Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Veliki ruski slikar u vihoru Srpsko-turskog rata – Opijen lepotom srpske prirode i žena

© Sputnik / Lola ĐorđevićJedno od dela ruskog ratnika - slikara Vasilija Polenova
Jedno od dela ruskog ratnika - slikara Vasilija Polenova - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Pratite nas
Kada je stigao u Srbiju, veliki ruski slikar Vasilije Polenov je bio tek nadareni mladi umetnik željan avanture. Zanet rodoljubljem i solidarnošću sa slovenskom braćom na Balkanu, u Srbiju je došao sa stotinama ruskih dobrovoljaca da bi im pomogao u borbi protiv Turaka. Ipak, vešta ruka umetnika ovekovečila je i lepotu srpske prirode, žena, običaja.
U Muzeju pošte u Beogradu priređena je izložba crteža i skica Vasilija Polenova, nastalih tokom umetnikovog boravka u Srbiji, u vreme Srpsko-turskog rata 1876. godine. Radovi su deo kolekcija Tretjakovske galerije iz Moskve i Spomen-muzeja Polenovo.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu
Izložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Izložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu
Izložba je organizovana u saradnji s Ruskim domom u Beogradu, u okviru manifestacije „Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji“, kojom se obeležava 145. godišnjica Srpsko-turskog rata i Ruskog dobrovoljačkog pokreta u Srbiji.

Lepota srpske prirode i žena obavijena ratnim vihorom

„Ova izložba je jedinstvena po mnogo čemu i moram da kažem da tako nešto ni Rusija nije videla. Ovde je veliki slikar Polenov predstavljen kao mlad čovek, dakle, mnogo pre nego što je postao poznati i slavni umetnik. To je period nakon njegovog boravka u Italiji, gde je bio stipendista. Nakon povratka iz Italije došao je u Srbiju kao dobrovoljac, da bi učestvovao u ratu protiv Turaka“, kaže u razgovoru za Sputnjik autorka izložbe Irina Antanasijevič, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu.
U to vreme, kako objašnjava naša sagovornica, fotografija je još bila u razvoju i njena izrada je bila komplikovana, tako da su vojsku pratili ratni ilustratori, umetnici koji su beležili ratna dejstva. Te skice i crteži imali su faktografski značaj.
„Ovi crteži nisu samo izraz percepcije jednog umetnika, nego i prikaz istorijskih događaja. Polenov do detalja prikazuje, na primer, Deligrad, položaje Srba i Turaka. Ipak, na tim crtežima je veoma izraženo i ono po čemu je Polenov prepoznatljiv, a to je izuzetna lepota pejzaža. Na crtežima gotovo da i nema strašnih prizora iz rata. Tu su samo dve slike s jezivim prizorima, s glavama na kočevima.“, kaže Irina Antanasijevič.
Izložbu u Muzeju pošte prati i album, u kojem su, uz crteže Polenova, sabrane i stranice iz njegovog dnevnika, pisanog tokom boravka u Srbiji.
„Sav taj materijal je dao interesantnu priču. Polenova je u Srbiji interesovala etnografija, rado je beležio folklorne šare, narodnu nošnju, na nekoliko crteža je prikazao prelepe srpske žene, što je prirodno, s obzirom na to da je tu bio kao mlad čovek. I, naravno, pejzaži koji su bili njegov fah. Iz tih crteža je vidljivo da je izbegavao ljude. Smeštao ih je u pejzaž tako da posmatrač mora vrlo pažljivo da gleda da bi ih primetio“, kaže Irina Antanasijevič.
© Sputnik / A. Sverdlov / Uđi u foto-galerijuReprodukcija platna "Jesen u Abramcevu" umetnika Vasilija Dmitrijeviča Poljenova, 1890. godine, iz zbirke Muzeja Polenovo, u selu Polenovu
Reprodukcija platna Jesen u Abramcevu umetnika Vasilija Dmitrijeviča Poljenova, 1890. godine, iz zbirke Muzeja Polenovo, u selu Polenovu - Sputnik Srbija, 1920, 24.09.2021
Reprodukcija platna "Jesen u Abramcevu" umetnika Vasilija Dmitrijeviča Poljenova, 1890. godine, iz zbirke Muzeja Polenovo, u selu Polenovu
Polenov je svoje crteže radio na licu mesta, uglavnom olovkom, u manjim formatima, u skladu s okolnostima u kojima se nalazio.
„Pokušali smo da sačuvamo autentičnost tih listova, oni su raznih boja i dimenzija, mnogi od njih su istrgnuti iz sveščica. Nekoliko radova je naslikao uljem na drvetu, to su dela koja potiču iz Tretjakovske galerije i oni su razrađenija varijanta prvobitne inspiracije slikara“, navodi naša sagovornica.

Od avanturiste do ratnog heroja

Vasilije Polenov je u Srbiju stigao 24. septembra, a Srpsko-turski rat je završen već početkom novembra. Tokom tog kratkog boravka u našoj zemlji on je, ipak, uspeo da se istakne u borbama na strani Srba i da zasluži Takovski orden.
„Dnevnik koji je Polenov vodio u Srbiji svedoči o tome kako je sazrevao tokom tog kratkog perioda. Došao je kao mladić željan avanture, povremeno ciničan, a onda je počeo da se menja. Onog trenutka kada su počele najžešće borbe, on je prestao da piše dnevnik. Došao je iz radoznalosti, sve vreme je sedeo u Deligradu koji je bio zaštićen i bilo mu je pomalo i dosadno, ali kada je krenuo pravi rat, on ga nije shvatio kao nečiji tuđi rat, nego je učestvovao u njemu. Tada su i nastali crteži s jezivim prizorima“, objašnjava Irina Antanasijevič.
© Sputnik / RIA Novosti / Uđi u foto-galerijuPortret Vasilija Poljenova
Portret Vasilija Poljenova - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Portret Vasilija Poljenova
Među zanimljivim eksponatima na izložbi su i predmeti koji svedoče o istorijskom periodu u kojem je Vasilij Polenov boravio u Srbiji. Među njima je štap mladog kralja Milana, sa skrivenim mačem.
„Tu je, naravno, i Takovski krst kojim je odlikovan Polenov, zatim njegov dnevnik, ali i poštanske kočije, eksponat Muzeja pošte iz tog vremena. Te kočije su prvobitno bile sanitetske, ali je potom crveni krst na njima zamenjen oznakom pošte. Interesantno je što imamo crtež Polenova upravo s poštanskom kočijom“, kaže naša sagovornica.

Ruka pomoći bratskim narodima na Balkanu

Vasilije Polenov je, kao i mnogi drugi umetnici i intelektualci u Rusiji druge polovine 19. veka bio opijen slavenofilskim idejama i iskrenim interesovanjem za sudbinu bratskih naroda na Balkanu, koji su potom prerasli i u Ruski dobrovoljački pokret.
„Pripremam još jedan album koji će činiti grafike i novinski tekstovi iz tog perioda, uz fotografije, kao i odlomke iz dnevnika Fjodora Dostojevskog, u kojem se vidi da je i ovaj veliki pisac pratio sve ono što se događalo u Srbiji. Dostojevski je pisao: 'Ovo leto nećemo zaboraviti, ono je najbitnije za sve nas Slovene'“, napominje Irina Antanasijevič.
Ono što se događa u Srbiji pratio je i Lav Tolstoj, koji je čak želeo da ide u rat. Pritom, naglašava naša sagovornica, Tolstoj je imao iskustvo iz Krimskog rata i nije bio vođen romantičarskim zanosom.
© Sputnik / Lola ĐorđevićIzložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu
Izložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Izložba „Vasilij Polenov: srpski rat očima ruskog umetnika“ u Muzeju pošte u Beogradu
Upravo u vreme formiranja Ruskog dobrovoljačkog pokreta Lav Tolstoj je počeo da piše roman „Ana Karenjina“. Njegova prvobitna zamisao je bila da jednog od svojih glavnih junaka, grofa Vronskog, pošalje u Srednju Aziju, ali kada je saznao za pukovnika Nikolaja Rajevskog i njegovu odluku da se bori u Srbiji, odlučio je da on postane prototip njegovog junaka.
„Pošto sa studentima radim upravo književnost 19. veka, volim da im kažem da su u Srbiji sahranjena dva junaka 'Ane Karenjine'. To nije samo Rajevski koji je poginuo u bici kod Adrovca i sahranjen u crkvi koju krase slike Viktora Vasnjecova, nego i grofica Praskovja Sergejevna Uvarova, koja je bila prototip za Kiti Ščerbacku, nesuđenu verenicu Vronskog. Ona je bila ruska izbeglica, a poznata je i po tome što je njen muž bio jedan od osnivača Državnog istorijskog muzeja u Moskvi“, kaže Irina Antanasijevič, uz ocenu da i ovi podaci svedoče o Tolstojevom interesovanju za sudbinu srpskog naroda i Ruski dobrovoljački pokret.
Izložba radova Vasilija Polenova u Muzeju pošte biće otvorena do 7. oktobra. U sklopu obeležavanja jubileja, objavljena je i poštanska marka s radovima ruskog slikara.
Pored izložbe o Vasiliju Polenovu, u sklopu „Dana duhovne kulture Rusije“, u Istorijskom muzeju Srbije otvorena je izložba o ruskom generalu Mihailu Černjajevu, glavnom komandantu srpske vojske u Srpsko-turskom ratu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala