Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Slovenija likvidirala plastiku za jednokratnu upotrebu, kada će Srbija

CC0 / / Plastični tanjirić EU
Plastični tanjirić EU - Sputnik Srbija, 1920, 22.08.2021
Pratite nas
Odlukom slovenačke vlade da se zabrani prodaja gotovo svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, ispoštovana je direktiva Evropske unije, doneta još pre dve godine. Razlog je jednostavan – taj plastični otpad kada se nađe u prirodi teško je sakupiti.
Proizvodi koji se zabranjuju za upotrebu su plastični pribor za jelo, tanjiri, slamčice, kao i štapiće za uši, osim onih koji se koriste kao medicinska oprema. Zabrana se odnosi i na upotrebu plastičnih štapića za mešanje i plastičnih drški za balone. Od zabrane su izuzeti neki proizvodi, ali oni moraju biti označeni, poput čaša za jednokratnu upotrebu, kao i nekih koji se koriste za ličnu higijenu i filteri koji se prodaju u kombinaciji sa duvanskim proizvodima.
Na pitanje otkud i zašto ovakav zakon, sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije (PKS), Dragan Stevanović kaže da to nije iznenađenje.
„U julu ove godine je stupila na snagu direktiva EU koja je doneta pre dve godine i ona zabranjuje korišćenje određenih plastičnih proizvoda koji su za jednokratnu upotrebu. Ona postoji već dve godine, što je dalo mogućnost njihovoj privredi da se za dve godine prilagodi“, kaže Stevanović.
Direktiva je, kako napominje, obavezna za sve članice EU, ali iako je stupila na snagu, svaka članica pojedinačno donosi svoj zakon u saglasnosti sa ovom direktivom.
CC0 / Unsplash / EU je zabranila korišćenje plastičnog pribora za jelo, tanjira, slamčica, posuda za hranu
Poruka protiv korišćenja plastičnog escajga i slamčica - Sputnik Srbija, 1920, 20.08.2021
EU je zabranila korišćenje plastičnog pribora za jelo, tanjira, slamčica, posuda za hranu

Likvidirali sitnu plastiku – otpad težak za sakupljanje

„Oni su doneli tu direktivu prvenstveno zbog čišćenja plaža i prirode od plastike za jednokratnu upotrebu – pribor za jelo, slamki, tanjire, posudica za hranu“, precizirao je naš sagovornik, koji napominje da od zabrane korišćenja ima izuzetaka kakve su plastične čaše. One moraju da budu posebno označene da bi bilo jasno od kog su materijala napravljene kako bi bile lakše izdvojene i reciklirane.
On podvlači da ovde nije reč o potpunom uklanjanju plastike iz upotrebe, sve drugo od plastike koja nas takoreći okružuje, ostaje u upotrebi. Na pitanje zašto su zabranjeni samo ti sitni plastični predmeti za jednokratnu upotrebu, odgovor je bio neočekivan – zato što ih je teško sakupiti u prirodi.
Srbija je, kako kaže, po tom pitanju još daleko od onoga što zahteva EU direktiva.
Problem kod nas je, kako ističe, u primarnoj selekciji otpada u samom sakupljanju i razdvajanju otpada, što kod nas maltene ne postoji.

Srbija još daleko od toga

„Mi ono što uspemo da odvojimo je samo pet ambalaža koju je malo lakše skupiti, ali i to je problem. Glavni problem je u sakupljanju i razdvajanju otpada, znači upravljanju otpadom. Plastika nije strašna, vi je pokupite , istopite, napravite nove proizvode i možete tako koliko hoćete puta da radite, ona je ekološki skroz čista“, kaže Stevanović.
Ta oblast kod nas nije ni zakonski uređena, za proteklih pet godina nije donet nijedan propis iz ove oblasti, napominje sekretar Udruženja za hemiju, ističući da u PKS imaju sve spremno - od predloga pravilnika, do predloga zakona u oblasti plastike koje su predložili Ministarstvu zaštite životne sredine, ali to i dalje tako stoji.

Kese ilustrativan primer

© Foto : Aborgase/ AndalucíaSrbija je još daleko od evropske prakse, za šta je ilustrativan primer pravilnik o plastičnim kesama
Skladište puno plastičnog otpada - Sputnik Srbija, 1920, 20.08.2021
Srbija je još daleko od evropske prakse, za šta je ilustrativan primer pravilnik o plastičnim kesama
A kakva je kod nas situacija ilustrovao je primerom plastičnih kesa:

„Mi imamo pravilnik o tehničkim uslovima koje plastična kesa mora da zadovolji da bi se našla na tržištu Srbije. U našem pravilniku o kesama piše da država subvencioniše one koji koriste oksoaditiv za razgradnju tako što oni ne moraju da plaćaju taksu, a ovom direktivom EU strogo se u Evropi zabranjuje upravo oksoaditiv. Znači mi subvencionišemo one koji ga koriste, a u Evropi je zabranjen“, napominje Stevanović.

Na pitanje da li je toliki problem regulisati sakupljanje plastičnog otpada on kaže da su za to potrebni regulativa i pare.
U Srbiji po domaćinstvu plaćamo po 100 dinara, negde i manje, za upravljanje otpadom, odnosno za odnošenje smeća, što je smešno, smatra naš sagovornik.

Još dalje od reciklaže

Uz podsećanje da je i u Beogradu teško naći posebne kontejnere za staklo, papir, plastiku, na pitanje da li su i za to neophodni zakoni i velika sredstva, on kaže da nisu.
Najbolja je primarna selekcija i odvajanje otpada, a to je kod nas centralni problem. A kada smo još od toga daleko, onda smo još dalje od reciklaže. Firme koje se tim bave uvoze materijal za reciklažu, ističe naš sagovornik.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala