Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Igranje sa nesagledivim posledicama: Šta se krije iza „Palmerove reforme“ u Bosni

© Sputnik / Lola ĐorđevićSpecijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer
Specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer - Sputnik Srbija, 1920, 29.10.2021
Pratite nas
Do dogovora o izbornoj reformi u BiH još je daleko, a najveći kamen spoticanja je predlog američkog izaslanika Metjua Palmera o brisanju etničkog prefiksa u Parlamentarnoj skupštini BiH, kao i ispred imena članova Predsedništva. Palmer ne može da bude objektivni posrednik, jer SAD podržavaju ekstremne zahteve političkog Sarajeva.
Iako je izgledalo da je dogovor o izbornoj reformi u BiH, koji se najpre tiče predstavljanja Hrvata, kako u entitetu Federacija BiH, tako i u zajedničkim organima vlasti na pomolu nakon održanih lokalnih izbora u Mostaru decembra 2020, do toga, po svemu sudeći neće doći u skorije vreme.
Pred lokalne izbore u Mostaru, koji su održani prvi put posle dvanaest godina bošnjačke i hrvatske stranke postigle su dogovor koji je trebalo da posluži kao osnova za dogovor na višem nivou.

Šta predlaže Palmer?

Međutim, od dogovora na entitetskom nivou još nema ništa, a u sve se umešao i Metju Palmer, kao specijalni izaslanik Bele kuće za izbornu reformu u BiH.
Od početka meseca stvari su intenzivirane – predstavnici Hrvata i Srba sastaju se sa Palmerom, putuje se na relaciji Mostar-Zagreb-Beograd ili Banjaluka-Zagreb-Beograd, sve sa ciljem postizanja dogovora o izbornoj reformi.
Predstavnici Srba i Hrvata, Milorad Dodik i Dragan Čović sreli su se i sa Palmerom, ali i sa hrvatskim i srpskim predsednikom Zoranom Milanovićem i Aleksandrom Vučićem. Jedino Bakir Izetbegović sedi u Sarajevu i ne putuje nigde, iako je najavio da će razgovarati sa srpskim predsednikom. Do tog susreta, međutim, još nije došlo.

Etnički prefiks mora da ostane

Do rešenja problema još je dalek put, smatraju sagovornici Sputnjika, politikolozi Aleksandar Pavić i Rajko Petrović. Prema Pavićevim rečima, glavni problem je američki zahtev da se briše etnički prefiks ispred imena članova Predsedništva i u Parlamentarnoj skupštini, što je za Hrvate neprihvatljivo. Hrvati se sve vreme bore za pravo da biraju svog predstavnika, a već tri puta, izborom Željka Komšića muslimanskim glasovima, u tome su sprečeni, naglašava Pavić.
„Prvo, to je dejtonska kategorija. Dejtonska Bosna je sazdana na tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Sve mimo toga nije izvorni Dejton. Čini mi se da Palmerov predlog, ako ostane insistiranje na tome da neće uspeti da privole Hrvate, pogotovo zato što političko Sarajevo u liku Bakira Izetbegovića, to odavno znamo, to u stvari i želi“, naglašava Pavić.
Još od vremena Alije Izetbegovića cilj bošnjačkih političara je da se pod geslom „građanske Bosne“ napravi novi otomanski vilajet, u kome bi muslimani činili većinu, a hrišćani postali raja, dodaje on.
„To jeste program SDA i svih muslimanskih stranaka u BiH od kojeg oni nikada nisu odstupili. I nažalost, ali ništa iznenađujuće, Amerikanci ih podržavaju u tome. Njihova podrška Aliji Izetbegoviću i dovela je do rata u BiH, a njihova dalja podrška tom bezumnom i nerazumnom zahtevu gura Bosnu u novu nestabilnost i verovatno najveću krizu od Dejtona“, smatra Pavić.
Prema rečima Rajka Petrovića, odbacivanje etničkog principa neprihvatljivo je i za Hrvate, ali za Srbe. Američki predlog o brisanju etničkog prefiksa razlog je prema Petrovićevim rečima što Srbi i Hrvati u BiH, ali i Srbija i Hrvatska sarađuju po pitanju izborne reforme.
„Naravno da je tako nešto neprihvatljivo za Republiku Srpsku, jer ona ima prava po Dejtonu da, kao posebna izborna jedinica, daje člana Predsedništva iz reda srpskog naroda. Etnonacionalni princip ne može biti narušen. To bi značilo kraj dejtonske BiH, što bi imalo nesagledive i katastrofalne posledice“, kaže Petrović.
Sama činjenica da dva od tri konstitutivna naroda ne bi pristala na brisanje etničkog prefiksa i da već sada imaju određeni stepen autonomije i mogućnost da odbiju poslušnost zvaničnom Sarajevu, uz to i Zagreb i Beograd na svojoj strani govori u prilog teze da takvi Palmerovi planovi ne mogu biti realizovani.

Srpska neće pristati na Palmerov predlog

Dragan Čović je već izjavio da je brisanje etničkog prefiksa neprihvatljivo za Hrvate; ali, čak i da Hrvati pristanu na tako nešto (što im ne bio prvi put da rade u korist sopstvene štete), Republika Srpska neće pristati na Palmerov predlog, kao što nije prihvatila ni koncept Alije Izetbegovića 1992, smatra Pavić. Regularnim putem, izbornu reformu prema planu Metjua Palmera i Bakira Izetbegovića Republika Srpska sigurno neće prihvatiti, tvrdi Pavić.
„Republika Srpska, dok joj je Milorad Dodik na čelu, neće dozvoliti da se ukine dejtonski princip tri konstitutivna naroda koji biraju svaki svog predstavnika u Predsedništvu BiH. Jedno što bi moglo da se desi da Republika Srpska to prihvati je da se sa tim saglasi takozvana opozicija ako bi došla na vlast putem obojene revolucije ili nasilne smene Milorada Dodika. Njih je ofirao Gabrijel Eskobar da su u stvari eksponent interesa zapadnih ambasada“, objašnjava on.
Nemoguće je da Palmer može da bude objektivni posrednik po pitanju izborne reforme – reč objektivnost i Palmerovo ime ne idu zajedno u istoj rečenici, dodaje Pavić. U svim političkim neslaganjima i sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, Amerika je stajala na strani protiv Srba i to važi i danas. Uz to, način na koji u BiH nameću ekstremiste kao političke prvake Bošnjaka, matrica je koju koriste svugde u svetu. Američka politika je jasna – ona je antisrpska i usmerena na suzbijanje uticaja Rusije i Kine.
„Palmer ne može ni da bude pošteni posrednik. On jasno zastupa jednu stranu i lošu situaciju pravi još gorom jer podstiče ekstremne zahteve političkog Sarajeva“, zaključuje Pavić.

Šta je Palmer poručio u Sarajevu

Palmer je danas u Sarajevu održao niz sastanaka sa političkim predstavnicima BiH posle kojih je poručio da Amerika čvrsto podržava teritorijalni integritet i suverenitet BiH.
„Veoma pažljivo i sa zabrinutošću pratimo povećanje tenzija i aktivnosti koje su dovele do povećanja tenzija. Posvećeni smo tome da uradimo sve što možemo da pomognemo da situacija ne eskalira, da vratimo osećaj mira i osećaj da postoji put ka stabilnijoj i mirnijoj budućnosti BiH“, rekao je Palmer.
SAD su, dodao je, i dalje posvećene pružanju podrške BiH na putu ka EU.
„Ima puno posla koji treba uraditi, Angelina i ja smo danas tu da to podržimo. Tu smo da pomognemo da bi se dogodile promene koje su potrebne, promene Ustava, na putu ka EU”, kazao je Palmer.
Govoreći o rešenjima za izborne reforme, Palmer je rekao:
„Nemamo konkretan odgovor za vas, nismo došli da zagovaramo neko konkretno rešenje. To je njihov proces, a ne naš. Mislim da postoji nekoliko principa, a bilo koji model koji prihvate stranke trebalo bi da bude moguće usvojiti kroz demokratske mehanizme“.
Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 29.10.2021
REGION
Dodik: Očekujemo „beli dim“ iz Sarajeva
Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 29.10.2021
REGION
Dodik postavio uslov Zapadu: Šta je rekao posle sastanka sa zvaničnicima SAD i EU
Gabrijel Eskobar, američki izaslanik za Balkan - Sputnik Srbija, 1920, 28.10.2021
REGION
Zapanjujuće priznanje Eskobara: Neko iz Republike Srpske razbija Dodikov plan po naređenju Vašingtona
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala