Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kako je Goran Bregović naljutio Albance

© Flickr / VeniGoran Bregović
Goran Bregović - Sputnik Srbija, 1920, 05.08.2021
Pratite nas
Haranga koja se protiv Gorana Bregovića vodi u medijima kosovskih Albanaca neobjašnjiva je i iracionalna, jer proslavljeni umetnik ničim nije zaslužio da ga nazivaju „inspiratorom masakra nad Albancima“. A upravo tako ga nazivaju i pisani i štampani mediji na albanskom jeziku na Kosovu i Metohiji i to zbog pesme „Kalašnjikov“.
Bregoviću, izgleda, ne pomaže ni činjenica da je prvi u jugoslovenski rokenrol (a najverovatnije i u rokenrol uopšte) uveo albanski jezik (pesma „Roka mandoline“ iz 1982, zbog koje je navodno Željko Bebek napustio grupu).
Muzičar i kompozitor Goran Bregović na koncertu u Kremaljskom dvorcu - Sputnik Srbija, 1920, 05.08.2021
„Inspirator masakra na Kosovu“: Prištinski mediji udarili na Bregovića
Kao ni to što mu je tadašnji gradonačelnik Tirane, a sadašnji albanski premijer Edi Rama 2006. uručio ključeve albanske prestonice. Za kosovske Albance, Bregović je persona non grata, kome bi trebalo zabraniti nastupe, makar se oni održavali u Albaniji, na festivalu piva u Korči.

„Kalašnjikov“ je pesma koja je simbol bunta i inata, a ne poziv na ubijanje

Sagovornicima Sputnjika, rok kritičaru Petru Janjatoviću i stručnjaku za popularnu kulturu iz beogradskog Instituta za evropske studije Aleksandru Gajiću, medijska kampanja protiv Bregovića je neshvatljiva, neobjašnjiva i iracionalna.
„Neobično mi je da neko može da okrivi jednu pesmu i njenog autora kao podstrekača ili motiv za ubistva. Mislim da muzika nema takvu snagu. Da ima, onda bi sigurno mnogo toga mogla da uradi vezano i za antiratne pokrete i za očuvanje planete“, kaže Janjatović.
Gajić pak harangu protiv Bregovića tumači kao mešavinu iracionalnog odnosa prema njemu i interesa vezanih za jedan od najvećih pivskih festivala u regionu, koji se od 14. do 18. avgusta održava u Korči.

„Moguće je da je svojim učešćem poremetio interese nekog drugog pevača koji je želeo da bude nosilac festivala i koji je iskoristio iracionalne stavove koji postoje u albanskom javnom mnjenju na Kosovu, da povede negativnu kampanju i iskonstruišu nešto protiv njega. Prosto, nema nekog drugog objašnjenja, jer on svojim ponašanjem i izjavama ni na koji način nije se antialbanski svrstavao, niti ’Kalašnjikov‘ ima konotaciju koja se odnosi na Kosovo i na ratove devedesetih.“

Štaviše, podseća Janjatović, „Kalašnjikov“, pesma koju je Bregović originalno komponovao za film „Andergraund“ Emira Kusturice, postala je popularna tokom zimskih protesta srpske omladine 1996/1997.
„To je pesma koja tada nije pozivala na rat i nasilje, nego je pozivala na prkos i na inat“, ističe on.

Nema razloga da Albanci mrze Bregovića

Bregović je, prema Gajićevim rečima, čovek koji ima više lica i koji je od svog jugoslovenstva iz osamdesetih i „Nju partizansa“ devedesetih imao odnos koji je u svim bivšim jugoslovenskim republikama dobro dočekan. Srpsko-hrvatsko poreklo omogućilo mu je da bude prihvaćen na svim balkanskim meridijanima.
„Očigledno da Bregović smeta kao oličenje jugoslovenskog rokenrola koji je stekao internacionalnu slavu. Verovatno je nekome u interesu da vodi negativnu kampanju ne bi li sprečio njegov nastup na tom festivalu i onda uzimaju pesmu ’Kalašnjikov‘, koja nema apsolutno nikakve veze sa dešavanjima devedesetih, ne bi li ga na taj način denuncirali“, smatra Gajić i dodaje da se radi o muzičkoj instituciji međunarodnog renomea.

„Ne postoji nijedan razlog zbog čega bi kosovski Albanci trebalo da budu kivni na njega, niti mogu da mu prilepe nikakvu ideološku etiketu koja bi se negativno reflektovala na njegovo eventualno učešće na nekom festivalu ili nekom sličnom hepeningu u regionu“, ističe on.

Odnos prema Bregoviću na Kosovu i Metohiji utoliko je čudniji ako se uzme u obzir Janjatovićevo iskustvo prilikom posete Tirani krajem pretprošle decenije ovog veka.
„Moje iskustvo je bilo pozitivno i svi su jako lepo reagovali kada kažem da sam iz Beograda, a bukvalno je svaka druga osoba pitala kada će da dođe Bregović da svira“, navodi on.
To bi, prema Gajićevim rečima, moglo da znači da albansko-albanski odnosi nisu baš bez pukotina i da se nacionalna homogenizacija Albanaca, onih kosovskih i drugih koji žive u Albaniji, pokazuje kao nefunkcionalna.

„Pokazuje se da između njih postoji jedan stepen tenzije koji se ne da lako detektovati, jer su Albanci dosta nacionalno osvešćeni i na državnom nivou postoji homogenizacija postignuta političkim i kulturološkim sredstvima. Ali, ipak se vidi da plemenski atavizmi, kulturološke i religijske podele opstaju i stvaraju tenzije između Albanaca na unutrašnjem nivou“, objašnjava Gajić.

Nedugo pošto su vlasti grada Korče, koji se nalazi gotovo na samoj tromeđi Albanije, Severne Makedonije i Grčke, najavili da će Bregović biti počasni izvođač na festivalu piva u tom gradu, pokrenuta je medijska haranga protiv njega u kojoj je muzičar optužen da je pesmom „Kalašnjikov“ inspirisao navodne masakre nad kosovskim Albancima. Uz to, na dušu mu se stavlja i slučajan susret sa bivšim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, koji albanski mediji nazivaju „sastankom“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala