Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Zašto je propao nekadašnji „zlatni brend“ Srbije

CC0 / Pixabay / Zlatni nakit
Zlatni nakit - Sputnik Srbija, 1920, 31.08.2021
Pratite nas
Propadanje „Zlatare Majdanpek“ postalo je neizbežno kada je ostala bez jakih leđa RTB Bor i kada je „pušten“ uvoz i domaće tržište preplavljeno jeftinim zlatom sumnjivog kvaliteta. Zato sada nema dobrog nego samo što manje lošeg rešenja za nekadašnji „zlatni“ brend Srbije, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić.
Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o prodaji Industrije za preradu Majdanpek doo u stečaju, čiju najznačajniju imovinu čini „Zlatara Majdanpek“, najveći proizvođač nakita i predmeta od zlata u nekadašnjoj Jugoslaviji. Pre devedesetih godina i sankcija proizvodila je više od 2,4 tone zlatnog nakita godišnje, od toga je više od 50 odsto izvozila, najveći deo na tržište SAD.

„Zlatni“ brend Srbije ni za šaku evra

U odnosu na procenjenu vrednost firme koja iznosi 259,4 miliona dinara, njena početna cena na javnom nadmetanju će biti duplo malja, nešto niža od 130 miliona dinara, što je oko 1,1 milion evra. Na prodaju su pogoni zlatare, nakit i ukrasni proizvodi, hemija i metalurgija, centralni magacin i poslovni prostori u Beogradu, Požarevcu, Boru, Valjevu, Zaječaru i Nišu, kao i stan u Novom Beogradu.
Šta je razlog paradoksu da je u Majdanpeku, gradu bakra, srebra i zlata, propala nadaleko čuvena zlatara, osnovana 1970. Godine.

„Suštinski, možda najvažniji razlog je činjenica da to preduzeće iza sebe više nema moćni RTB Bor u čijem je sastavu bio. Iako su bili ekonomski samostalni, mogli su da koriste sirovinu, odnosno zlato iz Bora“, ističe profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Ostala bez moćnog zaštitnika

Bor je zaštitnički stajao iza „Zlatare Majdanpek“ i svojim kapitalom i ekonomskim vezama i garancijom za kredite i kvalitetnom sirovinom. Zlato, kao i srebro, eksploatisano u majdanpečkom rudniku, u Boru je dalje prerađivano.
Savić podseća da je RTB Bor osamdesetih godina prošlog veka bio moćno preduzeće koje je 1988.godine imalo rekordnu proizvodnju od 140.000 tona bakra, čija je svetska konjuktura bila vrlo povoljna. Njegovi uspesi su se odražavali i na poslovanje „Zlatare Majdanpek“.
Savić kaže da je, sticajem okolnosti, davno prisustvovao događaju kada je „Zlatara Majdanpek“ dobila brod „Krajina“, koji je koristio Josip Broz Tito za prijem visokih gostiju, državnika koji su posećivali SFRJ.

Nekada za VIP klijentelu

Taj brod je 1928. godine dobio Aleksandar Karađorđević kada se oženio rumunskom princezom, koja je postala kraljica Marija. Brod je napravljen u nemačkom brodogradilištu u Regenzburgu i u tom trenutku je bio jedan od najmodernijih brodova Evrope. Zlatara ga je dobila sa idejom da u prostoru broda organizuje vrhunske izložbe zlatnog nakita sopstvene proizvodnje koje bi posećivali VIP gosti, oni koji bi dolazili u posetu SFRJ, kasnije SRJ i Srbiji.
Od tih velikih, ambicioznih ciljeva, nažalost ništa nije ostalo, jer je sudbinu RTB Bor delila i „Zlatara Majdanpek“, kako onu dobru, tako i lošu kada su komibinat kao i Srbiju, devedesetih zadesile sankcije, pa je 2003. izašla iz sastava RTB-a. Tada je odlučeno da se kombinat oslobodi sporednih delatnosti koje nisu vezane za osnovnu proizvodnju rude bakra i proizvoda od bakra.
© Sputnik / Igorь Mihalev / Uđi u foto-galerijuParadoks je da je u Majdanpeku, gradu bakra i zlata, propala nadaleko čuvena Zlatara Majdanpek
Zlato - Sputnik Srbija, 1920, 31.08.2021
Paradoks je da je u Majdanpeku, gradu bakra i zlata, propala nadaleko čuvena Zlatara Majdanpek

Hod po mukama

„Mislim da od tog trenutka zapravo počinje njihov hod po mukama koji je trajao jako dugo 17-18 godina. Sada smo došli do finala posle više od 20 godina od početka privatizacije u Srbiji kada više nijedno preduzeće iz tog perioda ne može da preživi, kada se ne traži dobro rešenje, nego najmanje loše rešenje“, kaže Savić.

Prvi pokušaj privatizacije „Zlatare Majdanpek“ bio je maja 2010. kada je Agencija za privatizaciju obznanila da je na javnom nadmetanju na prodaju njena pokretna i nepokretna imovinu po početnoj ceni od 4,73 miliona evra.
Posle prve neuspele privatizacije, 2010. godine, krajem 2015, kada je račun bio blokiran, isključeni struja i voda, a oko 300 zaposlenih čekalo socijalni program, očekivalo se da na vrata Zlatare Majdanpek, zakuca stečajni upravnik. Početkom 2016. Privredni sud u Zaječaru je na predlog Agencije za privatizaciju pokrenuo prethodni stečajni postupak u Industriji za preradu metala Majdanpek, u čijem sastavu je bila Zlatara.
Savić kaže da je izvesno da u situaciji kada je već bilo neuspešnih pokušaja privatizacije, nema mnogo zainteresovanih.

Nelojalna konkurencija

Jedan od ključnih razloga tome je i nelojalna konkurencija. Zlatara Majdanpek koja plaća sve poreze i doprinose i mora da poštuje sve procedure koje važe za proizvodnju i promet zlata u Srbiji, ušla je u neravnopravnu utakmicu u kojoj je potpuno očekivan ovakav epilog, smatra Savić.
Na taj problem je još krajem 2015. godine ukazivalo i rukovodstvo u Majdanpeku.
„Svaki gram zlata koji se proizvede, ide u Narodnu banku Srbije. Svaki zlatarin proizvod morao je da nosi pečat NBS, što je bila garancija za kvalitet. Onda su krenuli privatnici, uvozilo se svakakvo zlato, sumnjivog porekla i kvaliteta, ali jeftinije, što je našu zlataru uništilo“, objašnjavao je tada direktor Rudnika bakra Majdanpek, Branislav Tomić.
Pošto država nije imala zakon o prometu plemenitih metala, privatnici su bili povlašćeni u odnosu na domaću zlataru čiji su proizvodi morali da nose žig. Trgovce zlatom praktično ništa nije obavezivalo na to.

Izgubljena bitka

Savić nema dilemu da je „zlatni” brend Srbije izgubio bitku sa privatnim sektorom. Na kraju bi trebalo da budemo srećni ako uopšte nađemo kupca čak i za tu cenu malo veću od milion evra, koja je zaista smešna, kaže naš sagovornik.
Ionako teškoj situaciji dodatno je dodala i pandemija kovida 19 kada je bilo zabranjeno održavanje svadbi, matura, rođendana, pa su i kupci koji bi darivali zlato za takve prilike bili sve ređi.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala