Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920, 19.07.2021
Podkast
Sputnjik vam predstavlja svoju audio i video produkciju. Autorske emisije, ekskluzivni intervjui, analize gorućih pitanja, reportaže…

Povratak Kristofera Hila: Šta se sprema na Kosovu i Metohiji?

Američki diplomata Kristofer Hil - Sputnik Srbija, 1920, 21.10.2021
Pratite nas
Ako su pregovori u Rambujeu u zimu 1999. uistinu bili „provokacija“ i „izgovor za početak bombardovanja“, kako je tvrdio doajen američke diplomatije Henri Kisindžer, onda se saučesnik u tom provociranju bombardovanja naše zemlje, Kristofer Hil, vraća na mesto svog zločina. On je, saopštila je Bela kuća, nominovan za novog ambasadora SAD u našoj zemlji.
Nominacija nekadašnjeg zamenika Ričarda Holbruka, pregovarača u Dejtonu i specijalnog izaslanika američke državne sekretarke Medlin Olbrajt za Kosovo u vreme njihovih priprema za agresiju na našu zemlju, pažnju izaziva već i zbog tri upadljive okolnosti.

Diplomata na zadatku

Aktuelni američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri na toj je poziciji, naime, proveo samo dve godine. Da bi ga zamenio pre isteka uobičajenog četvorogodišnjeg mandata, Kristofer Hil dolazi iz penzije u kojoj se nalazi već čitavu deceniju. Pri čemu imenovanje za ambasadora u našoj zemlji „za Krisa“, kao nekadašnjeg pomoćnika državnog sekretara, primećuje njegov kolega Danijel Server, „predstavlja korak unazad u odnosu na ranije pozicije“.
Već i ovo upućuje na zaključak da se ne planira da Kristofer Hil bude uobičajeni diplomatski predstavnik svoje zemlje u našoj. I da zbog njegovog najavljenog dolaska u Beograd treba da budemo naročito na oprezu.
Ali kako i da ne budemo kad je sam Kristofer Hil, u svojoj knjizi „Osmatračnica – diplomata na zadatku“ iz 2015, praktično potvrdio onu Kisindžerovu ocenu o pregovorima u Rambujeu kao izgovoru za napad na Srbiju.
„Hil u knjizi navodi“, podseća ovih dana američki Radio „Slobodna Evropa“, „da su SAD uložile 'vanredne napore' da ubede kosovske predstavnike da u Rambujeu prihvate predloženi dogovor, 'jer bi u protivnom vazdušni napadi na Srbiju bili nemogući'“...

Pitanja rata i mira na Balkanu

Sada, 22 godine kasnije, kako ukazuje spomenuti Danijel Server, nominacija Kristofera Hila predstavlja „signal ozbiljne namere aktuelne administracije da pokuša da reši preostala pitanja rata i mira na Balkanu“. A to su, napominje ovaj stari bošnjački i albanski lobista, „suverenitet Kosova koji još uvek nije univerzalno priznat, i disfunkcionalnost vlasti u Bosni i Hercegovini. Obe ove neprilike zahtevaju pozitivan doprinos Beograda.“
„Kris“, piše dalje Danijel Server, „spada u tešku kategoriju“, i kao takav „ima direktan pristup predsedniku SAD i državnom sekretaru“, što „ima svojih prednosti jer on uverljivije od drugih može da tvrdi da govori u ime svojih šefova. Mnogo će mu lakše biti i da mobiliše sve resurse vlade SAD, pa čak i privatnog sektora, nego neki zvaničnici manje političke težine.“
Za Kristofera Hila je, inače, pokojni potpredsednik vlade SR Jugoslavije i jedan od naših pregovarača u Rambujeu Vladan Kutlešić javno govorio da je bilo „opšte poznato“ da je bio i „šef CIA za čitav Balkan“.
A kao agent američke Centralne obaveštajne agencije svojevremeno je, osnovano ili ne, ostaće nerazjašnjeno, demaskiran i novi specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Koji upravo ovih dana s jedne konferencije u Budvi poručuje da „sadašnja situacija na Balkanu ima mnogo sličnosti sa devedesetim godinama“ prošlog veka.
I zaista ima, makar u smislu otvorene anglo-američke podrške svakoj regionalnoj inicijativi koja zadovoljava onaj najvažniji uslov, a to je, da je usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije.
Pa tako Eskobar preti sankcijama članu Predsedništva Bosne i Hercegovine i lideru Republike Srpske Miloradu Dodiku. I javno podržava tobožnje „mere reciprociteta“ koje, prošlomesečnim upadom ROSU specijalaca na sever Kosova i Metohije, sprovodi vlast Aljbina Kurtija iz Prištine. A reklo bi se da nije slučajno ni što je i prošlonedeljni upad ovih jedinica, ovog puta uz upotrebu bojeve municije, dobio javnu podršku američke i britanske ambasade u Prištini.
Uz najavu dolaska britanskih specijalnih jedinica, Gurki, u našu južnu pokrajinu, i najavljeni dolazak američkog specijalca u Beograd, sve upućuje na neveselu prognozu da nam se sprema ozbiljno usložnjavanje već dovoljno složene situacije u kojoj se nalazimo.

Vremenska oskudica

Šta je sledeće što možemo da očekujemo? S kakvom agendom u Srbiju dolazi Kristofer Hil? I kako Beograd na to može da uzvrati?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali naš nekadašnji ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović i politički analitičar i šef Predstavništva Republike Srpske u Sjedinjenim Državama Obrad Kesić.
„Da bi mogli da se u potpunosti fokusiraju na svoj najvažniji problem, a to je Kina, Amerikanci, svesni da se nalaze u oskudici vremena, nastoje da što pre okončaju ostala sporna pitanja – a to podrazumeva i završavanje procesa razbijanja nekadašnje Jugoslavije, odnosno, rešavanje problema koji za njih predstavlja srpski narod jer se, sa stanovišta Zapada, on ne smatra pouzdanim“, objašnjava Vladislav Jovanović kontekst iznenadnog reaktiviranja Kristofera Hila na našem prostoru. „Zato se sad i pojačavaju pritisci i na Kosovu i Metohiji, i u Bosni i Hercegovini u odnosu na Republiku Srpsku.“
Kristofer Hil, ukazuje Obrad Kesić koji je imao prilike da se s američkim diplomatom dobro upozna, „bio je jedan od ključnih spoljnopolitičkih savetnika u timu predsednika SAD Džozefa Bajdena, postao je i još ubeđeniji globalista nego što je bio pre deceniju ili dve, ali njegov povratak u Beograd – u kome je u diplomatskoj službi boravio još njegov otac – mogao bi da bude i samo proizvod njegove lične želje da se na kraju karijere vrati tamo gde je proveo detinjstvo... U svakom slučaju, sam njegov dolazak u Beograd ne mora nužno da bude znak da ova administracija namerava da se kroz njega aktivnije angažuje na ovom prostoru, jer, da je to htela, Hil bi bio imenovan za specijalnog predstavnika američkog predsednika za region, a on to nije. Štaviše, u izvesnom smislu Hilov dolazak predstavlja i znak konfuzije u kojoj se administracija trenutno nalazi, jer njegovo imenovanje umanjuje značaj Gabrijela Eskobara, koji bi trebalo da predstavlja Vašington u čitavom regionu, a imaće znatno manji lični autoritet od ambasadora koji bi formalno trebalo da mu bude podređen.“

Strateški ćorsokak

Ova konfuzija pak stiže u naročito neprijatnom trenutku za SAD, napominje Vladislav Jovanović: „Američki planovi na ovom prostoru, pogotovo kada je o Kosovu i Metohiji reč, nalaze se u svojevrsnom ćorsokaku, jer se proces ubrzanog stvaranja nezavisne države i članice Ujedinjenih nacija koji su pokrenuli nalazi u stanju prinudnog mirovanja. A kad mirujete, vi u stvari nazadujete, i toga su Amerikanci i te kako svesni, dok ih dodatno nervoznim čini i svest da vreme više ne radi za njih.“
A pritom, dodaje Obrad Kesić s dozom opreznog optimizma, „ključna reč, koja opisuje nove načine razmišljanja o spoljnoj politici Sjedinjenih Država, jeste uzdržanost. Čak i nekadašnji liberalni intervencionisti, usled svesti da Amerika više nema onu moć kakvu je imala na kraju prošlog i početkom ovog veka, više se ne zalažu za intervencionizam, već za liberalni internacionalizam, i više ni oni ne traže da SAD troše svoju snagu na mestima od perifernog interesa.“
„Ali sve to“, upozorava „Sputnjikov“ sagovornik iz Vašingtona, „ipak ne znači i da treba da se opustimo, i da od Hila, kad dođe u Beograd, ne treba očekivati pritisak. Isto tako treba očekivati i da će i Bošnjaci u Bih i Albanci na Kosmetu nastojati da izazovu nove krize, nadajući se da će onda SAD i EU da se umešaju i stanu na njihovu stranu. Ali pravi odgovor na to je – odlučnost i nepopustljivost. Tim pre što je i Kristofer Hil neko ko pripada onoj školi američke spoljne politike koja je spremna na prihvatanje realnosti.“
„Aljbin Kurti, kao i svi njegovi prethodnici, samo sprovodi strategijske zamisli Zapada u odnosu na nas. Uvek su situaciju zaoštravali onda kad je to Zapadu bilo potrebno, baš kao što to čine i sad“, tumači Vladislav Jovanović sistematsko podizanje tenzija kome prisustvujemo u poslednjem periodu.
On predviđa: „Treba očekivati da će i u narednom periodu biti još sličnih provokacija, koje se sprovode kako bi se procenilo koliko je daleko Srbija – a naša je pozicija u današnjim okolnostima mnogo jača nego što je bila – spremna da ide u zaštiti svojih vitalnih interesa. Njihovi dalji potezi zatim će zavisiti od zaključaka koje izvuku iz čvrstine odgovora Beograda na provokacije kojima je izložen.“
Granični prelaz Jarinje na severu Kosova - Sputnik Srbija, 1920, 16.10.2021
SRBIJA
Šta nas čeka: „Srpsko proleće“ ili ruska zima za američku dominaciju
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala