Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Zabrinjavajući podaci o broju mrtvih u Srbiji — kovid gurnuo u stranu sve druge bolesti

CC0 / Pixabay / Pacijent u bolnici
Pacijent u bolnici - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Pratite nas
Pandemija nas je dovela do apsurda, sve druge bolesti gurnute su u stranu, redukovan je broj pregleda, specijalisti i cele bolnice stavljaju se u službu lečenja korone, dok istovremeno rastu liste čekanja za operacije. Sve ovo verovatno je uzrok povećane smrtnosti, kažu sagovornici Sputnjika, komentarišući zabrinjavajući podatak o broju umrlih.
U periodu od januara do jula ove godine broj umrlih u Srbiji je za 20,5 odsto veći nego u isto vreme prošle, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija je na petom mestu liste zemalja sa najvećim „viškom smrtnosti“, odnosno takozvanim sekundarnim mortalitetom, objavio je britanski magazin Ekonomist“, pozivajući se na zvanične podatke za period od aprila 2020. do jula ove godine.

„Pandemija“ kardiovaskularnih bolesti kosi po Srbiji

Činjenica je da je pandemija lekarima otežala lečenje drugih bolesti i obeshrabrila ljude da idu u bolnicu. Na to ukazuje i kardiohirurg profesor Miljko Ristić, koji se lekarskim pozivom uspešno bavi više od tri decenije. Pandemiju je dočekao na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. On upozorava da u Srbiji ljude ne kosi samo pandemija virusa korona, već druga, koja vlada mnogo duže.
„Svaki dan u Srbiji u proseku umre 144 pacijenta zbog bolesti kardiovaskularnog sistema. Pogledajte koliko umire od korone, daleko ispod tog broja. Dakle, bukvalno postoji pandemija kardiovaskularnih oboljenja, ne jednu godinu, već decenijama. Od kardiovaskularnih bolesti umire mnogo više pacijenata nego od svih drugih bolesti zajedno, uključujući i onkološke pacijente“, ističe Ristić.
On dodaje da je lista čekanja na operacije srca i krvnih sudova sve duža i duža. Lekari nemaju kad da se posvete redovnim pacijentima, sve ustanove dale su deo osoblja za lečenje kovid pacijenata u novim bolnicama.
Problemi sa srcem - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Problemi sa srcem
„Imate apsurdnu situaciju, školovani ste za lečenje kardiovaskularnih pacijenata, a lečite druge pacijente, a ovi koji treba da se leče od kardiovaskularnih bolesti, pomeraju im se iz dana u dan termini za lečenje, operacije, dijagnostiku. Kada se odlažu operacije, dijagnostika, normalno je i da će biti veća smrtnost, bolest nije lečena na vreme. Ako se pokvari zub, ako ga ne popravite za nekoliko dana, posle mesec dana ili malo dužeg perioda moraćete da ga izvadite“, upozorava Ristić.

Lekari teško prate tempo, stradaju pacijenti

Isto upozorenje stiže i iz strukovnog udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“. Kliničko- bolnički centar Zvezdara sada je peti put pretvoren u kovid bolnicu. Neurolog dr Anđela Gavrilović, koja radi u poznatoj gradskoj bolnici, za Sputnjik kaže da je lekarima veoma teško da isprate taj tempo, ali najviše stradaju pacijenti, oni koji ne boluju od korone.
„Gomilaju se i to kumulativno uglavnom hronični pacijenti, neurološki, to su multiplaskleroze, Parkinsonove bolesti, to su demencije. Oni ne mogu da dođu na red dve godine kod lekara, zato što u tim kratkim periodima kada radimo u nekovid režimu, prosto dođe do jedne ogromne gravitacije, zato što neurologija nije u privatnoj praksi, a verujem da je tako i u drugim specijalističkim granama“, kaže Gavrilovićeva.

Kritično na hematologiji

Ona dodaje da je stanje kritično i na odeljenju hematologije, prisutna je ekspanzija hematoloških oboljenja, leukemije, limfoma. Kaže da je reč o akutnim stanjima koja zahtevaju hitan tretman.
„Ako ne dođu do lekara u roku od sedam do deset dana, oni takođe završavaju infaustno. Interesantno je da u poslednjih godinu i po dana pacijenti koji boluju od demencije i ne dolaze, to su uglavnom nepokretni ili polupokretni ljudi, kognitivno siromašni. Oni su se negde izgubili u praćenju, verujem da oni više nisu među živima, to je vrlo osetljiva populacija“, konstatuje Gavrilovićeva.
Ristić dodaje da svako, u bilo koje vreme, ima pravo da se leči od svoje bolesti, a da ljudi sa problemima srca i krvnih sudova koji već žive u svojoj pandemiji, svakako nemaju dovoljno uslova u kojima bi se lečili. Pandemija je usporila i proširenje kapaciteta za lečenje kardiovaskularnih bolesti.
© Sputnik / Rajko MartinovićKovid bolnica u Batajnici
Kovid bolnica u Batajnici - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Kovid bolnica u Batajnici
„Sazidano je Dedinje 2, zgrada je gotova pre četiri meseca, ona je potpuno spremna da primi pacijente, ali stoji prazna. Nema tu više šta da se radi, četiri meseca stoji prazna jer nije nabavljen potrošni materijal, nisu nabavljeni monitori, respiratori, sve ono što jednu bolnicu čini kardiovaskularnom“, ističe sa žaljenjem profesor Ristić.

Privatna praksa — jedno od rešenja

Doktorka Gavrilović smatra da je deo rešenja problema u uključivanju privatne prakse u sistem kovid ambulanti i bolnica.
„Ne možemo živeti paralelne univerzume, u privatnoj praksi se radi najnormalnije, kao da ne postoji epidemija, a sve bolnice u Srbiji su blokirane. Odlažu se operacije, zato što su hirurzi angažovani za rad u kovidu, a anesteziolozi ne postoje. Njihov broj ne može da pokrije i respiratorne jedinice i intenzivnu negu i rad sa pacijentima, plus operativni program, hladan i hitan.“

Zaustaviti odliv lekara

Kao drugi način rešenja problema Gavrilovićeva navodi zaustavljanje odliva lekara u inostranstvo. Smatra da je to nedopustivo u ovakvoj situaciji, da država mora hitno da reaguje.
„Verujem da odlazak nije čak ni stvar plate koliko su uslovi rada, recimo, na odeljenjima koja treba da imaju 15 specijalista, rade četiri. Drugi način rešenja problema je da se zaposle svi lekari sa biroa za zapošljavanje. I dalje je na birou oko dve hiljade lekara i srednjeg stručnog kadra. Ali da se ne zapošljavaju na određeno vreme, za potrebe pandemije, već da na njih uvek možemo da računamo“, ističe doktorka Gavrilović.
© Sputnik / Lola ĐorđevićHitna pomoć
Hitna pomoć - Sputnik Srbija, 1920, 26.09.2021
Hitna pomoć
Profesor Ristić je siguran da hitno treba promeniti sistem organizacije, prijema i lečenja drugih pacijenata, posebno kardiovaskularnih bolesnika.
„Ne bi trebalo da ljudi umiru od srca, to su velikim delom i mladi ljudi, mnogo mlađi nego što su ranije bili, broj umrlih će biti sve veći i veći. Podatak da dnevno od srca umre 144 pacijenta je iz 2019. godine, za sada nema evidencije za poslednje dve godine, a kada stigne, biće strašna.“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala