Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski

© Sputnik / Marijana KolakovićĆirilična slova
Ćirilična slova - Sputnik Srbija, 1920, 03.10.2021
Pratite nas
Srpski jezik i ćirilica nalaze se u nezavidnom položaju u obrazovnom sistemu, upozoravaju stručnjaci. Iako je uvođenjem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma napravljen pomak u očuvanju jezičke kulture i pismenosti, na mnogim fakultetima srpski jezik se ne izučava, a fond časova u školama je premali.
Prema rečima profesora srpskog jezika i književnosti i predsednika Centra za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“ Vladimira Milojevića, jedan od ključnih problema je to što se maternji jezik proučava samo na filološkim i učiteljskim fakultetima širom Srbije.

Nezavidan položaj srpskog jezika

On ističe da bi svaki akademski građanin, nezavisno od struke, trebalo da poznaje jezička pravila:
„Ne znam kako opravdati činjenicu da na nekim tehničkim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti polažu, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik. Izučavanje maternjeg jezika se završava sa srednjoškolskim obrazovanjem, a i do tada ono nije u dovoljnoj meri zastupljeno.“
Stručna javnost je, kako kaže, dugo upozoravala na nezavidan položaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma u školstvu, a država je konačno prepoznala da njihov položaj treba da poboljša.

„To je jedan vrlo nezavidan broj časova na nedeljnom nivou. U odnosu na većinu zemalja u okruženju, mi smo zemlja s najmanjim fondom časova svog, maternjeg jezika. U tom kontekstu, ne možemo očekivati ni da on bude usvojen, negovan i primenjivan na pravi način. Srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, treba mu povećati fond časova. U školama se, pogotovo srednjim, moraju ozbiljnije negovati jezik i jezička kultura“, ističe za „Sputnjik“ Milojević.

On podvlači da je negovanje i očuvanje jezičke kulture i ćiriličnog pisma danas od ključnog značaja i ocenjuje da je dobro što je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, jer je ćirilica bila prilično ugrožena.
„Ako danas šetate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, teško biste poverovali da ste u našoj zemlji, jer kada gledate natpise, sve je latinično i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obično engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i moći. Treba da zamenimo strane reči domaćim, ali ne po svaku cenu i na silu, već onda kada je to moguće. Da počistimo najpre svoje dvorište. Za početak, da ne idemo u ’šoping‘, nego u kupovinu“, kaže Milojević.
© Sputnik / Marijana Kolaković„Ćirilica je bila prilično ugrožena“
Ćirilica i latinica - Sputnik Srbija, 1920, 01.10.2021
„Ćirilica je bila prilično ugrožena“

„Dositej“ čuva jezik i ćirilicu

Vođena izazovima s kojima se maternji jezik danas suočava u obrazovnom sistemu i mišlju Duška Radovića da „srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“, grupa profesora srpskog jezika i drugih čuvara narodne tradicije rešila je da doprinese očuvanju jezika i pisma i osnovala Centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture ,,Dositej“.
Očuvanje srpskog jezika i ćirilice Centar sprovodi kroz različite manifestacije: izložbe, sajmove, prezentacije, obuke... „Dositej“ organizuje seminare i radionice za korporacije i ljude u dijaspori, u kojima ukazuje na jezička pravila, tipične greške i jezičke nedoumice i upućuje na relevantnu literaturu: rečnik, pravopis i gramatiku.
„Naš sistem kao pismenog čoveka prepoznaje onog ko je završio osnovnu školu, koja je i obavezna. Nažalost, svedoci smo da to realno nije tako i da je situacija posve drugačija, da čak i akademski obrazovani ljudi nemaju jezičku kulturu na zavidnom nivou, naročito kad je u pitanju pismena korespodencija. Ako imamo centre za filmsku industriju, različita udruženja za zaštitu životinja i prirode, prirodno je da imamo i centar za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture“, rezonuje Milojević.
Centar je počeo da radi u februaru prošle godine, a osim profesora srpskog jezika i književnosti, okupio je i etnologe, antropologe, informatičare...
Srpska azbuka - Sputnik Srbija, 1920, 19.09.2021
Zaštita ćirilice – prva brana ideološkom nasilju nad srpskim jezikom
Skupština Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 15.09.2021
SRBIJA
Skupštine Srbije i Republike Srpske usvojile zakone o zaštiti ćirilice
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala