Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Budite hrabri: Nacionalni heroj Grčke koji je digao glas protiv agresije na Srbiju

© AFP 2021 / ARIS MESSINISMikis Teodorakis
Mikis Teodorakis - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
Pratite nas
Iako veliki kompozitor i veliki umetnik, Mikis Teodorakis je, zbog svog društvenog i političkog angažmana, pre svega bio simbol Grčke. Popularnost i slavu stekao bi i da se samo bavio muzikom, međutim, nikada se nije distancirao od društva.
Jedan od najvećih kompozitora XX veka, Mikis Teodorakis, koji je preminuo u 96. godini, nije obeležio jednu epohu samo muzikom, već i aktivnim bavljenjem politikom i društvenim angažmanom, zbog čega je često progonjen i mučen, kako od fašista u Drugom svetskom ratu, tako i od svojih sunarodnika i to u dva navrata – tokom građanskog rata (1944. – 1949.) i tokom brutalne diktature „crnih pukovnika“ (1967. – 1974.).
Teodorakis – simbol Grčke kome je sloboda bila najvažniji ideal
Teodorakisovo bavljenje politikom, dopisnik grčke državne televizije ERT iz Beograda Nikos Pelpas objašnjava time što je veliki kompozitor sledio Aristotelovu misao da je čovek koji se ne bavi društvenim pitanjima beskorisno biće.
Kompozitor Mikis Teodorakis - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
SVET
Preminuo čuveni kompozitor Mikis Teodorakis
„On se od rane mladosti borio za bolje i pravednije društvo. Teodorakis je pre svega cenio slobodu kao najvišu vrednost za koju čovek mora da se bori“, kaže Pelpas.
Da je sloboda bila najviši Teodorakisov ideal svedoče i njegove sopstvene reči. Ne postoji ništa što je čoveku potrebnije i vrednije od slobode. Ako nema slobodu, čovek ne postoji i ne računa se u ljudska bića, govorio je Teodorakis, uz napomenu, da biti slobodan znači biti odgovoran, nositi svoj deo odgovornosti prema zajednici.
© AFP 2021 / VASILEIOS FILISMikis Teodorakis sa tadašnjim turskim i grčkim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom i Jorgosom Papandreuom. Teodorakis je koristio svoj autoritet za povezivanje Grčke i Turske.
Mikis Teodorakis sa tadašnjim turskim i grčkim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom i Jorgosom Papandreuom. Teodorakis je koristio svoj autoritet za povezivanje Grčke i Turske. - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
Mikis Teodorakis sa tadašnjim turskim i grčkim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom i Jorgosom Papandreuom. Teodorakis je koristio svoj autoritet za povezivanje Grčke i Turske.
Na formiranje takve ličnosti privrženo slobodi, prema rečima Nikosa Cicimelisa iz Helenskog centra za kulturu uticalo je Teodorakisovo poreklo.

„On je Krićanin, a oni su borbeni, duhovni i skloni su književnosti i muzici. Krićani su se stalno borili za slobodu i ostali su upamćeni kao veliki junaci“, objašnjava on.

Pelpas privrženošću idealu slobode objašnjava i zaokrete koje je Teodorakis pravio u politici. Iako je većinu života proveo kao simpatizer Komunističke partije Grčke (KKE), krajem osamdesetih godina on se okreće umerenoj desnici, Novoj demokratiji i postaje ministar u vladi svog zemljaka Konstantina Micotakisa.
„Teodorakis je bio nemirna ličnost, voleo je slobodu i kao takav nije mogao da ostane privržen ideologiji koja sputava slobodu ljudskog bića. Zato je promenio tabor i priklonio se Novoj demokratiji, jer je uvideo da je KKE ostala dogmatska. To je veliki ideološki skok za koji je potrebna hrabrost koju imaju samo veliki ljudi“, smatra Pelpas.
Približio je poeziju običnim ljudima kroz muziku
Politički angažman Mikisa Teodorakisa ne može se posmatrati odvojeno od njegove muzike. Od početka, kada je sa 17 godina u Tripoliju na Peloponezu izveo svoju prvu kompoziciju, „Kasiani“, koja govori o patnji zbog nemačke okupacije Grčke, njegova dela bila su prožeta motivima patnje ljudskog roda za slobodom. To se vidi i u njegovom delu „Balada iz Mauthauzena“, koja se smatra jednom od muzičkih dela koje najbolje opisuju patnje tokom Holokausta.
© AFP 2021 / STAFFMelina Merkuri i Mikis Teodorakis govore na konferenciji za novinare u Parizu protiv režima vojne hunte u Grčkoj aprila 1970.
Melina Merkuri i Mikis Teodorakis govore na konferenciji za novinare u Parizu protiv režima vojne hunte u Grčkoj aprila 1970. - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
Melina Merkuri i Mikis Teodorakis govore na konferenciji za novinare u Parizu protiv režima vojne hunte u Grčkoj aprila 1970.
Uz to, pisao je muziku na pesme velikih grčkih pesnika kao što su Jorgos Seferis, Odeseas Elidis i Janis Ricos.
„On je tu poeziju približio običnim ljudima, što je velika stvar“, objašnjava Cicimelis.
Nacionalni heroj, Teodorakis je postao tokom diktature „crnih pukovnika“, grupe oficira koji su izvršili državni udar u Grčkoj 21. aprila 1967. Taj dan smatra se jedim od najcrnjih dana u grčkoj istoriji. Teodorakis je u to doba već bio svetski poznat kompozitor – iza sebe imao je brojna dela, a širu popularnost stekao je komponujući muziku za film „Grk Zorba“ iz 1964. i bio je poslanik Ujedinjene demokratske levice (EDA) u grčkom parlamentu.
Hunta zabranjuje izvođenje njegove muzike, što, prema Cicimelisovim rečima, s obzirom da ih prožima ideal slobode, ne treba da čudi.
„Kako je pisalo u odluci o zabrani, njegove pesme su se mogle koristiti kao slogani i pozivi na borbu“, priča naš sagovornik.
Nekoliko meseci pošto je prešao u ilegalu, Teodorakis je uhapšen, zatvoren i mučen. Ipak, nije prestao da komponuje. Njegove kompozicije ilegalno su prenošene van Grčke, gde su ih izvodili Melina Merkuri, Jorgos Dalaras, Maria Faranturi i drugi grčki pevači koji su našli u egzilu.
Nacionalni heroj otpora diktaturi
Mnogi umetnici, poput Dmitrija Šostakoviča, Iva Montana, Lorensa Olivijea ili Artura Milera, zahtevali su Teodorakisovo oslobađanje i formirali su međunarodni komitet koji se za to borio. Na kraju, hunta je bila prinuđena da oslobodi kompozitora, koji je otišao u egzil u Pariz.
© AFP 2021Doček Mikisa Teodorakisa na atinskom aerodromu 25. jula 1974. nakon progonstva u koje ga je poslala vojna hunta.
Doček Mikisa Teodorakisa na atinskom aerodromu 25. jula 1974. nakon progonstva u koje ga je poslala vojna hunta. - Sputnik Srbija, 1920, 02.09.2021
Doček Mikisa Teodorakisa na atinskom aerodromu 25. jula 1974. nakon progonstva u koje ga je poslala vojna hunta.
Zatočenje u koncentracionom logoru Oromos bilo je Teodorakisovo treće zatočenje u nekom koncentracionom logoru – prvi put to mu se dogodilo za vreme fašističke okupacije Grčke, a drugi put nedugo potom za vreme građanskog rata u toj zemlji. Odlazak u egzil u Pariz bio je drugi put da je veliki umetnik u taj grad došao kao politički prognanik.
„Kada je hunta bila prinuđena da ga pusti, on je doprineo da svet sazna koliko je režim u Grčkoj surov i zločinački. Mislim da je zahvaljujući njemu i drugim Grcima u dijaspori Zapad prestao da bude indiferentan prema vojnoj hunti“, objašnjava Pelpas.
Nakon pada diktature, kao nacionalni heroj otpora, Teodorakis samo pojačava svoj politički angažman – poslanik je u grčkom parlamentu u dva navrata, ministar je u vladi Konstantina Micotakisa, ali i komponuje, drži koncerte (1990. održao je 36 koncerata širom Evrope), otvoreno istupa protiv agresije NATO na SRJ 1999. i protiv rata u Iraku 2003.
Mikis Teodorakis na protestu u Atini protiv imena Makedonija. - Sputnik Srbija, 1920, 04.02.2018
Grci na nogama: Mikis Teodorakis — Ne damo ime „Makedonija“
U Srbiji nikada neće biti zaboravljen njegov govor na trgu Sintagma u proleće 1999, kada je Teodorakis, razbarušen kao Riga od Fere, u crnoj kritskoj košulji, zajedno sa, kako se procenjivalo, oko milion Atinjana digao glas protiv bombardovanja Srbije.
„Hajde da svi zajedno glasno pevamo da nas čuju. Mi smo uz vas! Budite hrabri! Pravda je na vašoj strani, pravda na kraju uvek pobedi. Rekao bih da pevamo da nas Evropljani čuju, ali bojim se da je to gubljenje vremena. Većina njih tamo gore je potpuno slepa i gluva”, rekao je tada dok je muzika u pozadini svirala njegovu čuvenu „Strose to stroma su“.
Da mu, i pored toga što je bio kosmopolita i humanitarac, borac za slobodu i veliki kompozitor, otadžbina leži na srcu, najbolje pokazuje njegov poslednji javni istup, na demonstracijama protiv Prespanskog sporazuma, kojim je vlada Aleksisa Ciprasa priznala da Severna Makedonija može da ponese to ime. Tako je Teodorakis ostao do zadnjeg časa veran svojoj Grčkoj čiju je muziku proslavio po celom svetu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala