Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Nova tragedija i haos: Amerika dovodi svet u pat poziciju

© AP Photo / David GoldmanAmerički vojnici ukrcavaju se u avion za Avganistan
Američki vojnici ukrcavaju se u avion za Avganistan - Sputnik Srbija, 1920, 16.08.2021
Pratite nas
Talibani su preuzeli vlast u Kabulu i najavili da će uskoro proglasiti Islamski Emirat Avganistana. Iako britanski premijer Boris Džonson poručuje da niko ne bi trebalo da bilateralno prizna talibane na čelu avganistanske vlade, pitanje je da li su Amerikanci doveli međunarodnu zajednicu u pat poziciju i situaciju da će to ipak morati da učini?
Prema rečima bivšeg jugoslovenskog šefa diplomatije i nekadašnjeg ambasadora u Ujedinjenim nacijama Vladislava Jovanovića, naglim povlačenjem američkih vojnika ostavljen je prostor za nepredviđene stvari koje su se, kako vidimo, i dogodile. Amerika je, kaže, svuda gde je vodila ratove iza sebe ostavljala tragediju i haos, pa u tom smislu stanje u Avganistanu nije iznenađenje.

Amerika dovodi svet u pat poziciju

„Pobeda talibana je činjenica, a činjenice se u politici vrednuju i na kraju prihvataju. One nisu nikada proizvod ljubavi ili željenih ishoda, ali jesu konstatacija faktičkog stanja i odnosa snaga u nekoj zemlji ili regionu. U Avganistanu su, na žalost, talibani odneli prevagu i to ne samo u vojnom smislu, već je to i odraz narodnog raspoloženja jer su munjevito, za samo nedelju ili dve dana, gotovo bez borbe, postali gospodari Avganistana. Drugo je pitanje hoće li to neke zemlje prihvatiti ili ne. Mnoge verovatno neće, ali će realpolitika morati da prevlada, a ona je suprotna onome što britanski premijer Džonson predlaže, da se talibanska vlast ignoriše“, primećuje Jovanović.

On napominje da se još nije desilo da niko ne prizna neku vlast koja je došla voljom stanovništva, odnosno uz prećutni ili direktni pristanak tamnošnjeg stanovništva, te da se ta činjenica ne može ignorisati, čak ni u ime demokratije.
„Verovatno da će prevladati osećaj odgovornosti za novu stvarnost u Avganistanu, bez obzira na to ko je za to kriv, mada su Amerikanci i njihovi saveznici sigurno najviše krivi. Moraće, dakle, da se konstatuje realnost i moguće je da će se uspostaviti prvi kontakti Ujedinjenih nacija sa novom vlašću, da to bude osnova za postepeno ili trenutno prihvatanje nove vlasti u Avganistanu od strane svetske zajednice“, ocenjuje Jovanović.

Neuspešna operacija Zapada

Diplomata u penziji Zoran Milivojević veruje da zaprepašćujuća brzina kojom su talibani preuzeli kontrolu u Avganistanu pokazuje da je dosadašnji politički sistem u toj zemlji bio nekvalitetan, i da se zasnivao isključivo na stranoj podršci i sili.
„Pokazalo se i da je cela ta dvodecenijska operacija Zapada, odnosno Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a, bila potpuno neuspešna, jer nisu tačne ocene da su Amerikanci tamo bili samo da bi sprečili terorizam. Te ocene su iznete u funkciji oslobađanja Amerike od odgovornosti, iako je poznato da su oni svih ovih dvadeset godina pokušavali da tamo uspostave jedan politički sistem. Međutim, još jednom vidimo da je taj koncert nametanja sistema i stvaranja demokratija neuspešan i to bi trebalo da bude za nauk. Kada je reč o režimu talibana, mislim da prvo treba videti šta će ta vlast da kaže. Oni su u prvoj poruci rekli da žele mir sa svojim susedima, pa mislim da prvo treba videti kakva je ta vlast i šta će ona da donese“, smatra Milivojević.
Povodom poruke britanskog premijera da talibansku vlast države ne treba da priznaju na bilateralnom nivou, naš sagovornik kaže da je neprihvatljivo da neko celom svetu nameće kako treba da se ponaša i da je sasvim jasno da, ukoliko se talibanska vlast opredeli za koncept koji bi bio na liniji Islamske države i radikalnog fundamentalizma, ona ne može biti međunarodno prihvaćena.

„Međutim, druga je stvar ako je to vlast koja ima neke elemente šerijatskog prava, ali koja ne dovodi u pitanje mir, stabilnost i bezbednost, koja hoće i može da sarađuje. Pitanje priznanja je u nadležnosti država i svaka će država proceniti da li može i u kojoj meri da sarađuje sa novim vlastima u Avganistanu. Mi već vidimo da neke druge države imaju drugačiji pristup od zapadnih zemalja i da ne napuštaju Kabul na način na koji to čine Amerika i neke članice NATO-a. U svakom slučaju, sada je vreme da se tamo uspostavi mir i stabilnost. Što se tiče unutrašnjeg ustrojstva to je unutrašnja stvar, ali će efekati tog ustrojstva na spoljnom planu biti kriterijum kako se prema toj vlasti odnositi“, smatra Milivojević.

Na pitanje da li bi ga iznenadilo da Amerika, u nekom trenutku, prizna talibansku vlast u Kabulu, naš sagovornik kaže da to ne bi isključio.
„Znamo kako se rat u Vijetnamu završio i koliko je odneo žrtava, pa su SAD i Vijetnam danas u dobrim odnosima. Amerikanci se rukovode pragmatizmom i isključivo sopstvenim političkim interesima, a ne nekim standardima, normama ili principima, pa ukoliko bi ta vlast bila u funkciji njihovih interesa ne isključujem da ih priznaju, bez obzira na sve što se desilo“, ističe Milivojević.

Američki haos

Haos koji su Amerikanci ostavili u Avganistanu nije jedini problem koji su prouzrokovali. Bivši ambasador u UN Vladislav Jovanović je mišljenja da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na dnevni red morati da stavi i činjenicu da Amerika traži smeštaj za svoje saradnike koji beže iz Avganistana.
„Već se govori o dogovoru sa Albanijom i Kosovom da oni tamo budu smešteni, navodno privremeno, dok Amerika njihovo pitanje konačno ne reši. Međutim, Rezolucija 1244 SB UN ne predviđa dolazak bilo kakvih stranih ljudi na teritoriju Kosova, a još manje ovlašćuje američku bazu Bondstil, koja je tamo u okviru KFOR-a, da bude prihvatilište za raznorazne američke saveznike širom sveta, da ih razmeštaju na Kosovu na neodređeno vreme, sa ko zna kakvim mogućim posledicama. Tako da će, po mom mišljenju, SB UN morati i o tome da porazgovara“, smatra Vladislav Jovanović.
On podseća da je Kosovo, po Rezoluciji 1244, formalno pod suverenitetom Srbije i da se ona tu mora pitati.

„Još više se mora pitati Savet bezbednosti koji bi morao da prozove Ameriku za to da ne može jednostrano, protivno duhu i slovu rezolucije da na Kosovo dovodi neke strane državljane, pogotovo iz tako jednog osetljivog područja kao što je, do juče, bio Avganistan, jer u ovom trenutku nema odgovora na pitanje da li bi neki od tih ljudi mogli biti pretnja za bezbednost“, zaključuje iskusni diplomata za Sputnjik.

Centralna vlast u Kabulu potpisala je u nedelju kapitulaciju i mirno predala vlast predstavnicima talibana, a predsednik Ašraf Gani napustio je državu. Ovim potezom okončana je dvadesetogodišnja vladavina avganistanske vlasti, potpomognute Sjedinjenim Američkim Državama.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala