Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Arktik određuje ekonomsku i političku strategiju Rusije

© Sputnik / Anton Denisov / Uđi u foto-galerijuMobilne lučke dizalice u luci Dudinsk
Mobilne lučke dizalice u luci Dudinsk - Sputnik Srbija, 1920, 23.09.2021
Pratite nas
Moć Rusije će rasti u Sibiru i u Severnom ledenom okeanu i niko nas neće skrenuti sa tog puta, rekao je za Sputnjik Aleksej Kontorovič, svetski priznati stručnjak u oblasti geologije nafte u gasa, citirajući čuvenog ruskog naučnika Mihaila Lomonosova.
Kontorovič, koji je predsednik Naučnog saveta Ruske akademije nauka za geologiju i razvoj nalazišta nafte, gasa i uglja, laureat nagrade „Globalne energija“ i predsednik Programskog odbora, istakao je da Rusija, kao nijedna druga država, ima daleko najveće resurse na Arktiku i da je Arktik danas taj koji određuje ekonomsku i geopolitičku strategiju razvoja Rusije.
„Na Arktiku su koncentrisani jedinstveni izvori nafte, gasa i drugih ruda, pri čemu se većina njih nalazi na arktičkom kopnu i grebenu, koji prema savremenom međunarodnom pravu pripada Rusiji. Takve resurse imaju i Kanada i SAD, ali su ruski resursi višestruko veći. Rusija tek počinje da eksploatiše morska nalazišta. Otkrili smo niz nalazišta u Barencovom i Karskom moru, ali sada razvijamo samo jedno — Prirazlomno naftno nalazište u Pečorskom moru“, rekao je Kontorovič.
Čuveni ruski ekspert dodaje da Rusija mnogo radi na arktičkom kopnu, severno od Polarnog kruga, na Jamalu, na Gidanskom poluostrvu, na severu Krasnojarskog kraja i da tamo proizvodnja nafte premašuje desetine miliona tona.

„Ona će rasti i jasno je da će u ogromnim količinama ići na svetsko tržište. Na Jamalu su stvorena i sada se na Gidanu stvaraju velika preduzeća za prodaju tečnog prirodnog gasa i na kraju, kako bi se sve ovo isporučilo potrošaču, u toku je intenzivan razvoj Severnog morskog puta“, navodi Kontorovič.

On podseća da Severni morski put povezuje Evropu i Azijsko-pacifički region i ocenjuje da će od tog transportnog koridora svi imati koristi. Za poslednjih 10 godina obim prevoza tereta preko ovog koridora je značajno povećan — ako se 1986. godine prevozilo oko 7,5 miliona tona tereta, prošle godine je prevezeno 33 miliona tona, a planirano je da do 2024. godine ta brojka bude povećana na 80 miliona tona.
„Mislim da su to sasvim realne brojke. Uostalom, sve će i dalje zavisiti od međunarodne politike i od toga šta će se tražiti... Ako se sprovedu odluke Pariskog sporazuma i Evropske Unije o napuštanju tradicionalnih izvora energije, tada će se transport gasa i nafte do evropskog dela smanjiti i Rusija će morati da usmeri te tokove u Azijsko-pacifički region. Sve će zavisiti i od stanja na svetskim tržištima i od političke situacije u svetu“, ocenjuje Kontorovič.
Komentarišući nedavne navode zapadnih medija koji su neočekivano bacili svetlo na pravi razlog postojanja Pariskog sporazuma, tvrdeći da njegov primarni cilj nije ograničavanje globalnog zagrevanja, nego pokušaj da se Rusija natera da odustane od razvoja Arktika, Kontorovič je odgovorio rečima Lomonosova:
„Imali smo velikog ruskog naučnika sa kojim je započela ruska nauka — Mihaila Lomonosova, koji je još u 18. veku rekao da će moć Rusije rasti u Sibiru i Severnom ledenom okeanu i da niko neće moći da nas skrene sa tog puta. Mi smo zemlja koja ima svoje pozicije, svoje državne temelje, svoju teritoriju. Mi ćemo raditi i graditi na način koji je ekonomski i politički koristan za Rusiju. Nikome ne diktiramo svoj stav i molimo da nama niko ne diktira“, rekao je Kontorovič za Sputnjik tokom Međunarodne konferencije o osvajanju resursa nafte i gasa na ruskom Arktiku i kontinentalnom grebenu RAO/CIS Ofšor, koja se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu.
Na plenarnoj sesiji „Razvoj ruskog Arktika i njenog kontinentalnog grebena: nauka, tehnologija i proizvodnja — obostrano korisna saradnja“ bilo je reči o eksploataciji morskih nalazišta, bušotina na grebenu i izgradnji objekata na moru i kopnu, čiji je rok eksploatacije, kako se ocenjuje, od 50 do 100 godina.
Razvoj arktičkog grebena odvija se paralelno sa razvojem transportne infrastrukture, a ledolomačka flota je jedna od ključnih karika u osiguravanju geopolitičkih interesa Rusije na Arktiku.
Iako je Rusija lider u izgradnji ledolomaca, ima najveću ledolomačku flotu na svetu i jedina je zemlja koja ima ledolomce na atomski pogon, eksperti smatraju da flotu treba jačati. Takođe, jedan od ciljeva je i stvaranje maršruta u Severnom ledenom okeanu, uz korišćenje opreme sa veštačkom inteligencijom, koja će obezbediti važne podatke neophodne za navigaciju i meteorologiju.
Na forumu učestvuju predstavnici naftnih i gasnih kompanija, kao i predstavnici ruskih vlasti i eksperti.
Forum se održava svake druge godine, od 1993. godine i za to vreme stekao je status glavne međunarodne platforme za razmatranje ključnih pitanja integrisanog razvoja kontinentalnog grebena, pre svega Severnog ledenog okeana, Dalekog istoka i Severnog morskog puta.
Razvoj Arktika i Severnog morskog puta, nove tehnologije i novi projekti, izgradnja infrastrukture i novih ledolomaca - samo su neke od tema Međunarodne konferencije o osvajanju resursa nafte i gasa na ruskom Arktiku i kontinentalnom grebenu RAO/CIS Ofšor - Sputnik Srbija, 1920, 21.09.2021
RUSIJA
Arktik — riznica ruske nafte i gasa /foto/
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala