Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Počinje globalni rat protiv „pobegulja“, tek kad su poreski rajevi stali na žulj velikima

© Foto : PixabayNeplaćanje poreza - ilustracija
Neplaćanje poreza - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
Pratite nas
Potpisivanje globalnog Sporazuma o reformi korporativnog oporezivanja je dobra ideja ali teško da će njegova primena dovesti do gašenja poreskih rajeva zbog uticaja razvijenih zemalja na ofšor zone, smatra dr Božo Drašković, profesor Fakultet za primenjenu ekonomiju „Futura“.
Sporazumom kog je ratifikovalo 136 država predviđa se uvođenje 15 odsto minimalne korporativne takse sa ciljem sprečavanja multinacionalnih kompanija da prikriju profit u tzv. poreskim rajevima. Prema procenama, minimalan porez doneće prihod od oko 150 milijardi dolara.
Sporazum utvrđuje minimalnu stopu poreza na dobit preduzeća od 15 posto i dozvoljava vladama da oporezuju veći deo profita stranih multinacionalnih kompanija.
Cilj sporazuma je sprečavanje velikih poslovnih grupa da knjiže profite u zemljama s niskim porezima koje ostvaruju na drugim tržištima, što je postalo sve urgentniji problem s porastom tehnoloških giganta koji lako posluju preko granica.

Lov na „poreske pobegulje“ počeo kad su ugrozili najrazvijenije

Drašković dodaje da je ključno pitanje zašto se kasno reagovalo na problem „poreskih pobegulja“, odnosno na seljenje sedišta kompanija u poreske rajeve.
Taj problem poznat je već decenijama, ali se sada reagovalo zato što su dobiti od seljenja kompanija uglavnom imale razvijene zemlje, a ofšor zone i područja su pod njihovom kontrolom, ističe Drašković i naglašava da su čak su i pojedine zemlje poput Luksemburga, Kipra ili Devičanskih Ostrva bile sedišta „poreskih pobegulja“.
„Problem je bio odavno poznat i kad je počeo da opterećuje i čini štetu razvijenim zemljama one su inicirale ovu proceduru. Dok je to činilo štetu manje razvijenim ili nedovoljno institucionalno razvijenim zemljama to nije bio globalni problem zato što se tok novca prelivao iz tih zemalja ka poreskim rajevima pod kontrolom najrazvijenih zemalja“, kaže Drašković.
Tako da nije reč ni o kakvom poštenju ili želji da se dovede do određene ravnopravnosti u svetskim okvirima, već da se zaštite interesi najrazvijenijih zemalja iz prostog razloga što su njihove kompanije izmestile poslovanje u Švajcarsku, Irsku, Kinu ili druge zemlje, dodaje on.

Sporazum – sredstvo pritiska najrazvijenijih zemalja

Prema njegovim rečima, pitanje je da li je i koliko će operativno biti sprovodiv taj sporazum jer je u ovom momentu više etičkog karaktera nego što je institucionalan, odnosno više je preporuka nego institucionalni mehanizam.
Kao preporuka Sporazum može poslužiti kao mehanizam pritiska pojedinih moćnijih zemalja da ucenjuju trgovinskim i finansijskim sankcijama pojedince iz poreskih rajeva ne bi li ostvarile one svoje interese, dok će na drugoj strani žmuriti na napore manje moćnije zemlje koje će težiti da oporezuju pobegulje.
Drašković smatra da Sporazum neće tako brzo proizvesti efekte ali će dati određene signale velikim kompanijama da traže nova rešenja u izbegavanju oporezivanja.
Sagovornik Sputnjika podseća na primer od pre nekoliko godina kad je Kipar bankrotirao zajedno sa svojim bankama, a tada su veliki deponenti, male kompanije i fizička lica koja su tamo sklanjala novac ostali bez skoro 20 milijardi evra.
„Da se to desilo nekim britanskim ili američkim kompanijama u Irskoj ili ne znam gde, onda bi bile preduzimane snažne sankcije protiv zemlje u kojoj se to dogodilo, ali kad je reč o kapitalu koji je došao sa istoka, iz Rusije ili nekih zemalja u tranziciji, onda to nije bio veliki problem.“

Ključni problem EU – igra između poreskih policajaca i kriminalaca

Drašković smatra da je globalni Sporazum o oporezivanju početak smanjivanja uloge poreskih rajeva i dodaje da ne postoji na zemaljskoj kugli nijedna tačka koja nije pod kontrolom nekog suvereniteta i, što se vrlo često zaboravlja, ne postoje poreski rajevi bez filijala najvećih svetskih banaka.
A te filijale najvećih bankarskih i finansijskih sistema evidentiraju, usisavaju i transferišu novac u poreske rajeve, uz zagarantovanu diskreciju. Ti podaci nisu nedostupni vlastima zemalja koje imaju dominantan uticaj u poreskim rajevima, a to znači da je reč o nečemu „što prećutno postoji i diskretno se toleriše“.
Od toga koliko su najrazvijenije zemlje pogođene zavisiće koliko će se izvršiti pritisak na zemlje poreske rajeve da se smanje takve šeme. Osim toga, na eventualno gašenje poreskih rajeva uticaće i razlika u stopama oporezivanja jer je logično da će velike mulutinacionalne kompanije otvarati svoje glavne filijale u zemljama gde je stopa poreza na dobit od jedan do tri odsto, u odnosu na zemlje gde je stopa poreza 20 odsto ili više.
„Tako da je to igra na svetskom nivou između poreskih policajaca i poreskih kriminalaca. Možda je preterano reći kriminalaca, jedna stvar je kriminal u smislu trgovine oružjem, drogom ili terorizam, a druga izbegavanje poreza u zemljama koje imaju visoke poreske stope i bežanje u područja u kojima su niske. To je inače jedan od ključnih problema Evropske unije gde imate različite stope na dobit kompanija u ranim zemljama. Holandija, a delom i Luksemburg, bili su stecište niza velikih kompanija jer su poreske stope vrlo niske u odnosu na zemlje gde su visoke, kao što su Francuska i Belgija“, zaključio je Drašković.
CIA - Sputnik Srbija, 1920, 05.10.2021
SVET
Da li CIA stoji iza curenja „Pandorinih papira“?
Pasoši svetskih zemalja - Sputnik Srbija, 1920, 20.07.2020
„Zlatni pasoši“ za bogate: Ko i zašto prodaje državljanstvo sa popustom
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala