Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Rečnik rodne ravnopravnosti EU na srpskom — po ugledu na Bangladeš

© AP Photo / Bela SzandelszkyLGBT aktivisti ispred mađarskog parlamenta
LGBT aktivisti ispred mađarskog parlamenta - Sputnik Srbija, 1920, 17.09.2021
Pratite nas
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije u saradnji sa odgovarajućim institutom EU sastavilo je rečnik/leksikon pojmova „rodno osetljive komunikacije“, u kome se, osim što nijedan pojam nije adekvatno objašnjen, priređivači pozivaju na pozitivna iskustva Indije, Pakistana i Bangladeša.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije kao nacionalni partner Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost aktivno je učestvovalo na regionalnoj radionici „Rodno osetljiva komunikacija“, u cilju promocije rečnika i leksikona pojmova iz ove oblasti na jezike zemalja-kandidata za članstvo u EU i potencijalnih kandidata.
U saopštenju Koordinacionog tela se dodaje da je „tematski događaj o rodno senzitivnoj komunikaciji okupio više od 60 učesnika iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Turske“.
I što je i najvažnije, „više od 400 termina i njihovih definicija sada je dostupno na srpskom, albanskom, bosanskom i makedonskom jeziku“, a rečnik na srpskom jeziku dostupan je na ćirilici i latinici.

EU rečnik: Treći rod u zakonodavstvu Bangladeša — ko razume, shvatiće

E sad, „imajući u vidu da novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa uvođenje rodno senzitivnog jezika“, zavirili smo u rečnik i leksikon koji je „specijalizovano terminološko oruđe koje gradi zajedničko razumevanje rodne ravnopravnosti radi poboljšanja rodno osetljive komunikacije u EU i šire“.
Pođimo od osnovnih pojmova. Recimo „treći/drugi rod“: „Kvir teorija i građanski pokreti — usredsređeni na alternativni pol ili transrodni/transseksualni identitet, tradicionalne prakse i znanje o ’trećem‘ rodu — zajedno su pokrenuli novu administrativnu i statističku kategoriju, izvan binarne opozicije žene/muškarca (ili ženski/muški pol).“

A u dodatnim informacijama o ovom, ironično rečeno, više nego jasno objašnjenom pojmu, navodi se: „Uveden je na Novom Zelandu i u Nemačkoj (kao ’neodređeni/nespecifikovani‘ pol), a u Indiji, Bangladešu i Pakistanu bilo kao polna kategorija ’drugi‘, bilo kao ’treći rod‘.“

Osim paradoksa da su se „evropske vrednosti“ u praksi bolje primile u Indiji, Pakistanu i Bangladešu nego u zemljama EU, postavlja se pitanje šta znači ova odrednica u rečniku. Ko razume — shvatiće.

„Rekonstrukcija“ termina „kvir“ — šta tu nije jasno?

Ako nam baš i nije jasan jedan od opštih pojmova poput navedenog, red je da potražimo dodatna obaveštenja izvedena iz definicije. „Alternativni pol“ ne postoji u rečniku, kao ni „transrodni/transseksualni identitet.“ Srećom, postoji objašnjenje za „kvir teoriju“:

„Teoretska refleksija, razvijena u humanističkim naukama sredinom 1980-ih, u kontekstu rastućeg teorijskog interesovanja za seksualnost, što je bilo podudarno sa usvajanjem reči ’kvir‘ u građanskom pokretu, koja je ranije imala pežorativno značenje.

Dodatno objašnjenje: „Osnovna teza o pozitivnosti statusa seksualnosti ’van zakona/pravde‘ proizilazi iz propitivanja normalnosti i performativnosti heteroseksualnog identiteta.“
Nejasno? Idemo dalje — „kvir“: „Istorijski gledano, ovo je bio pogrdni sleng izraz koji se koristio za prepoznavanje osoba iz zajednice gej, biseksualnih, transrodnih, kvir i osoba koje ispituju svoju seksualnost. Videti takođe: LGBTK.“

Dodatno objašnjenje, odnosno Additional notes and information, kako se navodi u ćiriličnom rečniku na srpskom: „Od 1980-ih, LGBTK zajednica je taj termin prihvatila i povratila kao simbol ponosa, predstavljajući sve pojedince koji spadaju van ’normi‘ roda i seksualnosti.

Additional: „Treba biti svestan da postoje varijacije ovog izraza, kao što su LGB, LGBT, GLBT, LGBTK + i LGBTI. Poslednji od njih izričito uključuje interseksualne osobe (I). Postoje i verzije koje obuhvataju aseksualne osobe (na primer, LGBTKA). Uopšteno govoreći, ovi akronimi grupišu osobe koje nemaju normativni rodni identitet ili seksualnost.“
I šta tu nije jasno?

Kako prevesti srpski „rečnik“ na srpski jezik?

Šalu na stranu, ako je ikome do šale posle upoznavanja sa osnovnim pojmovima iz ovog „rečnika“ i „leksikona“, ako bi se spisak od 400 termina i njihovih ovako sročenih „definicija“ mogao nazvati rečnikom ili leksikonom.
Jer, rečnik je, po definiciji, „uređen spisak reči, obično u vidu knjige ili dodatka uz knjigu, s objašnjenjima na istom jeziku ili ekvivalentima drugog jezika“. A leksikon je „knjiga rečničkog tipa u kojoj su abecednim, odnosno azbučnim redom poređani i protumačeni različiti pojmovi iz svih oblasti nauke, kulture, društvenog života i drugo“.
Da ne ulazimo u gramatičke bedastoće koje deca savladaju u nižim razredima osnovne škole, ključni problem je u „objašnjenjima“ i „tumačenjima“ pojmova. Pojmovi su toliko precizno objašnjeni da bi ih teško razumeli i najveći stručnjaci za gramatiku, pravopis, lingvistiku...
Doduše, iako je navedeno da je rečnik/leksikon pojmova na srpskom, teško je utvrditi na kom je, u stvari, jeziku napisan. Možda bi posle svega trebalo da se napravi kompromis između „rodno senzitivnih“ lobista i stručnjaka za srpski jezik koji su se pobunili protiv koncepta onoga što smo u rečniku/leksikonu videli.
Za početak, da najvažnije institucije srpskog jezika, finansirane iz odgovarajućih EU fondova, prevedu srpski rečnik/leksikon rodno senzitivne komunikacije — na srpski jezik.
Žena - Sputnik Srbija, 1920, 01.06.2021
Šta se menja u Srbiji zbog novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji stupa na snagu
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala