Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Dramatičan apel stručnjaka: Transplantacije skoro da su stale – razbijmo strah i teorije zavere

CC0 / Pixabay / Hirurgija
Hirurgija - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
Pratite nas
U Srbiji umiru mladi, dvojici smo ove godine spasili život tako što smo ih poslali na operaciju u Italiju. Korona je usporila transplantacije, stala je njihova promocija. Pre pandemije, 2019. imali smo 21 transplantaciju jetre, ove godine, samo dve, molim medije da se ponovo uključe, da razbijemo iracionalni strah i teorije zavere.
Ovaj apel preko Sputnjika upućuje prof. dr Đorđe Ćulafić sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije, načelnik jedinog hepatološkog odelenja u zemlji koje se bavi transplantacijom jetre.

Lista čekanja za transplantaciju sve duža

On dodaje da je jedinstvena nacionalna lista pacijenata koji čekaju organ sve duža i objašnjava da se transplantacije mogu obavljati, bez obzira na trenutnu tešku situaciju sa koronom.
"Priprema jeste sporija, jer nam je dosta ljudi u kovid sistemu, a svaka priprema za transplantaciju je multidisciplinarna, zahteva sijaset pregleda gde učestvuju gotovo sve službe Kliničkog centra, kako bi pacijent što sigurnije i bezbednije došao do transplantacionog stola. To smo ranije završavali za 10 do 15 dana, sada je produženo na mesec, ali priprema se obavi, konzilijumi se održavaju. Transplantacija nema zbog nedovoljnog broja donora", ističe Ćufalić.

Pandemija pojačala paranoju

Predsednik udruženja "Zajedno za novi život" koje promoviše transplantaciju, Mladen Todić, dodaje da je problem u tome što doniranje organa konstantno prate kontroverze. Iako je prva transplantacija u našoj zemlji obavljena pre skoro pedeset godina, pandemija je dodatno pojačala paranoju.
© REUTERS / MARKO DJURICALekari iz timova za transplantiranje organa rade u kovid bolnicama, ali to nije zaustavilo presađivanje organa
Kovid odeljenje Kliničko-bolničkog centra u Nišu - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
Lekari iz timova za transplantiranje organa rade u kovid bolnicama, ali to nije zaustavilo presađivanje organa
"Ljudi je vezuju i za Žutu kuću, za prodaju beba, što je apsolutni nonsens. Građani nisu dovoljno informisani o tome kako se neko stavlja na listu koja je postala Nacionalna jedinstvena lista čekanja za transplantaciju, koliko je lekara i drugog osoblja u svakom timu koji to radi, na koji način se biraju kandidati za transplantaciju, na koji način neko postaje donor. Tu je toliko ljudi, da zloupotreba nije moguća", kaže Todić koji je imao sreće da dobije novi organ.
Pre pet godina mu je transplantirana jetra, ali prethodno je dve i po godine bio na listi čekanja, a odgovarajući donor pojavio se tek posle petog poziva lekara.
"Kad se neko poziva da bude primalac, nije sam, tu je još dvoje ili troje pacijenata sa liste čekanja, na osnovu trenutnog stanja, odnosno koliko je ko životno ugrožen i koliko je kompatibilan u smislu nekih medicinskih parametara sa donorom, konzilijum sastavljen od više lekara odlučuje kome će biti presađen organ", kaže Todić i dodaje da je i na ovom delu procedure jasno da ne postoji mogućnost bilo kakve zloupotrebe.

Poteškoće u malim sredinama

Odgovarajući na pitanje zašto nema donora, profesor Ćufalić takođe kaže da je prevashodno reč o primitivizmu i nedovoljnoj upućenosti ljudi. Dodaje da je strah apsolutno iracionalan, ali i da sam sistem organizacije transplantacije sa kadavera, pacijenta koji je doživeo moždanu smrt, u Srbiji nikada nije zaživeo kako treba.
"U većim kliničkim centrima sistem takozvanih koordinatora, koji prijavljuju moždanu smrt, funkcioniše. Jedinice intenzivnog lečenja komuniciraju sa transplantacionim timovima, ali u manjim sredinama, nažalost, pogotovo sad, to ne funkcioniše. Recimo, dogodi se moždana smrt pacijenta u Babušnici, ta informacija tamo ostaje, uopšte se ne ulazi u priču o potencijalnom donorstvu. Tu gubimo dosta donora, unutrašnjost nije involvirana u čitavu proceduru", ističe profesor Ćufalić.
CC0 / Pixabay / Prema parametrima Eurotransplanta, po broju stanovnika, Srbija bi trebalo da ima najmanje 70 transplantacija srca godišnje
Srce ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
Prema parametrima Eurotransplanta, po broju stanovnika, Srbija bi trebalo da ima najmanje 70 transplantacija srca godišnje
Ustavni Sud je krajem maja prošle godine oborio novi Zakon o transplantacijama, zbog spornog člana 23., koji predviđa da se organi sa preminulog mogu uzeti radi presađivanja ukoliko se davalac tome nije pre smrti protivio, odnosno ako se u trenutku smrti tome nije izričito usprotivio njegov roditelj, supružnik ili punoletno dete.

Odluka Ustavnog suda nije uticala na donore

Na šest meseci je odložena primena odredbe o darivanju organa umrlih osoba bez saglasnosti, međutim dr Ćufalić je siguran da ova činjenica nije uticala na smanjeni broj donora, na, kako kaže, ovako poražavajuće rezultate.
"Mi sad funkcionišemo po zakonu o takozvanom pretpostavljenom donorstvu, svi smo donori, ukoliko se za života ne izjasnimo da nismo. Međutim, kad se dokaže moždana smrt, opet je porodica ta koja daje konačno mišljenje da li da se koriste organi ili ne. Mi nemamo zakonsko pravo da koristim bilo čije organe dok ne dobijemo isključivu pismenu saglasnost najužih članova porodice. Ali tako je bilo i sa donorskim karticama, bez obzira što ste vi lično potpisali karticu".

Na dnu evropske lestvice

Srbija se i pre korone i novih teorija zavere po broju donora i transplantacija nalazila na dnu evropske lestvice. Španija ima 47, Hrvatska 37, Slovenija 19, a naša zemlja svega tri donora na milion stanovnika. Prema parametrima Eurotransplanta, na oko sedam miliona stanovnika, trebalo bi da bude obavljeno najmanje 70 transplantacija srca, 200 jetre i skoro 450 transplantacija bubrega godišnje.
Šef tima za transplantaciju jetre u Kliničkom centru kaže da nam je potrebna apsolutno široka društvena akcija da bi smo promenili ovu statistiku, odnosno, spasili živote ljudi, posebno mladih.
© Sputnik / Marijana KolakovićKlinički centar Srbije ima sjajne stručnjake i opremu, ali nedostaju donori kako bi lekari spasili živote sa liste čekanja
Klinički centar Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
Klinički centar Srbije ima sjajne stručnjake i opremu, ali nedostaju donori kako bi lekari spasili živote sa liste čekanja
On kaže da je jedina institucija koja se još bavi ovom temom udruženje "Zajedno za novi život". Njihove tribine po gradovima Srbije uvek je pratio i neko iz tima za transplantaciju i o njoj govorio sa medicinskog aspekta. Korona ih je zaustavila.
"Svaka medijska kampanja jednostavno je zamrla, a to je jako bitan momenat, mediji moraju da se mnogo više uključe, da se uključe lekari, ali i sami pacijenti koji treba da ispričaju svoju priču o tome kako su lečeni, pripremani, kako su transplantirani. Javnost treba da shvati da tu nema nikakvih zakulisnih radnji , da nema protekcionizma, da nema novca, trgovine organima", apeluje profesor Ćufalić.
Pozivu se pridružuje i Mladen Todić koji kaže da se posebne liste za transplantaciju bubrega, jetre i srca osvežavaju na mesečnom, ali sada i na nedeljnom nivou. Žali što ljudi ne mogu na trenutak da zastanu i razmisle o tome da pored njih žive oni kojima je transplantacija jedini spas.
"Život pre i posle transplantacije se ne može porediti, teško ste bolestan čovek, a posle počinjete da živite kao da ste zdravi, kao da se ništa nije desilo pre toga. To je neverovatna stvar, možete da funkcionišete apsolutno kao zdrav čovek, svakodnevno. Evo, posle pet godina ja sam počeo i da treniram, radim. Uostalom, nije to samo moj život, jedna cela porodica ostala je na okupu. Da nije bilo transplantacije, ne bih dočekao da ispratim ćerkicu u prvi razred", kaže Todić uz poziv i drugim medijima da pišu o ovom problemu.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala