Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Hoće li se ćirilica vratiti Srbima

© Sputnik / Marijana KolakovićĆirilica
Ćirilica  - Sputnik Srbija, 1920, 27.08.2021
Pratite nas
Nadu da bi ćirilica kao važan simbol srpskog nacionalnog identiteta ponovo mogla da se vrati među Srbe, pošto je gotovo proterana iz javnog života, podgrejala je nova vest da je o tome usaglašen predlog zakona. Da li će, međutim, dobru nameru pratiti i isto takva realizacija?
Skupštine Srbije i Republike Srpske bi, kako prenose mediji, 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, trebalo da usvoje Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
Srpska ćirilica koju je 1811. godine uobličio Vuk Stefanović Karadžić i prema Ustavu Srbije je službeno pismo, preživela je prvih vek i po, ali ne i nekoliko decenija komunističke vlasti i nacionalnog inženjeringa.

Povratak ćirilice među Srbe

I dok je ćirilica, od ulaska Bugarske u EU, 1. januara 2007, postala treće zvanično pismo Evropske unije, nakon latinice i grčkog pisma, u Srbiji je nastavila da nestaje.
Prema istraživanju iz 2014. godine, 47 odsto stanovništva Srbije je pisalo latinicom, a 36 procenata ćirilicom. Danas je to još manje. Kada se čovek usred srpske prestonice osvrne oko sebe gotovo da ne može da nađe nijedan ćirilički natpis.
Na pitanje da prokomentariše predlog zakona koji, kako je predočeno, predviđa da su svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom, ali i javne medijske ustanove RTS i RTV, obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo, lingvista Aleksandar Milanović je prilično uzdržan po pitanju dometa predloženog zakona.
Ovaj član Odbora za standardizaciju jezika za Sputnjik kaže da je u njemu najbolja namera da se zaštiti i srpski jezik i ćiriličko pismo i takvu nameru uvek treba podržati i za nju se boriti.
© Sputnik / Senka MilošUsred srpske prestonice gotovo da je nemoguće naći natpis ispisan ćirilicom
Knez Mihailova ulica u Beogradu. - Sputnik Srbija, 1920, 27.08.2021
Usred srpske prestonice gotovo da je nemoguće naći natpis ispisan ćirilicom

Mnogo toga neobavezujuće i uslovljeno

On je, međutim, mišljenja da je ovakav predlog zakona nedovoljan da se ćirilica u paketu sa srpskim jezikom na valjani način zaštiti.
U predlogu zakona je, kako ističe, previše toga neobavezujuće ili je formulacija takva da se ne vidi nedvosmislenost onoga što je propisano.
On objašnjava da je mnogo toga u predlogu ovog zakona uslovljeno drugim zakonima, čime se nivo obaveznosti onoga što je napisano snižava. U toj mreži korelacija između različitih zakona niko se, kako smatra, neće lako snaći, pa ni lingvisti.
„Ako se dobro pogleda, čini mi se da ni status službenoga jezika u ovome zakonu nije sasvim jasno preciziran, a za svakoga ko se makar letimično bavi lingvistikom potpuno je jasno da u zakonima ove vrste mora biti sasvim precizno definisano šta je službeni jezik, šta je službena upotreba pisma. Čini mi se da su ti pojmovi ostali magloviti u ovom predlogu zakona“, napominje Milanović.

Pozivanje na druge zakone

On ističe da predlog zakona podrazumeva samo određivanje statusa srpskoga jezika u javnom životu i očuvanje ćiriličkog pisma, ali se zapravo ne precizira gde je službeno pismo ćirilica i na koji način to funkcioniše.
Na pitanje da li zakon jasno precizira da je ćirilica obavezna u javnoj upotrebi u svim navedenim državnim institucijama i javnim ustanovama, ili je i to relativizovano, Miladinović kaže da se odredba o tome može pročitati na više načina.
„Ono što bi, verovatno, trebalo da bude svima nama zanimljivo, to je da se upotreba ćirilice propisuje samo za RTS i RTV Vojvodine, a sve ostalo je, kako se u predlogu zakona kaže, u skladu sa tim i tim zakonom, odnosno ima konekciju sa nekim drugim zakonom, što stvara jednu mrežu korelacija u kojoj se nije lako snaći“.
On ističe da bi, ako želi sasvim precizno da odgovori na postavljeno pitanje, pred sobom morao da ima još barem nekoliko zakona na koje se ovaj predlog poziva i da napravi neku vrstu paralelne analize.
© Sputnik / Mark HealeyPrema istraživanju iz 2014. godine, 47 odsto stanovništva Srbije je pisalo latinicom, a 36 procenata ćirilicom. Danas je to još manje.
Ćirilica - Sputnik Srbija, 1920, 27.08.2021
Prema istraživanju iz 2014. godine, 47 odsto stanovništva Srbije je pisalo latinicom, a 36 procenata ćirilicom. Danas je to još manje.

Ne sužavati problem

Na pitanje da li u osnovi ovoga predloga vidi predlog zakona koji je grupa naših poznatih lingvista uradila pre nekoliko godina, on je sasvim precizan:
Predlog izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je urađen pre više godina, a čitav postupak je pokrenut pod inicijativom tadašnjeg ministarstva kulture i informisanja nije ovaj predlog o kome se danas piše. On u nekim svojim postavkama liči na predlog izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koje je svojevremeno uradila komisija koju je predložio Odbor za standardizaciju srpskoga jezika, ali to nije taj tekst“.
Milanović je mišljenja da nam treba zakon koji problem ne bi suzio samo na status ćirilice u savremenom srpskom društvu.
„Treba prvo odrediti status srpskog jezika kao službenog jezika. Potom treba odrediti i status i funkcionalni opseg manjinskih jezika u funkciji službenih jezika – kada i gde to može i kada i gde to ne može. Potom odrediti status ćirilice u svim ovim domenima, odnosno odrediti status ćirilice kao službenog pisma u Republici Srbiji“, smatra ovaj lingvista.
On je mišljenja da predloženi dokument koji ima ukupno 11 članova na tri i po strane štampanoga teksta, uz stranu i po obrazloženja, ne može da zadovolji one sociolingvističke potrebe o kojima se govori.
Aleksandar Vučić i Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
Vučić predao Dodiku važan nacionalni dokument koji Srbija i RS usvajaju 15. septembra
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala