„Nudim sve i tražim sve“: Nov opasan predlog Kijeva Americi da provocira Rusiju /video/

© AFP 2022 / Wojtek RadwanskiAmerički protivraketni sistem "Patriot"
Američki protivraketni sistem Patriot - Sputnik Srbija, 1920, 15.08.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Predlog Kijeva da Amerikanci na teritoriji Ukrajine rasporede svoje PVO sisteme je podizanje uloga i iznošenje maksimalističkih zahteva pred avgustovsku posetu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Vašingtonu po sistemu „nudim sve i tražim sve“. Amerikanci će, međutim, i uzeti i dati Ukrajini koliko njima odgovara.
Kijev lakoverno misli da će ako sprovodi antirusku politiku dobiti sve što traži od Zapada, pa i ulazak u EU i NATO, ocenjuje profesor Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma povodom ponude za razmeštanje američkih raketa u Ukrajini, koju je Vašingtonu uputio potpredsednik ukrajinske vlade Aleksandar Reznjikov tokom posete Sjedinjenim Državama.

Predlog Kijeva Americi nemoguće sprovesti

Kovač podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin više puta rekao da je „crvena linija“ za Moskvu postavljanje NATO instalacija u Ukrajini ili ulazak te zemlje u Alijansu, ističući da na prostoru Ukrajine postoji direktna konfrontacija ruskih američkih interesa, te da Kijev zahtevima za ulazak u Alijansu zapravo sprovodi američku politiku.
„Možda bi mnoge članice NATO-a čak i želele da vide Ukrajinu u Alijansi, ali na granicama Rusije, a ne na granicama Donjecke i Luganske oblasti, što nit je moguće, nit će Rusija to dozvoliti“, kaže Kovač u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Nije isto da li američkoj raketi treba 10 ili šest minuta da stigne do Rusije, ističe dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo. Kako kaže, Amerika ima plan sa Ukrajinom mnogo godina unazad i to vrlo utemeljen.

„SAD nastupaju sa stanovišta sile i moći, ali može predsednik Vladimir Zelenski da priča šta hoće i da traži šta hoće, Amerikanci će mu dati šta su oni nameravali, a Ukrajini će na kraju sve to doći na naplatu“, kaže ona.

U Hladnom ratu bilo više hladnih glava nego danas

Zirojevićeva ocenjuje da bi prihvatanjem nove ponude Kijeva SAD samo pokazale da je tokom Hladnog rata bilo više hladnih glava nego danas.
Zgrada Ministarstva spoljnih poslova Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 11.08.2021
Rusija: Izjave Kijeva o raspoređivanju američke PVO u Ukrajini ─ provokacija
„Tada je bilo puno onih koji su bili svesni da bi u slučaju sukoba velikih sila čitav svet bio u opasnosti, a sada toga kao da nema, nego srljaju u konfrontaciju s Rusijom. Ne obraćaju pažnju da to može da dovede do užasnih posledica po ceo svet. S upotrebom novih tipova naoružanja žrtava bi bilo mnogo više nego u Drugom svetskom ratu“, upozorava Zirojevićeva.
Kovač je uveren da bi realizacija ovako opasnih planova skupo koštala i samu Ukrajinu, jer bi se time samo pojačao animozitet između zapadnog i istočnog, proruskog dela zemlje.
„Normalnom posmatraču ne ide u glavu kako rukovodstvo u Kijevu ne shvata realan problem i zašto ne pokuša makar da pomiri sopstveni narod. Ovakva politika, ako se nastavi, može samo dovesti do proširenja ratnih sukoba i na centralni deo zemlje a to u dobroj meri znači podelu Ukrajine prema etničkim granicama“, kaže sagovornik Sputnjika.
Mina Zirojević se osvrnula i na spisak zahteva koji bi, po mišljenju bivšeg ukrajinskog ambasadora u SAD Valerija Čalog, Kijev trebalo da predoči Vašingtonu. Na toj listi su, između ostalog, konkretni dokument o vojnoj saradnji Ukrajine i SAD, mapa puta za ulazak Kijeva u NATO, isporuka američkog naoružanja, posebno za ukrajinsku ratnu mornaricu, stalno prisustvo Alijanse u Crnom moru, ekonomska saradnja, ali i korišćenje uticaja Vašingtona na MMF u interesu kijevskih vlasti.
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je na plenarnoj sednici PEMF-2021 - Sputnik Srbija, 1920, 19.06.2021
Ne igrajte se: Ako pređete Putinove crvene linije — videćete s kim imate posla /video/
„Možda bi SAD nešto od toga i prihvatile, posebno vojno prisustvo u Crnom moru. Ove godine teško je i pobrojati razne vojne vežbe koje je NATO održao u Crnom moru“, konstatuje Zirojevićeva.

Paralela s događajima u bivšoj Jugoslaviji

Ona ukazuje da se u dešavanjima u Ukrajini nužno nameće paralela sa zbivanjima u bivšoj Jugoslaviji, počev od toga da su i u Hrvatskoj sukobi devedesetih počeli kad su Srbi izbačeni iz hrvatskog Ustava kao konstitutivni narod. U Ukrajini su prvo stigmatizovali ruski jezik, a nedavno i Ruse izbrisali sa spiska autohtonih naroda u toj zemlji.
„Mnogo je knjiga napisano o tome koliko je loše kad svoj identitet zasnivate na negiranju nekog drugog. Ukrajinci imaju svoju tradiciju, a onda kažu da nisu to nego nešto drugo. Još samo da kažu da su nastali od Marsovaca. Ali to nije održivo, to ne pije vodu“, navodi naša sagovornica.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov - Sputnik Srbija, 1920, 12.08.2021
Lavrov: Zapad će na „Krimskoj platformi“ razvijati neonacističko raspoloženje Kijeva
Kovač komentariše i konferenciju tzv. Krimske platforme koju je Kijev zakazao za 23. avgust, s ciljem izrade strategije za povratak tog poluostrva u Ukrajinu.
„Krim je strateška tačka u Crnom moru. Nije tajna da se Amerika spremala da ruske snage ukloni odatle, čime bi Rusija bila ugrožena. Možemo zamisliti šta bi značilo da ruska flota nije tu gde jeste. Ali Zapad iako zna da Krim nikad neće moći da bude vraćen u sastav Ukrajine, želi da ovo pitanje održi kao ucenjivački potencijal“, obrazlaže direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, uz podsećanje da se Krim vratio u Rusiju demokratskim putem nakon referenduma, na kom su se građani ogromnom većinom izjasnili za to.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala