potoci vode u Kruševcu, na Goliji pokrenuta klizišta, poplave u Šapcu /video/
Neposredno pre katastrofalnih poplava u Nemačkoj, ali i Belgiji, koje su u manjoj meri zahvatile i Holandiju, Luksemburg, Švajcarsku, Češka se prvi put suočila sa tornadom.

Tri „napadača“: Grad, vatra i poplave

Na pitanje Sputnjika da li su klimatske promene krivac za to što nam se dešava, meteorolog Goran Pejanović iz Nacionalnog centra za klimatske promene u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije odgovara potvrdno, ističući da je globalno zagrevanje izazvalo porast temperature ne samo vazduha, nego i svetskog okeana.

„U poslednjih 100 godina temperatura vazduha je porasla za preko jedan stepen, a temperatura okeana za pola stepena. Disbalans u primanju i odašiljanju energije od strane planete Zemlje je poremećen na tu stranu — više toplote se akumulira u njenom klimatskom sistemu, pa otuda imamo i topljenje lednika iznad Arktika, brojne temperaturne rekorde i njihovo stalno obaranje. Onda je i očekivano da ako imate povećanu energiju okeana, kao i atmosfere, da imate i više vodene pare u vazduhu“, objašnjava Pejanović, ističući da je povećana emisija ugljen-dioksida, gasa sa efektom staklene bašte, okidač za promene koje zovemo globalno zagrevanje.

Ekstremi nisu iznenađenje

On smatra da više ne treba da nas čude ekstremi koji se dešavaju, niti ovakvo leto koje je u Srbiji za kratko vrme smenilo dane sa normalnim temperaturama, pa ekstremno visokim, da bismo potom strahovali od poplava.
Naš sagovornik podseća da je u Nemačkoj koja je pod vodom sada situacija kao 2014, kada su nas zadesile katastrofalne poplave i da je razlog isti. Reč je o zarobljenom ciklonu koji je za 3-4 dana isporučio velike količine padavina. Zbog visokih temperatura napravili su se grebeni visokog vazdušnog pritiska na istoku i zapadu, a u centru je taj ciklon kupio više vodene pare nego što je to uobičajeno i dao velike padavine, što je rezultiralo poplavama, klizištima, bujičnim poplavama, ukazao je Pejanović.
„Klimatske promene izazivaju ekstremno vreme bilo da se radi o visokim temperaturama i sušama, bilo da je reč o velikim količinama padavina. Primećujemo da broj dana sa količinom padavina preko 20 litara na dan raste i to je slučaj i u Srbiji. S druge strane, prosečna godišnja količina padavina se ne povećava niti smanjuje“, napominje stručnjak za klimatske promene.
Ti podaci, kako kaže, upućuju na to da da polako idemo ka ekstremnijim vremenskim prilikama. Ove godine jun nam je, podseća on, počeo sasvim normalno, sa dvadesetak dana normalne temperature i padavina, nešto ispod prosečnih. U poslednjoj dekadi juna formiran je greben toplog vazduha iznad Afrike koji je prešao i preko naše teritorije i Zapadnog Balkana, što uopšte nije retkost, ali je bio stacioniran, pa je izazvao višednevni toplotni talas.
Poplave u Nemačkoj - Sputnik Srbija, 1920, 17.07.2021
Evropa „napadnuta“ — s neba: Očekuju li se poplave u Srbiji?
Otuda i ovogodišnji junski rekord sa izmerenih 40,7 stepeni Celzijusa, kojim je nadmašen rekord iz 26. juna 2017. u Smederevskoj Palanci, kada je temperatura dostigla 39,7 stepeni.
On ističe da se problem klimatskih promena ne rešava za kratko vreme i da se i očekuje dalji porast temperature i okeana i vazduha, pa tako i ekstremne vremenske i klimatske pojave.

Suša na četiri godine

Što se tiče naše zemlje i Zapadnog Balkana, od 2000. godine smo imali šest velikih suša, na svake tri-četiri godine po jednu i da je ona iz 2012. godine Srbiju koštala preko dve milijarde dolara. U poslednje tri godine smo pak imali prijatnija leta što se tiče temperature, ali kišovitija i vlažnija, podseća Pejanović.
Na pitanje može li još nešto da nas snađe što na našim prostorima nismo iskusili, kao što je Češku nedavno prvi put snašao tornado, on kaže da ne zna hoćemo li i mi imati tornada koja se javljaju na prelazu između hladnije teritorije severa i toplog juga, ali se dešavaju u severnim krajevima.

Sve toplija leta

Ono što je, međutim, izvesno je da nas čekaju sve toplija i nesnosnija leta. Ona su kod nas sve više topla, nekoliko stepeni toplija na 30-40 godina, nego što su jesen i proleće. Jesen se najmanje zagreva, ali zima, proleće, leto su sve topliji, ističe naš sagovornik.
Pejanović kaže da nije jednostavno prilagoditi život klimatskim promenama.

„Da se ne bismo kockali sa takvim stvarima i zato što je adaptacija teška stvar, najbolje je da podržimo to smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje proizvodnje energije iz fosilnih goriva je ono što bi svakako trebalo prvo da se uradi da ne bismo dočekali kraj stoleća bez morskog leda na Severnom polu ili sa promenom temperature od četiri-pet stepeni“, smatra Pejanović.

Teško je, kaže, reći kako ljudi mogu da se adaptiraju sa toliko povećanom temperaturom naše planete, a to nam je budućnost ako ništa ne promenimo. Ublažavanje klimatskih promena, čemu je posvećen i Pariski sporazum i pre toga sporazum izmeću Kine i Amerike, dve zemlje čije industrije najviše doprinose povećanoj emisiji ugljen-dioksida, jeste po njegovoj oceni vrlo važna stvar, praktično ključna tačka u celom problemu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala