Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Nemirna vremena: Države masovno vraćaju zlato u svoje „slamarice“ — Srbija ne zaostaje

© Sputnik / Oleg Lastochkin / Uđi u foto-galerijuZlatne poluge
Zlatne poluge - Sputnik Srbija, 1920, 28.08.2021
Pratite nas
Zlato je čuvar vrednosti i sigurna luka u ovim nemirnim vremenima i sve zemlje, sve velike centralne banke su podigle učešće zlata u deviznim rezervama kao neku vrstu reakcije na aktuelna dešavanja, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić povodom trenda povlačenja (repatrijacije) zlatnih rezervi u matične države.
Brojne države poput Nemačke, Holandije, Austrije, Rumunije već dugi niz godina pribegavaju repatrijaciji zlatnih rezervi, a sudeći prema izjavi guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, to čini i Srbija.
Tako se, kako je rekla, svih 36,7 tona zlata u deviznim rezervama nalazi u našoj zemlji, u trezoru Narodne banke Srbije. Ona je dodala i da su u prethodnih nekoliko meseci transportovali 12 tona zlata kupljenih na tržištu prošle godine, kao i jednu tonu koja je od ranije bila u Bazelu, u Banci za međunarodna plaćanja.

Zlato — sigurna luka u nemirnim vremenima

Prema rečima Zorana Grubišića, nekada se u pojedinim državama zlato povlačilo iz populističkih razloga, kako bi ga narod „video“, ali to danas više nije slučaj.

„Razloge za repatrijaciju zlata poslednjih godina vidim pre svega u globalnim odnosima, odnosno postojanju različitih kriznih žarišta u svetu i zatezanju odnosa između velikih sila. Zbog toga je prisutna neka opšta nervoza i neizvesnost, a u pitanju je delimično i pandemija virusa korona. Nekog drugog, objektivnog razloga za repatrijaciju zlata nema, jer zlato ima vrednost u deviznim rezervama, bez obzira na to gde države odluče da ga drže. Međutim, kada neko, što se kolokvijalno kaže, ’povuče nogu‘, odnosno počne sa vraćanjem zlata u zemlju, svi drugi gledaju i pitaju se da li on zna nešto što oni ne znaju, pa dolazi do lančane reakcije, odnosno počnu i oni da povlače i tako dolazi do trenda koji nema neko objektivno objašnjenje, osim te globalne nervoze usled zatezanja odnosa između svetskih centara moći“, objašnjava Grubišić.

Kako kaže, najveći nedostatak držanja zlatnih rezervi u inostranstvu je njegovo deponovanje koje svakako predstavlja određeni trošak i to što ono ne daje neke kamate, za razliku od hartija od vrednosti.

Rizici pandemije vraćaju zlato u matične države

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta repatrijaciju zlata poslednjih godina objašnjava, pre svega, rizicima koji su se pojavili tokom pandemije.

„Kada imate tako izražene rizike poremećaja, pre svega poverenja u kratkom roku, ili trenutne šokove i destabilizaciju finansijskog sistema, onda je mnogo bolje sve svoje rezerve i imovinu koju držite u inostranstvu imati u zemlji. Sa druge strane, držanje rezervi u inostranstvu nosi neke troškove, pa ih se na ovaj način lišavamo. Kada govorimo o deviznim rezervama zemlje, zlato je samo jedan deo, a neke zemlje čak ni nemaju taj deo deviznih rezervi, odnosno nemaju ni grama zlata, što je opet legitimno. Ali, mi kao zemlja koja ima i svoje proizvodne kapacitete koji obezbeđuju zlato, a pogotovo u ovom kriznom periodu kada je cena zlata kao tradicionalna mera vrednosti bila izražena, držimo značajne količine zlata u deviznim rezervama. To je bilo jako dobro, a neposredno pred krizu smo čak i kupili izvesnu količinu zlata, kada je njegova cena počela da raste“, kaže Nikolić i dodaje da se pokazalo da je država i po tom osnovu značajno zaradila.

Na pitanje koliko se poslednjih godina zlato koristi u međunarodnim plaćanjima, Nikolić kaže da je zlato relativno lako održivo, možete ga prodati, ali je pre svega tradicionalna mera ili garancija likvidnosti.
Kako navodi, države svoje zlatne rezerve u inostranstvu drže, pre svega, u centralnim bankama najrazvijenih zemalja, poput FED-a u Njujorku, Dojče banke ili Banke Engleske u Londonu.
„Ali, zlatne rezerve se drže i kod komercijalnih banaka koje su najvišeg nivoa kreditnog rejtinga. Dakle, nije to ništa neobično i predstavlja uobičajenu praksu“, napominje Nikolić.
U 2020. godini centralne banke u svetu su uvećale zlatne rezerve za 275 tona. Narodna banka Srbije ima 36,7 tona zlata u vrednosti od 1,8 milijardi dolara, što je 12,6 odsto deviznih rezervi zemlje.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala