Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Da li je vreme da Beograd stavi tačku na Briselski sporazum: Čeka se samo odgovor EU

© Flickr / European External Action Service Članovi delegacija Beograda, Prištine i EU posle potpisivanja Briselskog dogovora
 Članovi delegacija Beograda, Prištine i EU posle potpisivanja Briselskog dogovora - Sputnik Srbija, 1920, 21.09.2021
Pratite nas
Bilo je vreme da Srbija postavi EU pitanje — da li Briselski sporazum postoji ili ne — jer se dosta tolerisalo Prištini to što ne formira ZSO. Ukoliko Brisel ne bude dao zadovoljavajući odgovor, Beograd bi trebalo da se drži Rezolucije 12 44 i saveznika van EU, pre svega Rusije i Kine, smatraju sagovornici Sputnjika.
Savet za nacionalnu bezbednost kojim je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zatražio je od Prištine da povuče sve trupe sa severa Kosova, kao i da se sve vrati na pređašnje stanje, pre upada ROSU na Jarinje, kako bi se nastavio Briselski dijalog.

Beograd čeka odgovor od EU

Vučić je rekao da Srbija od EU traži odgovor u roku od mesec dana na pitanje postoji li Briselski sporazum i kada će biti formirana ZSO. On je odbio predlog Kvinte za rešenje krize na severu Kosova. Vučić je rekao da će i ćutanje biti jasan znak da sporazum ne postoji i da ne žele formiranje ZSO.
Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija, 1920, 21.09.2021
Vučić o merama Srbije: Odbio sam predlog Kvinte - sit sam trikova /video/
Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, kaže za Sputnjik da je posle 3.000 dana od potpisivanje Briselskog sporazuma i obaveza Prištine da formira ZSO bilo vreme da Beograd stavi tačku.
„Mi hoćemo da sprovodimo ono što je dogovoreno, u suprotnom ne vredi da dalje vodimo razgovor. Uvek smo za dijalog, ali o onome što je potpisano, a ne o stvarima koje Priština gura pod tepih i niko im ne traži da ih realizuju. Naročito oni koji su garanti međunarodnog sporazuma, a to je EU“, kaže Anđelković.

Teško je biti optimista

Što se tiče reakcije EU na opomenu iz Beograda, Anđelković nije optimista.

„Nažalost, na Kosovu je Brisel sve nadležnosti sa Unmika i Euleksa preneo na prištinske institucije. Tako da mislim da će se to povlađivanje Prištini nastaviti. Ne mogu da kažem da mi obećavajuće sve deluje, da će Brisel posle ovoga insistirati kod Prištine na sprovođenju sporazuma, ocenjuje Anđelković.

Mi uvek možemo, kaže on, da se pozovemo na Rezoluciju 12 44, ali teško da možemo da proces iz EU vratimo u SB UN.

EU je u poziciji krajnjeg izjašnjavanja

Profesor dr Dejan Vuk Stanković ističe da su očigledno događaji na Jarinju i Brnjaku naterali Srbiju da se konačno postavi malo određenije i oštrije i sa lakom dozom agresije prema kršenju svih potpisanih sporazuma.

„EU se sada našla u poziciji, bar što se tiče Srbije, krajnjeg izjašnjavanja. Ostaje da se vidi kako će na to reagovati. Ali, po onome što je pokazao Miroslav Lajčak i portparol EU Petar Stano, ne izgleda da će se nešto promeniti. Oni i dalje obe strane pozivaju na uzdržanost o čemu god da se radi, što na neki način zamagljuje suštinu ovog problema, jer Albanci su ti koji su išli u kršenja onoga što je potpisano i predviđeno Briselskim sporazumom. Dakle, EU se drži te lažne simetrije, zbog čega je u praksi srpska strana koja ne greši, ta koja gubi“, objašnjava Stanković.

Srbija ima jače saveznike van EU

Naš sagovornik upozorava da bi odgovor iz Brisela mogao biti nemušt, što bi Srbiju isprovociralo da još oštrije reaguje po pitanju kršenja tih sporazuma i mogućnosti da se uspostavi neka vrsta diplomatske saradnje.
Miroslav Lajčak i Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija, 1920, 20.09.2021
SRBIJA
Fijasko Lajčakove turneje: Briselski dijalog upravo je izgubio svaki smisao
„Svega ovoga ne bi bilo da je EU od početka bila nepristrasna u dijalogu. Međutim, EU od početka pokazuje jednu vrstu asimetrije i ovo što se desilo na administrativnim prelazima, jedna je od posledica popuštanja Kosovu“, smatra Stanković.
On kaže da je moguće da Srbija ima saveznike u EU, ali je pitanje koliko su jaki da utiču na Brisel.

„To mogu da budu države koje nisu priznale Kosovo i one koje razumeju naš stav po ovom pitanju, a priznale su Kosovo poput Mađarske. Međutim, nijedna od tih država nije dovoljno jaka da bi se suprotstavila na neki način Briselu i stala na našu stranu. Saveznici Srbije su pre svega u Rusiji i Kini i tu treba da tražimo pomoć. Srbija svakako može da brani svoje stanovište sa pozicija Rezolucije 12 44 i na osnovu neispoštovanih ugovora od strane Prištine, bez obzira na odgovor EU, napominje Stanković.

Ima li Srbija kontramere?

Profesor prava sa Prištinskog univerziteta Dušan Čelić smatra da je Briselski sporazum mrtav i da je to jasno posle akcije Prištine na severu Kosova.

„Može se reći da je Aljbin Kurti tim činom sporazum ubio. Beograd može da primeni kontramere i političke i ekonomske u odnosu na Prištinu i one treba da krenu od toga da se od Prištine zahteva da povuče snage bezbednosti sa severa Kosova, kaže Čelić.

Po njegovim rečima, Srbija bi trebalo da napravi novu platformu zasnovanu na Rezoluciji 12 44 i da od nje ne odstupa, jer je očigledno da je sve ovo od 2013. godine bilo gubljenje vremena.

„Jednostrano formiranje ZSO bila bi loša kontramera, jer ona nije utemeljena u srpskom Ustavu. Po meni je logičnije rešenje da se revitalizuju organi lokalne samouprave na severu Kosova, odnosno da se vrate u sistem Srbije kao što je to bilo pre potpisivanja Briselskog sporazuma. I onda da se sa te tačke krene u nove političke pregovore, uveren je Čelić.

Neuspeo „blic krig“ Kurtija

Ekonomske kontramere, smatra naš sagovornik, kojima bi Beograd mogao da pribegne, pogodile bi i Srbe na severu Kosova isto kao i Albance.

„Prištini bi trebalo uputiti i zahtev za deblokadu stanja koje je izazvano silom, kako bi životne namirnice mogle da se dostavljaju. Ovo stanje će svakako biti i na štetu Prištine, jer neće biti protoka robe i to je činjenica i zato verujem da ni Kurtiju ne odgovara ovo što je uradio, jer je mislio ’blic krigom‘ da nametne status svršenih akata. Činjenica je da je planirao da preko noći uradi ovo što je naumio, ali je shvatio da to ne ide po planu, jer su Srbi pokazali da su još žilavi i da ima u njima snage za miran i nenasilan otpor, zaključuje Čelić.

Očito je da se Kurtijev plan „A“ nije ostvario, napominje naš sagovornik, i dodaje da sada sledi igra živaca i čekanje da se vidi da li Kurti planira da izazove neki incident, ili će se povući. Ali, ako se ovako nastavi, on veruje da vreme ide u prilog Srbiji.
Jurišni avioni Su-25 na probi vazdušnog dela Parade pobede u Moskvi - Sputnik Srbija, 1920, 14.07.2020
Ni Brisel više ne ignoriše realnost: Nema rešenja za Kosovo bez Rusije
Čelić smatra da je glavna falinka Briselskog sporazuma to što se nije oslonio na Rezoluciju 12 44 i da zbog toga snosimo posledice.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala