Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

EKSKLUZIVNO Emir Kusturica: Radiću za Sputnjik da bih izašao iz anonimnosti /video/

© SputnikEmir Kusturica u Sputnjikovom studiju
Emir Kusturica u Sputnjikovom studiju - Sputnik Srbija, 1920, 05.08.2021
Pratite nas
„Došlo je vreme da i ja izađem iz anonimnosti zahvaljujući Sputnjiku. Ideja je da se od septembra otvori jedna mala rubrika u kojoj bih ja, pod firmom ’Moj život‘, ono što čitam preporučivao drugima, kaže novi ekskluzivni saradnik Sputnjika, Emir Kusturica.
Proslavljeni reditelj napominje da će se u onome što će predstavljati sadržaj njegovog autorskog rada koji će se realizovati pod imenom „Moj život“, naći i čitav jedan biografski status čoveka koji već dugo živi, kao i refleksije onoga što je već video, a čega ima veoma mnogo.

„Ovo je prvi put posle četiri, pet godina da gostujem u nekoj emisiji“, priznaje novi Sputnjikov ekskluzivni autor i objašnjava razloge koji su to uslovili.

U anonimnosti, ali i u gašenju požara
„Jednostavno nisam hteo da se uplićem u ova burna vremena u kojima živimo, gde se informacije pojavljuju tako što jedna potire drugu. Kao čovek sa verom u večnu dušu i ideju da na kraju rečenice ne ide tačka nego da se sve nastavlja, osetio sam da nemam tu svoje mesto i da je bolje da budem u nekim konkretnim radnjama koje su se – evo pre neki dan — ticale čak i gašenja požara“, podseća profesor Kusturica.
Činjenica da je na Mokroj Gori napravljena komuna koja ima potpuno zatvorenu infrastrukturu, tako da ne postoji način da se tamo pojavi divlja gradnja i da se izgubi ono što je bila inicijalna ideja za stvaranje Mećavnika, Kusturici omogućuje da se vrati i fikciji — onome što je davno započeo, sećajući se svoje rane mladosti i detinjstva.
„Na početku moje prve knjige stoji rečenica u kojoj kažem da je moj prvi dan odlaska u školu koincidirao sa Gagarinovim odlaskom u svemir. I utoliko sam bio vrlo zadovoljan i srećan kad sam čuo da bih mogao da knjige koje čitam i način na koji ih doživljavam — prevodim na jezik savremenosti. Recimo, pročitao sam knjigu koja govori o Srbiji od 1918. do 1941. i u njoj uočio kako je konzervativna Srbija gubila bitku u odnosu na taj progresivni deo i kako su najveći naši intelektualci na toj pozornici igrali ulogu koja je bila darežljiva, ali i vrlo često na štetu Srbije. Čini mi se zanimljivim da jednu takvu knjigu predstavim i da je nekako dovedem na njemu savremenu tačku.“
Svet je kofer sa duplim dnom
U danima pred nama, legendarni umetnik će ono što bude čitao, gledao, radio… sameravati sa sobom i svetom i to — beležiti kamerom.
„To je ideja. Na svetu je sve manje ljudi koji veruju da je Zemlja okrugla, a sve više onih koji veruju da je to jedan veliki kofer sa duplim dnom. Čovečanstvo objektivno stoji na dnu i jedina nada mu je da zapravo ispod dna postoji još jedno. Ideje su u savremenom svetu svekolike. U sferi filma postoji nova iluzija da svako može da režira, snima… Ona se svodi na ono što smo mi, učeći školu, nagovestili sedamdesetih — da je režija zapravo posao skretničara i da njegov lični utisak o životu i njegov egzistencijalni doprinos toj slici sveta zapravo više ne postoji. Postoji traka na kojoj se sve vrti i postoji upitanost nad čitavim tim procesom kojim je bio okarakterisan 20. vek, upitanost nad brzinom sa kojom smo mi radili i mislili da stari. Ali ne stari to kao konzerva kojoj prolazi rok upotrebe; zamislimo situaciju u kojoj prodaju himalajsku so koja traje milion godina i kažu — rok trajanja do kraja godine. Postoje, dakle, stvari koje izmiču toj novoj sferi površnosti i ideji o koferu, koje su bazično i duboko usađene u čoveka. Mislim da čovek ako žuri da tumači sve knjige koje se pročitaju, sve filmove koji se vide, sve događaje koji protiču — u stvari gubi njihov smisao.“
Pristali smo da budemo posmatrani 24 sata
Uočavajući razlike između nekad i sad — a o kojima će biti reči u njegovim autorskim prilozima – slavni reditelj prisetio se vremena u kome je ceo dan umeo da potroši snimajući jedan geg.
„Mi smo to radili po čitav dan kamerom, premeštali je, tražili najbolji ugao, a onda u montaži dobijali ili gubili. A danas na Jutjubu možemo da naletimo na stotine vrlo smešnih gegova koji su snimljeni onim na šta je čovečanstvo nažalost pristalo — a to je da bude posmatrano 24 sata. Verujem, međutim, da u tom galimatijasu, tom zbiru različitih tokova, postoje ljudi sa iskustvom koji mogu da skrenu pažnju na ono što se često u istoriji ponavlja i što nije samo ona marksistička teza — drugi put kao farsa, nego drugi put možda kao veća tragedija nego što je bilo prvi put“, kaže Emir Kusturica.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala