Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Srbi iz Makedonije upozoravaju na moguće manipulacije na popisu — sve zamke na jednom mestu

© Sputnik / Alekseй Vitvickiй / Uđi u foto-galerijuSpomenik u centru Skoplja
Spomenik u centru Skoplja - Sputnik Srbija, 1920, 07.09.2021
Pratite nas
Način na koji se u Severnoj Makedoniji vrši popis, koji je počeo 5. septembra, otvara široke mogućnosti za manipulaciju. Popis se vrši kombinovanom metodom, što znači da će se podaci sa terena upoređivati sa onima koje državni organi već imaju, ali podaci sa terena neće biti prikupljani svuda.
Ovako za Sputnjik o popisu u Severnoj Makedoniji govori Ivan Stoilković, poslanik Sobranja i predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji.
Skoplje  - Sputnik Srbija, 1920, 05.09.2021
REGION
Prvi popis stanovništva u Severnoj Makedoniji posle 20 godina
On napominje da je njegova stranka pokušala da isposluje promene zakonske regulative tako što bi na teren, zbog verodostojnosti podataka, išla po dva popisivača.

Popis otvara mogućnosti za manipulaciju

Takođe, ističe on, tražili su da građani zadrže jedan primerak popisnog lista. Prema njegovim rečima, ovim merama bila bi sprečena moguća manipulacija podacima. Međutim, ovi predlozi su odbijeni.

„Znate kako, ne možete da birate uslove do kraja, nego morate da se uklapate. Mi smo još pre mnogo vremena pozvali građane da se masovno odazovu na popis, zato što ne treba da ostavimo drugima da kroje našu sudbinu. Bez obzira na tendencije u državnim organima koji imaju za cilj da popisnom operacijom izvedu određene rezultate koji bi odgovarali takozvanim nosiocima politike u Severnoj Makedoniji“, komentariše Stoilković.

Koliko ima Albanaca

Kada govori o „tendencijama državnih organa“, naš sagovornik misli na nameru da se broj Albanaca koji žive u Makedoniji zadrži na istom nivou, ako ne i poveća u odnosu na prošli popis iz 2002. Albanci su, veruje se, objašnjava naš sagovornik, najbrojnija populacija koja se iz Severne Makedonije iselila, mahom u zapadnu Evropu.

„Sa druge strane, imate preporuku Evrostata da se popisuje ne samo rezidentno, već i nerezidentno stanovništvo. Kod nas se ne pravi razlika između rezidenata i nerezidenata i to je glavni kamen-spoticanja kada je popis u pitanju“, kaže Stoilković.

Nije bilo pritisaka na Srbe, ali…

Nikakvih pritisaka na Srbe da se izjašnjavaju kao neko drugi pred popis nije bilo, ali među građanima postoji nepoverenje prema državi i prema procesu popisa, jer veruju da će broj pripadnika nekih drugih nacionalnih zajednica biti uvećan na račun Srba i drugih nacionalnih manjina, dodaje on.
„Već sam razgovarao sa predstavnicima turske nacionalne zajednice. I oni se boje rezultata popisa, da će broj Albanaca biti uvećan preko nas, Turaka i drugih malih zajednica, gde najlakše može da se interveniše kada su rezultati popisa u pitanju“, navodi Stoilković.
Popis u Severnoj Makedoniji konačno je počeo da se sprovodi nakon devetnaest godina i nakon brojnih političkih peripetija i preganjanja između dve najveće makedonske stranke, Socijaldemokratskog saveza (bivših komunista) i VMRO, a onda između njih i albanskih partija.

Preskočen popis 2011.

Popis je poslednji put izvršen 2002. i trebalo je da ponovo bude obavljen 2011. Međutim, on je prekinut zbog sumnje u falsifikovanje podataka. Specijalno javno tužilaštvo pokrenulo je istragu 2018. i osumnjičilo bivšeg premijera Nikolu Gruevskog i lidera albanske Demokratske unije za integraciju (DUI) Alija Ahmetija za zloupotrebu službene dužnosti.
I popis koji je počeo 5. septembra zapravo je trebalo da bude obavljen u aprilu. Međutim, odložen je zbog epidemije kovida, a usvajanje zakona o popisu početkom godine takođe nije prošlo bez trzavica.
Popis u Severnoj Makedoniji je više političko pitanje nego statistička operacija, jer od njegovih rezultata zavisi primena Ohridskog sporazuma iz 2001. Prema ustavnim odredbama usvojenim pošto je sporazum potpisan, stepen prava na koje neka zajednica može računati zavisi od njenog broja.
Ukoliko broj neke nacionalne zajednice u nekoj opštini prelazi dvadeset odsto, ta zajednica ima određena prava, kao što je pravo na službenu upotrebu jezika. Prema Stoilkovićevim rečima, zbog toga je srpskoj nacionalnoj zajednici u četiri opštine priznata službena upotreba srpskog jezika u četiri opštine.

Lokalni izbori, test za popis

Premijer Zoran Zaev napomenuo je već da se zakoni proistekli iz Ohridskog sporazuma ne mogu menjati retroaktivno i da je popis samo statistička operacija.
Prva provera validnosti popisa biće lokalni izbori, koji padaju neposredno nakon popisa, objašnjava Stoilković. Biće to prvi put da glasači nakon glasanja ostavljaju otisak prsta i disproporcija između broja glasača i broja popisanih, u zavisnosti od toga bude li je bilo, može da baci senku na rezultate popisa, zaključuje on.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala