Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Presušuju i džepovi: Koliko će još zbog velike žege poskupeti hrana u Srbiji

© Tanjug / DUSAN ANICICProdavnica
Prodavnica - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Pratite nas
Suša je, već je izvesno, umanjila rod osnovnih poljoprivrednih proizvoda koji ionako već duže vreme drže visoku cenu. Otuda i zapitanost hoćemo li manji ovogodišnji rod dodatno plaćati još višom cenom prehrambenih proizvoda, koje su već u prodavnicama porasle.
Suša neće biti od presudnog značaja za visoke cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, koje će ovako visoke biti najmanje još godinu dana. Ona će svakako uticati na cene hrane i prehrambenih proizvoda, ali će one prvenstveno zavisiti od kupovne moći stanovništva, ocenjuje za Sputnjik agroekonomista Milan Prostran.

Dokle će ići cene poljoprivrednih proizvoda

On kaže da ćemo prema prvim procenama imati skromnu jesenju berbu.
„Prve procene su bile da će rod kukuruza biti manji za 30 odsto, pa možda i više od toga u odnosu na prošlu godinu, da će soja još više podbaciti i da će suncokret najbolje proći. To je kultura koja dobro podnosi sušu, ali će i njegov rod biti za oko 10 odsto manji“, ocenjuje Prostran.
© Tanjug / JAROSLAV PAP rod kukurza će ove godine zbog suše biti manji za 30 odsto, pa i više od toga
Kukuruz - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
rod kukurza će ove godine zbog suše biti manji za 30 odsto, pa i više od toga
On napominje da će prave procene ove tri kulture koje su zasejane na najvećem broju hektara — milion pod kukuruzom, a pola miliona pod sojom i suncokretom, biti poznate na jesen. To je jako velika površina i svako smanjenje roda odražava se pre svega na ukupan fond hrane, a onda ima uticaja i na kretanje cena.
On, međutim, napominje da sada visoke cene nisu nikakav produkt smanjenja proizvodnje zbog suše, podsećajući da je reč o berzanskim proizvodima i da i u Srbiji na njihovu cenu utiču cene tih proizvoda na berzama u svetu, koje su na visokom nivou još od jeseni prošle godine.

Berze diktiraju cenu

„Taj se trend uspostavio na relativno visokom nivou, tako da je cena kukuruza dostigla 27 dinara za kilogram, što je nezabeležen nivo za poslednjih nekoliko desetina godina. Soja je čak došla na nivo od 80 dinara, a i suncokret koji je uticao na cenu ulja, takođe ima visoku cenu. Čak se i novi rod kukuruza i soje, ono što će se tek žnjeti i brati, ugovora na 24 dinara za kukuruz i za soju preko 70 dinara“, ističe naš sagovornik.
I pšenica koja je već požnjevena, ima visoku cenu od preko 25 dinara, napominje Prostran, dodajući da je to odraz svetskog trenda visokih cena svih sirovina generalno — i bakra, zlata, čelika, aluminijuma, nafte.
Zato će suša, kako ističe, uticati na rod, ali ne i na cenu za koju su presudna kretanja na svetskim berzama.

Kad i dobar rod ima visoku cenu

Da je tako, pokazuje prošlogodišnja situacija kada su klimatski uslovi uticali na izuzetno dobar rod, pa je prinos kukuruza kod nas bio preko osam miliona tona, a cena mu na jesen otišla u vis, jer su je diktirale svetske berze.
CC0 / / Broj goveda smo sa dva miliona sveli na oko 800.000, a prepolovili broj svinja kojih smo imali 4,5 miliona
Krave - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Broj goveda smo sa dva miliona sveli na oko 800.000, a prepolovili broj svinja kojih smo imali 4,5 miliona

„Sigurno će se još najmanje godinu dana zadržati visok nivo cena osnovnih ratarskih proizvoda koji su vrlo važni, jer su to osnovni prehrambeni proizvodi za ishranu i ljudi i životinja. Sve u svemu, moraće to da plati potrošač“, uveren je naš sagovornik.

Važno je, naravno, i voće i povrće zbog kvaliteta ishrane, ali ne kao ovi osnovni proizvodi neophodni u ishrani ljudi i stoke, ističe Prostran.
On dodaje da ne zna kako će država praviti projekcije, jer četiri proizvoda — kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa — čine gro vrednosti poljoprivredne proizvodnje koja čini oko 7,5 odsto BDP-a Srbije.
Naš poznati agroekonomista je slikovito na primeru kukuruza objasnio šta to znači.

Suša će uticati na BDP

Prošle godine je prosečan prinos kukuruza bio osam miliona tona. Ako ove godine bude 50 odsto manje, kakvih ima procena, to je četiri miliona tona manje. Kada to pomnožite sa današnjom cenom kukuruza, to je manjak od preko 600 miliona dolara. Zato on smatra da će suša, pre svega, napraviti neke poremećaje i u tim projekcijama o učešću poljoprivrede u BDP-u.
Na pitanje kako će te visoke cene ratarskih proizvoda uticati na stočarstvo, jer se stočari već hvataju za glavu i smanjuju proizvodnju, on podseća da ove turbulencije sa cenama traju samo godinu dana, a da je situacija u stočarstvu već dugo loša.

„Mi smo stočarstvo desetkovali tako što unazad 20 godina ono godišnje pada po dva odsto. Broj goveda smo sa dva miliona sveli na oko 800.000, a broj svinja smo sa 4,5 miliona sveli na nešto više od dva miliona, kaže ovaj agroekonomista.

Stočari u još većem problemu

On smatra da će visoke cene stočne hrane pre svega opteretiti proizvodnju svinja i živine. Na pitanje šta će u toj situaciji stočari uraditi, da li će u očekivanju rasta cena mesa u maloprodaji zadržati proizvodnju, ili će nastaviti da smiču stoku, Prostran kaže da je njih poslednjih pet-šest godina više ubijao uvoz mesa iz EU, jer su stranci zbog obilno subvencionisane proizvodnje mogli da se igraju sa cenom na našem tržištu.
© Sputnik / Lola ĐorđevićCene mesa su već porasle, a dalji rast će kočiti dubina džepa srpskih potrošača
Meso u supermarketu - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Cene mesa su već porasle, a dalji rast će kočiti dubina džepa srpskih potrošača
Po njegovom mišljenju, morali bismo da probamo da podržimo domaće proizvođače, pa makar i malo više platili, bar da jedemo kvalitetnije meso. Ipak, kaže da se plaši da će se pad stočarske proizvodnje nastaviti, a kakvo nam je stvarno stanje videćemo 2023, kada bude popis u poljoprivredi.

Na cenu u radnjama će uticati dubina džepa

Prostran smatra da bi država ako želi da stabilizuje pre svega cenovno tržište na nekom nižem nivou, morala da formira svoje robne rezerve.

Ono u šta, međutim, ne sumnja, jeste da ćemo na kraju sve platiti mi, potrošači, ali i ističe da koliko god bio visok rast osnovnih poljoprivrednih proizvoda, rast cena u maloprodaji će ipak diktirati potrošnja.

„Poznajući potrošačku logiku, vi možete da ponudite cenu mesa od hiljadu dinara za kilogram, ali ko će ga kupiti. Mi imamo visoke cene junećeg i telećeg mesa, pa je njegova godišnja potrošnja jako mala kod nas, ne veća od 7-8 kilograma po glavi stanovnika. Svinjskog jedemo oko 20 kilograma. Neće tu doći do nekog velikog rasta cena, jer to nema ko da plati“, ističe Prostran, slikovito zaključivši da će džep biti taj koji će kočiti neki veći rast cena.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala