Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Koje će od četiri predviđanja doktora Propast, pogoditi svet

© AP Photo / EyePress, FILEJuan
Juan - Sputnik Srbija, 1920, 08.10.2021
Pratite nas
Ukoliko svetske ekonomije budu reagovale na pravi način, inflacija će se tokom vremena postepeno smanjivati. Ali, ukoliko, reakcija kreatora ekonomske politike u velikim zemljama bude nefikasna, sledi stagflacija. Sa tim malo ili nimalo ima veze pandemija izazvana kovidom, smatraju sagovornici Sputnjika
Razmatrajući ekonomska pomeranja na globalnom nivou izazvana manjim privrednim rastom i skokom inflacije, analitičar sa Vol strita koji je predvidevši razornu ekonomsku krizu 2008. stekao nadimak dr Propast upozorio je na četiri moguća scenarija koja bi mogla zadesiti svetsku ekonomiju.
Svaki od njih, uslovljen je širenjem delta soja, „čepovima“ u lancima snabdevanja robom i na tržištima rada te nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika. Nurijel Rubini u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“ veruje da će suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava. Ukoliko se ova prognoza ostvari, treba verovati, tvrdi, da nas očekuje drugi od ponuđenih scenarija po kojem bi inflacija bila na visokom nivou. O tome u kojoj meri su ovakve prognoze realistične te da li je svet bliže ili dalje od duboke stagnacije, i u kojoj vezi je sa tim pandemija izazvana kovidom razgovaramo sa ekonomistom i članom Fiskalnog saveta Bojanom Dimitrijevićem i ekonomistom Mahmutom Bušatlijom.

Nema prostora za veću zabrinutost

Bojan Dimitrijević podseća da je ovo drugi ili treći članak profesora Rubinija koji analizira moguće scenirije i da prekid lanaca snabdevanja, delimično poskupljenje i između ostaloga i sve vezano za energente, može da nagovesti neki od njih, koji bi značio sporiji rast proizvodnje ili čak neku vrstu zastoja u proizvodnji. Istovremeno, dodaje, nema nikakve sumnje da su sve zemlje, uključujući one u EU, SAD, pa čak i Srbiju, registrovale izvestan skok inflacije koji je bio najvećim delom posledica intenzivnih monetarnih i fiskalnih politika koje su vođene.
„Primarni uzrok ovakve monetarne fiskalne politike jeste bio nastojanje da se spreči dublja kriza usled kovid pandemije koja je uticala na pad proizvodnje. I zaista onog trenutka kada krene inflacija to znači da je privreda dostigla neke svoje ravnotežne, uobičajene nivoe i da sada treba smanjiti intenzitet monetarne i fiskalne politike kako bi se smanjila inflacija. S druge strane kod najvećih ekonomija poput SAD karakteristično je da postoje poremećaji u lancima snabdevanja usled povećanja troškova transporta i zbog posledica koje nedovoljna radna snaga izaziva. Sve to stoji kao mogućnost mada mislim da nema neke veće zabrinutosti za neki dugoročniji poremećaj lanaca sandevanja“, smatra Dimitrijević uveren da ukoliko svetske ekonomije budu reagovale na pravi način inflacija će se tokom vremena postepeno smanjivati i neće doći do značajnijih padova u proizvodnji.
To bi mogao biti prvi scenario. Međutim, ukoliko, reakcija kreatora ekonomske politike u velikim zemljama bude neodgovarajuća, loša, neefikasna i ukoliko nastavi da se ignoriše taj problem sa lancima snabdevanja, onda bi svetsku ekonomiju mogla da pogodi stagflacija, odnosno istovremena pojava i inflacije, sa jedne strane, i pada proizvodnje, sa druge strane.
S tim u vezi opominje:“ Kao da neko veštački gura taj scenario i kao da se namerno podstiče njegova realizacija”.

Ukoliko neko poželi - najgori senario će se desiti

Što se, pak, privrede Srbije tiče, Dimitrijević je uveren da je ona još manje podložna ovakvom scenariju jer delimičan rast cena je posledica uvezene inflacije, odnosno skokova i šokova koji su bili na međunarodnom planu. Razume se, ukoliko se ti šokovi nastave, oni će delimično prelivati inflaciju i u našu privredu i na taj način dovesti do poremećaja u lancima snabdevanja.
„Ipak, budući da smo mala ekonomija mi smo, rekao bih, znatno manje osetljivi na te šokove nego recimo velike privrede, prema tome ja očekujem upravo u privredi Srbije da će stopa rasta biti negde između 4 i 5 procenata a da će inflacija da se drži negde na nivou ispod 4 do 4,5 posto sa tendencijom postepenog smanjivanja. Mi jesmo ranjivi na svetska kretanja, međutim lično tvrdim da je bar u narednih šest do 12 meseci mala verovatnoća za taj nepovoljniji scenario“.
Na pitanje da li to znači da je neminovnost sloma koju kao mogućnost pominju pojedini analitičari tek projekcija pesimističkog stava, Dimitrijević kaže da ostavlja prostor da, ukoliko neko poželi da aktivira najnegativniji scenario, taj scenario mogao da se desi. Ako posmatramo stvari realistično onda, ističe, nema razloga za neko dugoročnije prekidanje lanaca snabdevanja.

Ključ razumevanje krize je u padu dolara

Komentarišući Rubinijevu opasku da bi se blaga stagflacija mogla pokazati kao privremena, te da pozicija u kojoj se svetska ekonomija nalazi nije bezizlazna, ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da američki umovi koji se bave globalnom ekonomijom i uopšte situacijama koje bi mogle dovesti do sledeće krize, imaju, uglavnom isključivo američki pogled na globalnu situaciju zanemarujući masu stvari koje promiču ispod njihovog radara. On smatra da se prognoze budućih ekonomskih kretanja trebaju uzimati sa rezervom. U prilog tome podseća da Amerika godinama insistira na tome da će sledeća kriza doći iz Kine a to se ne dešava.
„Naprotiv, Kina je uspela i vreme pandemije da iskoristi za konsolidaciju svoje privrede, kada najrazvijenije zapadne zemlje nisu bile ni blizu svoga ekonomskog kapaciteta. Jedno vreme su upirali prstom u Evropu i najavljivali da bi odatle mogla stići neka sledeća kriza, ali to se nije desilo, jer ona ne igra ozbiljnu ulogu u globalnoj ekonomiji. Važno je znati da bi kriza mogla da dođe iz SAD i da ona kriza koja se desila 2007, a 2008. prelila preko čitavog sveta, još nije sanirana“.

Pandemija korona virusom poslužila kao alibi

Pandemija izazvana koronom, smatra Bušatlija, samo je poslužila kao alibi zapadnim zemljama koje su imale krize i ranije. On ukazuje da je recimo Nemačka kao najrazvijenija i najmobilnija ekonomija Evrope, kraj 2019. sačekala sa recesijom. Drugo, i najvažnije, Bušatlija kao dominantan problem globalne ekonomije u ovom momentu vidi posustajanje dolara kao najjačeg američkog oružja.
„Dolar je sa oko 80 posto kao platežno sredstvo bio zastupljen u međunarodnoj trgovini. Slika se potpuno promenila i učešće dolara je danas oko 60 posto. Dolar je izgubio
Ukoliko svet zadesi velika ekonomska kriza to će, tvrdi, biti posledica prestruktuiranja američke ekonomije što je dovelo do situacije da dolar ne može da iznese, ni politički ni ekonomski, da bude valuta koja zamenjuje zlato. I nacionalna valuta Kine je ušla u korpu valuta, sada i ona učestvuje elementima procene vrednosti novca“.
Skok inflacije na nivoe značajno više od dva odsto koliko su zacrtale centralne banke, Dimitrijević ne smatra alarmantnim. Inflacija je kaže, još uvek niska da bi se formirala neka inflaciona očekivanja. Očito je ona u ovom trenutku može relativno lako da se zaustavi.

Uspostavljanje novih lanaca snabdevanja-udar na Kinu

Što se tiče lanaca snabdevanja to je, ukazuje, kompleksniji logistički problem. Ukoliko bi se širio i postao dugotrajnijeg karaktera, ukoliko bi se javili problemi sa Kinom koja je globalni nosilac tih ponuda i lanaca snabdevanja ,onda bi to zahtevalo vreme.
„Uspostavljanje novih lanaca snabdevanja ne može da se vrši preko noći. Možda bi to značilo i da će se proizvodnja vraćati u one zemlje iz kojih je otišla. To je za sada malo verovatno i to je složeni poduhvat koji bi podrazumevao nekoliko godina da se aktiviraju nove fabrike, novi proizvođači, da se preusmere saobraćajni i drugi tokovi. Ako bi se to desilo, to bio bio ozbiljan udar na Kinu“.
Pandemiju kovida poput Bušatlije, ni Dimitrijević ne vidi kao mogući uzrok dugoročnih poremećaja.
„Kao uzrok ekonomskog pa donekle i vojnog sukoba vidim odnose na relaciji Kina, SAD, Daleki istok i tako dalje. Ukoliko SAD reše da dugoročno prekinu vezu sa kineskom ekonomijom, onda to podrazumeva otvoreni ekonomski rat koji bi podrazumevao i dugoročno presecanje lanaca snabdevanja ali to bi u ovom trenutku još više pogodilo američku privredu, pa bi to bila riskantna operacija“, zaključuje Dimitrijević.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala