Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Kako su se poklopili Bajdenov dolazak na čelo Amerike i nove duboke krize na Balkanu

© Tanjug / FILIP KRAINCANICGrafit u Kosovskoj Mitrovici
Grafit u Kosovskoj Mitrovici - Sputnik Srbija, 1920, 11.09.2021
Pratite nas
Nekako se tako poklopilo — čim je Džozef Bajden smenio Donalda Trampa na čelu SAD, srušen je Vašingtonski sporazum za Kosovo i Metohiju, Crna Gora je usvojila Rezoluciju o Srebrenici, Valentin Incko je nametnuo zakon kojim se kažnjava negiranje genocida. Balkan je opet u fokusu, a sve otvorene krize su od nacionalnog značaja po Srbiju i srpski narod.
Da li su otvoreni politički frontovi rezultat smene vlasti u SAD ili je zabluda verovati da bi izolacionisti oko Trampa imali drugačiji stav kada je reč o pitanjima koja su za Srbiju od prvorazrednog nacionalnog značaja?
Praveći presek rada nove američke administracije, bivši izaslanik nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine rekao je da je Trampova vizija za Srbiju i Kosovo podrazumevala normalizaciju ekonomskih odnosa, te da je bivši američki predsednik verovao da strategija koju je vodila EU nije delovala. Na štetu Balkana, ocenio je Grenel, administracija Džozefa Bajdena preuzela je drugačiju poziciju prepuštajući strategiju obnove Balkana EU.
O tome u kom prstenu interesovanja nove američke administracije se nalaze Balkan i Srbija, te da li je u pravu Ričard Grenel kada kaže da nas je Bajden prepustio agendi EU, razgovaramo sa Leonom Kojenom, profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu i bivšim članom Pregovaračkog tima Srbije za Kosovo.
Srbija niti je bila niti je sada u fokusu SAD
Kada Grenel govori o Bajdenovim istorijskim promašajima i prepuštanju Balkana i Srbije agendi EU, on to, smatra Kojen, govori iz sopstvenog ugla, sa željom da prikaže ono što je on radio u najboljem svetlu. Nije uopšte tačno, ukazuje naš sagovornik, da su pod Trampom Balkan i Srbija, uključujući i Kosovo bili u nekom velikom fokusu američke spoljne politike.
Vašingtonski sporazum koji je dospeo u ćorsokak, a nad kojim lamentira Grenel, po Kojenovom mišljenju bio je samo trenutni potez SAD povučen sa namerom da Trampu obezbedi neku dodatnu podršku za predsedničke izbore, dodatni utisak u američkom javnom mnjenju. Drugo, on uopšte ne misli da je sadašnja administracija na bilo koji način prepustila Balkan, Srbiju i Kosovo EU.

„To bi bilo krajnje nekarakteristično za američku spoljnu politiku uopšte, a pogotovo za onaj deo američke elite koji se sa Bajdenom vratio na vlast. Taj deo političke elite je bio jako angažovan na Kosovu još od Klintonovog vremena, a samim tim angažovan i u Srbiji i na Balkanu i oni tu krajnju kontrolu neće ispustiti iz ruku. Ono što je tačno je da oni nisu spremni da ovog trenutku menjaju status kvo. Da SAD imaju neke ozbiljnije namere u odnosu na ovaj deo sveta, onda bi pre svega Kurti i njegova prištinska vlada govorili ono što se u te ambicioznije planove uklapa, a ne ono što se ne uklapa ni u kakve diplomatske planove bilo američke, bilo evropske, bilo zapadne uopšte, koje bismo sada mogli i hipotetički da konstruišemo.

Politika o Srebrenici davno utvrđena

Ni Rezolucije o Srebrenici Kojen ne dovodi u vezu sa novim kursom SAD, odnosno sa prepuštanjem poluga moći na Balkanu EU.
Po njemu, sve što se tiče Srebrenice, ona je samo deo jedne politike koja je utvrđena dosta davno i koja se neće menjati.
„Srebrenica je postala važan simbol u zapadnoj spoljnoj politici uopšte, u zapadnom odnosu prema različitim za njih perifernim delovima sveta. Hoće li to suštinski uticati na status kvo u BiH? Meni se čini da neće.“
Razlike u delovanju prethodne i sadašnje američke administracije Kojen uočava, ali u odnosu prema evropskim saveznicima i Rusiji, s tim što je pitanje koliko su one dalekosežne i suštinske. Uzimajući kao primer zapadno povlačenje iz Avganistana, Kojen konstatuje da se Bajdenova administracija ponela prema evropskim saveznicima sa istim onim ignorisanjem, slobodno bi se moglo reći bezobzirnošću, što je zamerala Trampu i njegovoj politici.

„Amerikanci nisu hteli da naprave nikakav ni simboličan gest kako bi uvažili želje, molbe i praktično kuknjavu evropskih saveznika kada je bilo reči o pomeranju roka za povlačenje za bar neki dan. Po tome se vidi da treba biti jako oprezan kada se govori o bitnijim razlikama između Bajdenove i Trampove spoljne politike. Ono što je za nas važno je nešto specifičnije. Čak i da tih bitnijih razlika bude, ja sam siguran da se one neće pojaviti u odnosu prema Balkanu i Srbiji, uključujući Kosovo i Metohiju. I SAD i EU neće naravno odustati od svog generalnog stava da je kosovska nezavisnost svršena stvar.

Nezavisno Kosovo za Zapad gotova činjenica

Kojen veruje da će i nadalje, kao što su to činili godinama unatrag, oni ponavljati da je za Srbiju bolje da prizna nešto što je nepromenjiva i gotova činjenica, nego da uzalud, kako oni to misle, udara glavom o zid. Otuda, smatra, izgledi da se nađe neka promena u američkoj politici, koja bi više odgovarala Srbiji i njenim nacionalnim interesima, nisu veliki i praktično ne postoje.
„Srbija i Balkan su suviše sporedni za američke i uopšte zapadne interese da bi u sadašnjim svetskim prilikama bilo ambicioznijeg pokušaja da se Srbiji ovako ili onako nametne makar faktičko priznanje kosovske nezavisnosti. U sadašnjim svetskim prilikama, zato što te prilike za Zapad generalno nisu naročito povoljne. Pokušaji da se zaustavi učvršćivanje multipolarnog sveta, da se SAD nametnu kao jedina svetska supersila, ne da nisu sa visokim uspehom, nego naprotiv, kako meni izgleda, idu iz neuspeha u neuspeh.“
Potpuni kolaps Zapada u Avganistanu, ocenjuje Kojen, najočitiji je primer onoga o čemu govori. Jedna velika svetska sila kao što su SAD, ojačana najvažnijim saveznicima koje ima, ne bi smela sebi da dozvoli da bude na taj način ponižena i politički nadigrana kao što joj se desilo u Avganistanu.
„To pokazuje da razni pokušaji SAD da povrate svoj nekadašnji status nekom vrstom zveckanja oružjem u Južnom kineskom moru neće nikoga naročito uplašiti ako ne budu podržani nečim mnogo praktičnijim i agresivnijim. Isto tako, pritisak koji se vrši na granicama Rusije preko Ukrajine, sutra preko Moldavije, niti je do sada dao rezultate niti će ubuduće. Ekonomske i finansijske prilike izazvane velikom krizom sa kovidom 19 nisu takve da bi omogućavale neku koordiniranu i agresivniju spoljnu politiku ni na bitnim, a kamoli sporednim tačkama kao što su Balkan, Srbija i Kosovo.“
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala