Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta se krije iza predloga Vilijama Vokera za ujedinjenje albanske dijaspore

© AP Photo / Visar KryeziuVilijam Voker na sahrani Albanaca u selu Račak u februaru 1999.
Vilijam Voker na sahrani Albanaca u selu Račak u februaru 1999. - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2021
Pratite nas
Nekadašnji šef misije OEBS-a na KiM Vilijam Voker predložio je osnivanje pokreta za ujedinjenje albanske dijaspore i zatražio podršku da se nađe na njegovom čelu, ne bi li Albanci, kako je naveo, dobili rezervisana mesta u parlamentima država u kojima žive. Pitanje je — šta se zapravo krije iza ovog Vokerovog predloga?
Naime, prištinski mediji su preneli da se Voker, čovek dobro poznat po režiji navodnog masakra u selu Račak, pismom obratio albanskoj dijaspori, u kome je naveo da je „ekonomski uticaj dijaspore velik, ali da su njeni dugoročni efekti minimalni, jer pomoć dijaspore i njen doprinos nemaju uticaja na proces odlučivanja gde se njihov novac troši, a oni na vlasti potcenjuju ekonomske veze dijaspore sa domovinom“. Voker takođe smatra da „kao nealbanac koga mnogi ljudi poštuju“, ima „najveće šanse da ujedini mnoge frakcije dijaspore širom sveta“.

Šta se krije iza Vokerovog predloga

Predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun za Sputnjik kaže da iako nije sasvim jasno na kakvom je tačno skupu Voker izneo ovu svoju ideju, ono što se može naslutiti je da je reč o organizovanom potezu kojim se već krenulo u stvaranje nekakvog pokreta ujedinjene albanske dijaspore.

„To je skup koji su organizovali predstavnici albanske dijaspore iz SAD, Kanade, Japana i Afrike, a Vokerov predlog bio je da se ujedine svi iz albanskih zemalja. Interesantno je da je kao te ’albanske‘ zemlje naveo Albaniju, ali i Srbiju, odnosno Kosovo, kao i Crnu Goru i Severnu Makedoniju, a to ne može da ne asocira na velikoalbanske aspiracije albanskog pokreta za stvaranje neke etnički čiste, albanske države na Balkanu. Čini mi se da je reč o tome da je ovde već postignut neki dogovor sa nekim predstavnicima albanske dijaspore, iako u ovom trenutku ne znamo kojim, da se počne sa stvaranjem jednog takvog pokreta koji bi predvodio upravo Vilijem Voker“, smatra Drecun.

Kako kaže, Voker je Albance puno zadužio i od njih dobro zaradio izmišljenim masakrom u Račku, a sada se ponovo pojavljuje jer smatra da je izvor dobre zarade upravo albanska dijaspora. Međutim, ističe Drecun, ovaj Vokerov predlog ipak ne treba olako shvatiti.
„Ako bi se tako nešto formiralo, iz onoga što je on naveo u svom obraćanju može se zaključiti da bi taj pokret bio usmeren u dva pravca. Jedan je da se predstavnici albanske dijaspore nađu u parlamentima zemalja u kojima žive, kako bi mogli dalje da se zalažu i lobiraju za tu velikoalbansku ideju, a posebno za samozvanu državu Kosovo, a drugi pravac je da se taj pokret onda pojavi kao politički činilac u, kako je on rekao, albanskim zemljama gde bi pokušali da utiču kao predstavnici dijaspore na političke procese“, napominje naš sagovornik.

Voker — albanski patriota

Voker je, dodaje Drecun, osuo žestoku paljbu na vlastodršce albanske nacionalnosti u pomenutim zemljama i rekao je da albanska dijaspora šalje mnogo novca, da ima ekonomski uticaj, ali da se taj novac troši na druge stvari, a ne na poboljšanje uslova života i ekonomski napredak.
„On se sada pojavljuje i kao nekakav ekonomski stručnjak koji bi želeo da to promeni, a govorio je i o tome da su albanski političari u tim zemljama korumpirani i da imaju moć, ali da nisu patriote. Dakle, očigledna je namera da se stvori jedna organizacija koja bi vršila politički uticaj i mogla da utiče na političke procese svuda gde Albanci žive, a to bi posle lako moglo da preraste u neku, možda, političku stranku na Kosovu ili u Albaniji. U svakom slučaju, ako se krene tim putem, ne sumnjam da će Voker za to biti veoma dobro plaćen, jer sve radi samo za novac“, primećuje sagovornik Sputnjika.
Komentarišući uticaj koji u SAD i međunarodnim krugovima danas ima bivši šef misije OEBS-a na KiM, Drecun kaže da iako je Voker istrošena ličnost, ne treba potceniti kontakte koje i dalje ima u američkoj obaveštajnoj zajednici.

Vokerovi kontakti i albanski novac

„Ne verujem da on sada ima neke posebne pozicije ni u američkoj administraciji, niti bilo gde drugo, ali sigurno raspolaže sa nekim ličnim kontaktima koje može da iskoristi za promovisanje ove ideje. Ali, nemojmo zaboraviti da iza takve ideje, za koju se čini da je već dogovorena, stoji novac veoma bogate albanske dijaspore. Dakle, takva jedna organizacija raspolagala bi ogromnim novcem za lobiranje, kojim bi se onda mogle stvarati dobre pozicije i kod pojedinih političara u raznim zemljama i među ljudima koje su javne ličnosti“, ukazuje Drecun.

Na pitanje da li Srbija treba da se pribojava ovakve uloge Vilijema Vokera i samog pokreta albanske dijaspore, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije kaže da u ovom trenutku ne možemo da procenimo kakve su namere i snaga tog dela albanske dijaspore.
„Međutim, sam nagoveštaj, odnosno to da Voker govori o dijaspori svih ’albanskih‘ zemalja, ukazuje na velikoalbanske ciljeve. Naravno da bi on iskoristio taj potencijal kojim raspolaže albanska dijaspora, koja bi mogla da ima neku, bar minimalnu političku težinu u nekim zemljama, ali i novac koji bi stajao iza toga za delovanje protiv interesa Srbije, odnosno u korist samoproglašene države Kosovo. Ali, sama ta ideja je veoma opasna, govori se o ’albanskim‘ zemljama. A kako je to Srbija albanska zemlja, kako su Crna Gora i Severna Makedonija albanske zemlje? Već tu se vidi opasnost ne samo po interese Srbije ili po sprečavanje konačne secesije Kosova, već po stabilnost celog regiona. Tim pre što kada se govori o albanskoj dijaspori, ne može da se izbegne da se govori i o albanskoj mafiji, koja je deo albanske dijaspore“, ističe Drecun.
Postoji niz mogućnosti, zaključuje naš sagovornik, koje bi Voker mogao da iskoristi za delovanje protiv interesa Srbije, ali treba videti šta će biti od ovog pokušaja da se od jednog dela albanske dijaspore napravi nešto što bi bio pokret koji bi imao i ekonomsku i političku dimenziju.
„Videćemo da li će se ta ideja dalje zahuktavati, da li će krenuti u realizaciju, pa tek onda možemo da ocenjujemo kakvi bi joj bili dometi.“
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala