Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

I šest decenija od Nobelove nagrade Andrić ostaje mesto za učenje i škola koju još nismo završili

© AP Photo / UNCREDITEDIvo Andrić sa suprugom Milicom Babić-Andrić neposredno po dobijanju Nobelove nagrade za književnost 31. oktobra 1961.
Ivo Andrić sa suprugom Milicom Babić-Andrić neposredno po dobijanju Nobelove nagrade za književnost 31. oktobra 1961. - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
Pratite nas
U danu kada se obeležava šest decenija od dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću potvrđuje se još jednom da je on i dalje s razlogom ime velikog praznika srpske književnosti. Andrić je i danas mesto za učenje i škola koju mi još nismo završili, kaže za Sputnjik akademik Miro Vuksanović.
Predsednik UO Zadužbine „Ivo Andrić“ akademik Vuksanović dodatno objašnjava važnost onoga što se zbilo u Stokholmu pre šezdeset godina, kada je žiri za dodelu najvišeg svetskog književnog priznanja kao laureata pročitao ime našeg pisca.
Nobelova nagrada – priznanje za srpsku reč
„Nagrada koju je Nobelov komitet dodelio Andriću bila je veliko priznanje ne samo za njega, nego i za srpsku reč i književnost koja je napisana na srpskom jeziku“, podseća Vuksanović.
Značaj ove najzvučnije i najželjenije svetske nagrade kojom se ovenčao Ivo Andrić te 1961. godine na poseban način i danas pojačava podatak da su u najužoj konkurenciji bili i veliki pisci poput Lorensa Darela, Džona Štajnbeka, Alberta Moravije…Andrić je, podseća Vuksanović bio dublji, bolji, ali ne samo zbog moćne „epske sage“, kako je stajalo u obrazloženju nagrade:
„Nobelov komitet vaga dugo, a kada donese odluku onda to obrazloži vrlo kratko, tako da se ta jedna rečenica koja je ušla u naše pamćenje odnosi samo na taj njegov epski postupak. Međutim, to nije jedina vrednost u Andrićevom delu, način kazivanja i odnos prema istoriji. Važno je podsetiti da je Ivo Andrić
pripadao svetskoj književnosti i pre dobijanja Nobelove nagrade.
© AFP 2021Ivo Andrić u svom kabinetu
Ivo Andrić - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
Ivo Andrić u svom kabinetu
Komitet u Stokholmu nije uvek „pogađao metu“
Jer, da njegove knjige nisu bile prevedene na vodeće svetske jezike, da nisu imale više izdanja, da nisu bile visoko ocenjene, on ne bi ni mogao dobiti takvo priznanje u tako velikoj konkurenciji“, objašnjava naš sagovornik i podseća da je našeg pisca ocenjivao Nobelov komitet koji nije uvek „pogađao metu“.
„Od Tolstoja pa dalje bilo je nekih ogrešenja, ali tako je s nagradama, nema nijedne koja je bezgrešna. Takođe, postoje nobelovci koji su ili zatrpani u vremenu ili zatvoreni u svoje nacionalne okvire, odnosno u svoju nacionalnu književnost. Andrić pripada onima koji čine čast i čuvaju ugled Nobelove nagrade“, nedvosmislen je Vuksanović.
Kao važan preduslov za ulazak u konkurenciju za ovakvo priznanje on ističe prisustvo pisca u prevodima i stranim kulturama. Na pitanje kako stvari stoje danas, koliko su savremeni srpski pisci podržani u prevodu i promociji svojih dela u svetu, a samim tim i na mogućem putu za svetske nagrade, naš sagovornik bez dileme iznosi stav da ni Andrićeve knjige ne bi bile prevedene na toliko jezika da pisac nije imao podršku svoje države.
„Tadašnja Jugoslavija je - zbog političkih interesa i zbog ugleda u svetu - imala svoje favorite i podržavala ih je. I to nije nepoznato. A ako bi se to prenelo u naše sadašnje stanje, pomislite koji bi to pisac bio kojeg bismo mi jednodušno i jednoglasno podržali za jedno takvo ugledno svetsko priznanje. U vreme kada je Andrić dobio nagradu nije sve bilo tako rascepljeno, ko rasečena jabuka, kao što je sada u našoj književnosti. Postojalo je neko prividno jedinstvo, jugoslovenstvo do kog je mnogima bilo stalo. Posle se ispostavilo da je sve to bila zabluda, ali su se u toj zabludi dešavale i neke dobre stvari, kao što je na primer Andrićeva Nobelova nagrada.“
U čuvenom govoru prilikom uručenja nagrade, Ivo Andrić je istakao da pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili drugi način ne služe čoveku i čovečnosti. Govoreći o ovom Andrićevom uzvišenom zahtevu postavljenom pred pisca, akademik Vuksanović kaže da se danas i na tom polju mnogo toga promenilo.
Služiti čoveku i čovečnosti
„Osnovni posao i zadatak književnosti kao i svake druge umetnosti jeste da služi čoveku i čovečnosti. I to u onom andrićevskom smislu, kakao je on govorio, da je rad i stvaranje nečeg dobrog jedino što čovek može da suprotstavi svom tragičnom udesu. Poznat je njegov stav da onaj ko stvara vrednost opšteg značaja i vrhunsko delo treba da pusti da to delo govori samo od sebe, a ne njegov autor. Danas je stanje sasvim drukčije, taj je autopoetički pristup obrnut. Danas ljudi o svojim delima pričaju više od onoga što je u njima napisano. Stvar se preokrenula… Ali, u svakoj kulturi, u svakoj književnosti ima koliko uzbrdica toliko i nizbrdica i u tom talasanju uvek se nađu velike vrednosti. One ne mogu propasti. To potvrđuje i sam Andrić. Iako niko ne može sporiti činjenicu da Nobelova nagrada utiče na broj prevoda i izdanja, na čitanost i zainteresovanost, ipak je glavni razlog za Andrićev uspeh - umetnička vrednost njegovog dela. Da se to delo nije primilo i kod čitalaca i kod kritike, u 49 jezika pored srpskog, ni Nobelova nagrada, koliko god bila važna, sama ne bi mogla to da održi“, zaključuje Miro Vuksanović.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala