Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Pirati napadaju: Mnogi u Srbiji nisu svesni da čine krivično delo dok na vrata ne zakuca neki Toma

© Tanjug / JADRANKA ILICProducenti filma „Toma“ Dragan Bjelogrlić i Željko Joksimović.
Producenti filma „Toma“ Dragan Bjelogrlić i Željko Joksimović. - Sputnik Srbija, 1920, 12.10.2021
Pratite nas
Iako je istog dana kad je prijavljena piraterija filma „Toma“ uhapšen jedan od osumnjičenih, za umetnike to i nije neka posebno dobra vest jer bez obzira na efikasnost državnih organa, teško mogu da naplate naknadu štete.
Ivan Ikić, Reditelj filma „Oaza“, aktuelnog srpskog kandidata za Oskara, kaže da je snimanje filma skupo, reč je o procesu koji traje više godina u čiju izradu je uključeno stotine ljudi tako da svaka vrsta piraterije – nelegalnog prikazivanja filma na internetu - na neki način dovodi u pitanje egzistenciju svih ljudi koji su radili na njemu.

Piraterija – nemoguća naplata

Zbog piraterije ne postoji način da oni jedan deo svog rada naplate, ne samo u direktnom smislu prodajom karata u bioskopima već i u budućim procesima stvaranja filma jer se investitori neće odvažiti da investiraju pošto ne postoji način da pokriju troškove, dodaje on.
„Posebno je za autore piraterija jako neprijatna zato što je to način da pogledate film onako kako autori tog filma nisu želeli da ga vidite zato što je uvek kvalitet slike, zvuka i filmskog ugođaja devalviran i sve izgleda apsolutno mnogo nesrećnije i gore nego što taj film zapravo izgleda“, ističe Ikić.
On ne zna za slučaj da je neko dobio spor o autorskim pravima u Srbiji u smislu brze zabrane deljenja piratizovanog sadržaja i dodaje da reakcija obično kasni nekoliko dana što je dovoljno da se piratizovani film pojavi na „hiljadama drugih mesta“.

Ekipe najčešće krive za „curenje filmova“

U jednom trenutku pojavila se piratska verzija poslednjeg Ikićevog filma „Oaza“ koja je najverovatnije procurela sa nekog stranog festivala. Direktno su razgovarali sa čovekom koji je okačio film na internet i on je vrlo brzo uklonjen. U međuvremenu se pojavio na još nekoliko mesta, ali su ga posle nekoliko dana uklonili vlasnici tih platformi.
Ikić smatra da bi najbolji korak u sprečavanju piraterije bio da filmske ekipe učine da filmovi ne procure na internet, jer svaki link koji procuri procureo je ili od nekog ko je vezan za proizvodnju ili distribuciju filma, ili ga je možda neko eventualno snimio u bioskopu, što se ređe dešava.
On podseća na veliki skandal sa brazilskim filmom „Elitni odred“koji je pobedio na Berlinalu 2008. i pojavio se na piratskim diskovima u Brazilu pre nego u distribuciji jer je neko iz ekipe „zakazao“. Kad su radili drugi deo filma to se nije desilo jer se na bolji način „čuvao sadržaj filma“.

Tužilaštvo uspešno – kazne minimalne

Advokat koji se bavi zaštitom intelektualne svojine i autorskih prava Andrej Prekajski kaže da je reč o klasičnom krivičnom delu neovlašćenog korišćenja i iskorišćavanja tuđeg autorskog dela i dodaje da se Tužilaštvo za visokoteknološki kriminal veoma uspešno bavi otkrivanjem takvih dela i procesuiranjem počinilaca.
Za to krivično delo predviđene su novčane i kazne zatvora do tri godine, odnosno do pet godina ukoliko je osoba koja se bavila piraterijom na taj način pribavljala imovinsku korist.
Prekajski navodi da se iz njegove dosadašnje prakse pokazalo da postoji dosta takvih slučajeva, ali napominje da se ti postupci najčešće završavaju priznanjima okrivljenih i sporazumima koje potpisuju sa Tužilaštvom.
„Vrlo retko, znam iz prakse, ide se u proces dokazivanja i suđenje tako da se onda i te kazne koje se izriču baziraju na bazi sporazuma koji se potpiše sa Tužilaštvom, pa se kreću oko minimuma“ ističe Prekajski.

Dokazivanje štete – mukotrpan i dugotrajan posao

Zato kao velika rak rana za sve nosioce autorskih prava ostaje mogućnost njihove naknade štete, a proces dokazivanja toga kolika je vaša šteta i da li ćete moći to uopšte da dokažete mukotrpan je posao.
Dokazivanje štete uključuje vođenje posebnog parničnog postupka sa raznoraznim veštačenjima sa neizvesnim ishodom da li ćete kao nosilac autorskih prava moći nešto i da naplatite od onoga ko vam je učenio štetu.
Prekajski ističe da bi Tužioci mogli da tuže i one koji su postavili link autorskog dela na internet kao i one koji taj link dele po društvenim mrežama „jer za to ne postoji zakonska prepreka“.
A svako ko neovlašćeno iskorišćava tuđe autorsko delo, bez obzira koji je u tom nizu, zapravo čini to krivično delo i na Tužilaštvu je teret dokazivanja i otkrivanja dokaza ko je sve to učinio.
Pirateriji koja je u Srbiji bila masovna pojava devedesetih dosta se stalo u kraj u digitalnoj eri, jer Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima ozbiljne resurse kao i međunarodnu saradnju sa sličnim organima u inostranstvu, ali i sa velikim kompanijama i internet servisima i provajderima koji kad god treba da postupe po nalogu nekog organa, oni to vrlo brzo i efikasno čine, zaključio je Prekajski.
Ipak, poznato je da se u Srbiji novi svetski blokbasteri i dalje prvo „prikazuju“ na kućnim laptovima nego u bioskopima i na domaćim festivalima. Zato i ne čudi da se formirala čitava „torent generacija“ i da mnogi nisu ni svesni da su zagazili u krivično delo kad skidaju ili dele nečije autorsko delo. Sve dok se ne desi neki „Toma“...
Milan Marić kao Toma Zdravković u filmu Toma. - Sputnik Srbija, 1920, 11.10.2021
SRBIJA
Prvo hapšenje zbog filma "Toma"
Ivan Ikić - Sputnik Srbija, 1920, 29.10.2020
Ivan Ikić: Živimo katastrofu „Kovid 1984“ — eksperiment u kojem smo dobrovoljno statisti /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala