Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Zašto su NATO eksperti evropsku perspektivu regiona proglasili mrtvom? /video/

© Tanjug / DANIEL NOVAKOVICVučić i Pahor na forumu na Bledskom jezeru gde je jedna od tema bila i inicijativa "Otvoreni Balkan"
Vučić i Pahor na forumu na Bledskom jezeru gde je jedna od tema bila i inicijativa Otvoreni Balkan - Sputnik Srbija, 1920, 03.09.2021
Pratite nas
Donald Tusk, nekadašnji predsednik Evropskog saveta čiji je deda, iako Poljak, bio pripadnik Hitlerovog Vermahta, voleo je da u vreme svog mandata, uz neskrivenu dozu osećaja superiornosti, podseti balkanske lidere da je Zapadni Balkan „načinio svoj geostrateški izbor“, da „nema nazad“ te da očekuje „da će vaš izbor rukovoditi vašim akcijama“.
Ali „Balkan više ne veruje Evropskoj uniji“, opominje ovih dana magazin „Forin polisi“, i svojim čitaocima otkriva da su „sledeći kandidati za prijem u EU shvatili da taj proces ne vodi nikuda. I postupaju u skladu s tim.“

Prekinut proces proširenja

Ovo je glavni zaključak do koga su došla dvojica eksperata Atlantskog saveta iz Vašingtona, najvažnijeg NATO tink-tenka, nakon što su obišli Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju i razgovarali sa onim liderima koje je Tusk onako osiono obaveštavao da su izabrani da rade samo ono što im se kaže iz Brisela, i da više nema predomišljanja oko takvog puta u Evropsku uniju.
Međutim, citiran je jedan od tih lidera s kojim su eksperti Atlantskog saveta razgovarali nezvanično, „proces proširenja (Evropske unije) nije samo zaustavljen – on je prekinut“. A „oslanjanje na Evropu sve više postaje slaba tačka pred razočaranim biračima koji su umorni od slušanja o neispunjenim obećanjima“.
„Političari ne greše što očajavaju“, navodi se dalje. „U Solunu 2003. evropski lideri obavezali su se zemljama Zapadnog Balkana da njihova budućnost na kraju leži u Evropskoj uniji... Ali politička volja nikada nije mogla da sustigne retoriku. A podrška proširenju među glasačima uglavnom je propala širom kontinenta od prijema Hrvatske 2013, pri čemu je javnost u zemljama Zapadne Evrope naročito nesklona prijemu novih članica.“
Štaviše, kako je pokazalo nedavno istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose, zabrinjavajući trend rastućeg evroskepticizma otkriven je i u najvažnijoj članici briselske unije, u Nemačkoj, čijih 55 odsto građana smatra da je „politički sistem EU slomljen“, dok svega oko trećine Nemaca i dalje veruje da sistem funkcioniše – što je pad od čak oko 15 odsto u odnosu na prethodno istraživanje iz novembra prošle godine.

Otvoreni Balkan

Tek, suočeni sa saznanjem da se jedini mogući, odnosno, jedini dozvoljeni izbor, ovekovečen u paroli da „Evropska unija nema alternativu“, pretvorio u izbor koji zapravo ne postoji, lideri Zapadnog Balkana okrenuli su se jedni drugima i pokrenuli inicijativu „Otvoreni Balkan“, ukazuje magazin „Forin polisi“. I, pomalo iznenađujuće, otkriva da su „i američki i evropski lideri zabrinuti“ zbog te inicijative. „Evropske diplomate“, kako je navedeno, „pitaju se da li bi ovaj projekat mogao da prespoji regionalne inicijative koje je pokrenula sama Unija (takozvani Berlinski proces), ili, još gore, da stvore alternativu pristupanju Evropskoj uniji“.

Transatlantski problemi

Pri čemu je ovaj geostrateški problem utoliko izraženiji što samu Evropsku uniju, kad nemačka kancelarka Angela Merkel ode u penziju ove jeseni, „čekaju i još veći problemi“, predviđa uticajni Nemački savet za spoljne odnose, uz upozorenje da „dalja podrška EU integracijama ne treba da se uzima zdravo za gotovo“. Ovo uz napomenu da će, štaviše, „traumatično iskustvo“ debakla u Avganistanu, u kome su Amerikanci i svoje evropske saveznike ostavili na cedilu, „imati velike implikacije po budućnost NATO-a“.
„Može li NATO da preživi avganistanski debakl?“, usudila se da postavi pitanje nemačka spoljnopolitička elita. A to, čak i ako samo ostane na pitanju, nagoveštava potres u transatlantskim odnosima kakav ne može a da se ne oseti i na takozvanom Zapadnom Balkanu.

Geopolitika obmane

Kako će izgledati balkanska strategija Zapada nakon faktičkog prekida procesa EU integracija? Kako će nestajanje famozne EU perspektive ovog regiona uticati na njegove odnose sa Rusijom i Kinom? I šta nam o američkim namerama otkriva najava da će izaslanik američkog predsednika Džozefa Bajdena za naš deo sveta postati Gabrijel Eskobar, diplomata koga već 20 godina prate insinuacije da je zapravo agent CIA-e, umešan u neke od najozbiljnijih afera koje su potresale ovdašnju javnost?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali istoričar Miloš Ković i publicista i izdavač Slobodan Despot.
„Balkan odavno ne veruje Evropskoj uniji“, komentariše Slobodan Despot „otkriće“ magazina „Forin polisi“ i eksperata vašingtonskog Atlantskog saveta. „Izuzetak su političke elite koje su iz svojih razloga do sada insistirale na svojevrsnom samoubeđivanju da treba verovati u evropski put i da on nema alternativu, i na tome gradile sve političke programe u poslednjih dvadesetak godina. Činjenica da su i one počele da se preispituju potvrđuje da se sam model Evropske unije, koji je inače neodvojiv od NATO-a, nalazi u dubokoj krizi.“
„Slična vrsta podvojenosti između samozvanih elita i ostatka naroda postoji i u samim članicama EU“, primećuje Miloš Ković. „Što se Srbije tiče, objašnjenje nepoverenja je sasvim jednostavno – članice EU, koje su i članice NATO-a, bombardovale su i Srbiju i Republiku Srpsku, i dan-danas drže svoje okupacione trupe na delu naše teritorije. A dodatni razlog za nepoverenje u obećanja koja su dale države Zapada – kao što je obećanje evropske perspektive Zapadnom Balkanu – nalazi se u dugom istorijatu obećanja koja su dali iako su i sami unapred znali da ih neće poštovati; setite se, samo, obećanja da se NATO ni pedalj neće širiti na istok ako se tadašnji SSSR saglasi sa ujedinjenjem Nemačke. To je proizvod kolonizatorske svesti koja sebe ne smatra dužnom da poštuje obećanja koja su data onima koji se smatraju rasno ili kulturološki inferiornim.“
S tim u vezi, naglašava Slobodan Despot, „velika je zabluda bilo i shvatanje da Evropska unija predstavlja građanski i ekonomski integrativni model. A ona je sve vreme, zapravo, pre svega geopolitički projekat u sklopu pohoda ka istoku, ka Rusiji. O tome svedoči i ishitreni prijem država Istočne Evrope, poput Rumunije i Bugarske, koje nisu ispunjavale nijedan od uslova za prijem u EU. O tome je, najzad, otvoreno govorio i Donald Tusk spominjući taj geostrateški izbor. Problem Zapada je, međutim, u tome što ima sve manje snage za tu vrstu pohoda, od koga, uzgred, strada sam tamošnji narod koji zbog toga i postaje sve nezadovoljniji. Zato i mi moramo da izađemo iz hipnoze pred zapadnim modelom; on više ne postoji.“

Rušenje američke moći

Ipak, opominje Miloš Ković, „njihovi interesi na ovom prostoru i dalje traju, bez obzira na to što izgovori moraju da se menjaju kada se potroše, kao što se dešava sada usled ovog dugog odumiranja Evropske unije...“
A isto se, dodaje Slobodan Despot, osvrćući se na imenovanje Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan, „odnosi i na Sjedinjene Države, koje više ne raspolažu sredstvima za sprovođenje politike jedine svetske sile. To se videlo i u Avganistanu, vidi se i na Bliskom istoku, i stoga se može pretpostaviti da će težište svog delovanja Amerika pokušati da svede na one teritorije koje još misli da može da kontroliše, kao što je Evropa... Ali i ta paradigma počeće da se ruši čim prvi gas počne da teče kroz cevi Severnog toka 2 koji će spojiti Nemačku i Rusiju.“
„Urušavanje američke moći, o kome se govori već godinama, sada je u Avganistanu dobilo spektakularne razmere. Istorija nas uči da imperije mogu da propadnu iznenada, kao što se desilo sa Sovjetskim Savezom, a mogu i da propadaju tokom dugih perioda, kao što se desilo Osmanskom carstvu. Mi moramo da pazimo da ne završimo pod njenim ruševinama – imajući u vidu i da se među zapadnim silama pojavljuju sve veće pukotine, budući da evropski saveznici sve više gube poverenje u SAD. Sa stanovišta naših interesa, to predstavlja povoljan razvoj događaja,“ zaključuje Miloš Ković.
Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija, 1920, 01.09.2021
SRBIJA
Vučić: Ne postoji dovoljna želja za proširenjem EU, "Otvoreni Balkan" je naš interes
Nemačka kancelarka Angela Merkel - Sputnik Srbija, 1920, 01.09.2021
SRBIJA
"Agenda povezivanja": Merkelova 14. septembra u Albaniji sa Vučićem, Ramom i Kurtijem
Otvoreni Balkan - Sputnik Srbija, 1920, 30.07.2021
Zašto BiH, Crna Gora i Priština neće u „Otvoreni Balkan“
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala