Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Preminuo Veljko Kajganović: „Ostaje rupa, Kouč, nema ko da preuzme!“

© Foto : S.V.Veljko Kajganović
Veljko Kajganović - Sputnik Srbija, 1920, 26.07.2021
Pratite nas
Srpsku košarku je pogodio veliki i iznenadni gubitak – mladi košarkaški trener Veljko Kajganović preminuo je u 36. godini života posle kraće bolesti.
Pravi šok je izazvala vest da je veliki zaljubljenik u košarku, dugogodišnji trener mlađih kategorija i diplomirani pedagog napustio ovozemaljski svet.
Kajganović je trenerskim poslom počeo da se bavi kao veoma mlad, od 2006. do 2009. godine je radio u mlađim kategorijama klubova u Prokuplju, nastavio je kao asistent u prvom timu i glavni trener u školi košarke, a zatim je bio i prvi trener juniorskog tima.
U sezoni 2011/12 sa dečacima iz Prokuplja ostvario je najveći uspeh u istoriji, plasmanom u najkvalitetniju ligu za daj uzrast, da bi se posle rada u KK Prokuplje opredelio za prelazak u KK Topličanin, takođe iz svog rodnog grada Prokuplja.
U kasnijim godinama je radio u Nišu, u OKK Nibak, bio je i selektor u mlađim kategorijama reprezentacije Regiona istočne Srbije, dve sezone je proveo u Kini, a potom se vratio u Niš gde je radio u ekipi OKK Konstantin.
Ipak, najdublji trag je ostavio u svom Prokuplju, o čemu svedoči i ispovest jedne od njegovih nekadašnjih pulenki, Milene Ivanović.
„Devojčice su suviše devojčice da bi igrale na Košarkaškom. Jedna seda mudra glava sa vrcavim pogledom nas čeka, ovog puta pokraj njega je i jedan mladić. „Čika“ ili često i „deka Tomica“ i uvek nasmejani Veljko, a kasnije „Kajga“. „Ajmo ispod koša, u vrstu!“. Tako je počelo.
Da li je njima bilo zanimljivo sa nama? – To će ostati tajna, mada ne znam slučaj da se treneri tuku kako bi preuzeli žensku ekipu. Međutim, mi smo pored njih osećale zadovoljstvo.
Od prvog minuta ozbiljno. Od starta posvećeno. Znate, neko nema tu mogućnost da voli. Mnogi nisu u stanju da spoznaju ljubav. A Kajga, on je nekako umeo da tu ljubav dovede do lucidnosti, da je nesebično doda i sačeka da se drugi uigraju. On je umeo da tu ljubav artikuliše i sprovede u akciju. Kad malo bolje razmislim, za njega košarka uopšte nije ni bila igra. To je više neko viteštvo pod obručima, ili kakva intelektualna veština. Umetnost sa potporom ozbiljne nauke, ali igra svakako ne. Ko god je imao priliku da se i jednom „očeše“ o njega ostao bi nedorečen i zapanjen znanjem koje poseduje.
Gospodsko nadmetanje. To je Kajga. Čovek koji svaki korak pravi dostojanstveno i odmereno. Na terenu ili van aut linije. Pomislili biste da je nemoguće napraviti ekipu bez primesa psovki i prostakluka, ali on je to znao, on je umeo. A mi, mi smo verovali u to što radi jer nam nije ostavio drugog izbora.
Kažu da je mlad čovek kao vosak, u kakav ga kalup metneš, takav čovek od njega ispadne.
Kouč, hvala!
Hvala što si bio deo našeg kalupa.
Hvala na svemu i što smo ti rekli i što nismo.
Hvala za svu decu i sve tinejdžere u koje si utkao deo sebe i na koje si preneo ljubav prema košarci.
Kouč, ostavio si nam bol, ti, koji si nam uvek donosio smeh. Velika je praznina Kouč! Nema zone danas Kouč, suze nadiru sa svih strana, a mi smo praktično nemoćni!
Zašto ovoga puta nisi mogao da usporiš tempo...
Vidimo se na nekom boljem mestu, da bacimo neki krug oko Hisara, eventualno da zajedno izbrojimo stepenice do Savićevog spomenika.
Ostaje rupa Kouč, nema ko da preuzme!“, navela je Ivanovićeva.
Uz trenerski posao, Kajganović je ostao veran i igri na terenu – rano je okončao svoju igračku karijeru, ali je bio redovan na prokupačkim terenima za basket gde je oduševljavao i saigrače i rivale lucidnim potezima, preciznim šutem i košarkaškom inteligencijom koja nije mogla da bude poražena.
Davao je i nadimke – autor teksta je prozvan „Mirzom“, prema nekadašnjem bosanskohercegovačkom košarkašu Mirzi Teletoviću, specijalisti u šutu za tri poena.
Kajganović je svoje košarkaško znanje delio i sa kolegama, godinama je radio za Sinerdži, sistem košarkaških analiza koji pomaže trenerima u pripremanju utakmica i skautiranju igrača.
Nažalost, kratka i teška bolest je prokupačkoj, ali i srpskoj košarci oduzela jedan veliki trenerski talenat, čoveka koji je u budućnosti mogao mnogo toga da pruži zemlji košarke, ali i da uživa u onome što je najviše voleo – košarci.
Slava mu!
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala