Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zbogom Lazo, otišao si kao što si živeo, kao udarna vest — kao eksplozija

© Sputnik / Evgeniй Biяtov / Uđi u foto-galerijuAmbasador Srbije Miroslav Lazanski sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom prilikom predaje akreditiva
Ambasador Srbije Miroslav Lazanski sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom prilikom predaje akreditiva - Sputnik Srbija, 1920, 04.08.2021
Pratite nas
Čim su nadmeno uzele diplomu FPN, sve mlade kandidatkinje za honorarni posao u „Večernjim novostima“ raspitivale su se, glasno ili šapatom, gde sedi Miroslav Lazanski.
Bio je to decembar 2000. u lavirintu beskrajnih hodnika zgrade „Borbe“, kada je i autor ovih redova prvi put čuo zvuk pisaće mašine pod sopstvenim prstima i miris olova — iz prve ruke.
Da, u svojoj grandioznoj novinarskoj epopeji, Lazanski je te zime, posle pada Slobodana Miloševića, pisao u „Novostima“ koje je vodio Manjo Vukotić.
Muški deo mlade novinarske ekipe bio je ljubomoran na Lazu. Alfa novinar, često u maskirnoj uniformi, uvek preplanuo i kicoški skockan, leteo je tada od blatnjavog rova do prvog reda izbora za mis.
Samo nikad nije bio tamo gde su ga mnogi priželjkivali — u redakciji.
Slao je i doturao zapise iz Avganistana i Iraka, geopolitičke analize, reporterske crtice iz prve ruke, bolne skice iz dubina srpske patnje...
Samo ga niko nikada nije video da piše tekst.

„Ne, Laza ne sedi, Laza stoji, a i to možeš videti retko“, odgovarali su iskusni urednici novinarskim šiparicama koje su se raspitivale.

I za razliku od svih, u redakciju je ulazio iznenada, neočekivano, kao osvajač, vitez na konju, ratnik sa perom umesto sablje.
Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski - Sputnik Srbija, 1920, 04.08.2021
Preminuo Miroslav Lazanski
Nikad gord, nikad namrgođen od razmišljanja ni nadmen od popularnosti, uvek dečački blentav, spreman za štos i infantilni belaj, gimnazijalski radoznao i neobuzdan.
Protutnjao bi nasmejan potuljenim novinarskim sobama u kojim su se pisale „ozbiljne analize“, dobacivao devojkama, peckao i provocirao, ležerno flertovao sa svima — od portira do kafe kuvarice, do kolega i glavnog urednika. Imao je isti odnos.
Ako ti se desi da te ne sačeka primerak novina na radnom stolu, znaj — tuda je prošao Lazanski.
Njegov ritual je bio da, u retkim trenucima kad obilazi redakciju, ne uzima novine sa pulta gde su birokratski bile naslagane, već ih je krao nekom kolegi koji trenutno nije tu.
I to je bila poruka. Stara, suštinska, novinarska. Ako ne čuvaš vest, neko će ti je maznuti. I to ne neko, nego Laza.
Posle 17 godina, kad sam iz „Novosti“ prešao u Sputnjik, Lazanski je ovde imao svoju emisiju.
Nije se uopšte promenio. Niti je stario. I dalje nije nigde sedeo, osim u studiju dok traje snimanje, a i za to ga je trebalo nahvatati, „uhapsiti“, privesti. Nije prestajao da se smeje i da vragolanski koketira.
Kao najbolji svetski novinari, bio je vrhunski blefer. Mačka koja se dočekuje na sve četiri bez obzira da l‘ ga baciš u ratni pakao ili u ambasadorsku rezidenciju.
Lak na druženju, uvek tiražan, sa magnetom u džepu košulje koji privlači čitaoce i gledaoce.
Iza tog magneta kucalo je veliko novinarsko srce. Jutros je stalo.
Neće imati ko više da krade novine. A sve je manje onih koji umeju i da ih pišu. I da ih čitaju.
Zbogom Lazo, otišao si kao i uvek — iznenada. Kao udarna vest. Kao eksplozija.
Kao oluja — na dan „Oluje“.
Novinarski. Do kraja.
Pročitajte još:
Sećanje na Lazanskog: Dosledni rodoljub i iskreni ambasador srpske ideje
Novo vozilo u Vojsci Srbije zvaće se po Lazanskom
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala