Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Prve komšije šire nuklearne elektrane, a šta blokira Srbiju?

CC0 / piksabej / Nuklearna elektrana
Nuklearna elektrana - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
Pratite nas
Energetska kriza je nuklearke vratila na vrh najpouzdanijih postrojenja za proizvodnju struje. U svetu su aktivne 443 nuklearke, a pripremaju se projekti za gradnju još stotinu. U Srbiji je na snazi zakon o zabrani gradnje nuklearnih postrojenja.
Mađarska nuklearka „Pakš“ je samo pedeset kilometara od naše granice. Sada ima četiri bloka, a naše komšije najavljuju da će već sledeće godine sa Rusima početi gradnju dva nova. Srbija je zainteresovana za pet, deset ili 15 odsto udela, potvrdio je predsednik Vučić. Razvoj nuklearne energije u zemlji koči moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. vrh najpouzdanijih postrojenja za proizvodnju struje.
„Smatram da je to Zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bismo mi gradili nuklearnu elektranu. Najmanja nuklearna elektrana ove savremene generacije košta između sedam i osam milijardi evra. To je za Srbiju nemoguće. Međutim, već 30 godina od donošenja tog Zakona na beogradskim visokim školama ne izučavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stručnjaci koji treba da grade, nego su to stručnjaci za zaštitu od zračenja„, objašnjava naučni savetnik u JP „Nuklearni objekti Srbije“ Ilija Plećaš.
Mnoge zemlje grade nuklearke. Mogla bi i Hrvatska?
Od 443 nuklearke u svetu, gotovo trećina je na teritoriji Evrope, u Americi 93. U toku je gradnja novih – najviše u Kini, čak 16. A Francuska je oslonjena na proizvodnju struje iz nuklearki.
Srbija je okružena nuklearnim reaktorima na 50 do 400 kilometara „ pored mađarskih, bugarskih i rumunskih, tu je i hrvatsko-slovenački „Krško“. Svi planiraju gradnju novih, a eventualnim učešćem u tim poslovima naša zemlja bi obezbedila i stratešku rezervu struje van granica.
„To su načini kako se izboriti sa nekim ekstremnim situacijama, obično su to situacije nestašica električne energije ili ovakve situacije kada imamo prevelike cene pa intervencijom države delujemo na tržište“, navodi rukovodilac za energetiku i resurse u „Dilojtu“ Željko Marković.
Naučnici ističu da su nuklearni objekti projektovani da izdrže najrazornije zemljotrese, poplave i udar aviona. A njihova bezbednost kao i skladištenje nuklearnog otpada kontrolišu se simuliranjem akcidenta, takozvanim „stres testovima izdržljivosti“.

Vučić: Sad su se svi setili nuklearki

„Bez obzira što se desio i Čenobilj i Fukušima, to su dva akcidenta koja su se desila zbog čovekove greške, ne zbog greške tehnike. Danas su nuklearne elektrane, te četvrte generacije, apsolutno bezbedne i u skali opasnosti nuklearna je poslednja“, ističe Plećaš.
A kako RTS saznaje, i Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti uputio je Vladi dokument o održivim energetskim izvorima sa preporukama. Navode, nuklearnu energiju ne treba odbacivati unapred, već je razmotriti na osnovu naučnih činjenica.
Nuklearni otpad  - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2021
„Hrvatska ne odustaje“: Nuklearni otpad ide na granicu sa BiH /video/
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala