Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Ambasada Rusije u BiH obrazložila zašto Šmit nema legitimitet

© Sputnik / Vitaliй Timkiv / Uđi u foto-galerijuRuska zastava
Ruska zastava - Sputnik Srbija, 1920, 23.08.2021
Pratite nas
Ambasada Ruske Federacije u BiH ponovila je da ne priznaje legitimitet Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer pri predlaganju njegove kandidature nije ispoštovan princip konsenzusa i nije dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ambasada je na svom fejsbuk profilu objavila komentar u vezi sa njenom notom o nepriznavanju legitimiteta Šmita kao visokog predstavnika, navodeći da su zbog toga optuženi da takvim stavom pokušavaju da destabilizuju BiH.
„Ali upravo najnoviji primer svojevoljne izmene u krivičnom zakonodavstvu jasno pokazuje ko destabilizuje situaciju, pritom ne samo u BiH, već i daleko izvan njenih granica“, navodi se u komentaru Ambasade Rusije.
Zapravo, kako se ističe, destabilizacijom se bavi taj ko grubo krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum — direktno ili posredno.
„Mi nismo protiv gospodina Kristijana Šmita. Cenimo njegovu političku težinu, uzimamo u obzir znanje i iskustvo poslovanja ‘na balkanskom smeru’. Ali prema Kristijanu Šmitu nije ispoštovan princip konsenzusa pri predlaganju njegove kandidature, niti je dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a. Stoga je za nas nelegitiman kao visoki predstavnik“, kaže se, između ostalog, u komentaru Ambasade Rusije u BiH.
Kako se ocenjuje, visoki predstavnik i njegova kancelarija odvojili su se od dejtonske agende, a Dejton se koristi kao „paravan“ za sprovođenje sebične geopolitičke agende koja ne odražava težnje čitavog društva u BiH.
„Zato se OHR pretvorio u ‘robota’ koji je odavno izgubio dejtonsku ulogu strpljivog posrednika u procesu stabilizacije“, poručeno je iz ruske Ambasade.
Ambasada je podsetila da čitav niz dokumenata — Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, dokumenti Saveta za sprovođenje mira i njegovog upravnog odbora i, na kraju krajeva, ustaljena praksa — predviđa sledeću proceduru za izbor visokog predstavnika.
Upravni odbor (ranije na nivou ministara spoljnih poslova, zatim na nivou političkih direktora, sada smatraju da je dovoljan nivo ambasadora u Sarajevu) vršio je — isključivo putem konsenzusa — izbor kandidata za visokog predstavnika, koji je zatim bio potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a.
Napominje se da su upravo na toj proceduri insistirali zapadni partneri.
„I jasno je zašto. Svaki put su morali dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN-a kako bi visoki predstavnik mogao da koristi celi arsenal svojih ovlašćenja. Što se tiče konsenzusa, podsećamo da je ova procedura bila ispoštovana čak i prema Pediju Ešdaunu, sa čijom se kandidaturom Moskva u početku nije slagala. No, kao rezultat mukotrpnog diplomatskog rada, bio je postignut sporazum. Pritom, retrospektivno, Ešdaun, blago rečeno, za nas nije bio idealan“, navodi se u komentaru.
Što se tiče odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, upravo su se zapadne kolege „probudile“ kada su videle da Kristijan Švarc Šiling nema odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti UN, navodi se dalje i dodaje da je onda bio smišljen oblik razmene pisama između generalnog sekretara UN-a i predsednika Saveta bezbjednosti UN-a kao „placebo“ kako bi barem na taj način osigurali njegovu legitimnost.
„Sada je ovaj presedan izvrnut i iskorišćen kao navodni dokaz da nema potrebe za rezolucijom za Kristijana Šmita“, konstatovala je Ambasada Rusije.
O Kristijanu Šmitu, ali i podršci Rusije i Kine, za Sputnjik je govorio i srpski predstavnik u Predsedništvu BiH Milorad Dodik:
Balkan - Sputnik Srbija
Sve o političkim dešavanjima u Srbiji i regionu

Pročitajte ovde

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala