Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Otimačina bez kazne: 80.000 Srba uzalud čeka pravdu

© Sputnik / Brankica RistićKrave pored razrušene kuće kod Prizrena
Krave pored razrušene kuće kod Prizrena  - Sputnik Srbija, 1920, 30.10.2021
Pratite nas
Đokica Stanojević iz Đakovice preko noći je ostao bez imovine. I on nije jedini. Prema podacima Kancelarija za Kosovo i Metohiju, vodi se najmanje 80.000 postupaka pred sudovima i organima uprave koje su pokrenuli Srbi i drugi nealbanci za zaštitu ili obeštećenje svoje privatne imovine na Kosovu i Metohiji.
Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, u pisanom odgovoru za Sputnjik ističe da je srpsko i nealbansko stanovništvo na KiM suočeno je sa brojnim primerima uzurpacije pokretne i nepokretne imovine kao i sa masovnim uništenjima i oštećenjima kuća i imanja od strane albanskih ekstremista.
„Prema podacima UNHCR-a iz 2000. godine, uništeno je 27.418 kuća i 5.933. stanova Srba i nealbanaca - ukupno 33.411 stambenih jedinica. U martu 2004. godine registrovano je još 930 uništenih stambenih objekata,“ navodi se u odgovoru.

Otimačina srpske imovine u brojkama

Prema podacima UNMIK-a, sudovima Privremenih institucija samouprave na KiM upućeno je 18.396. tužbi Srba i nealbanaca za novčanu naknadu njihove uništene i oštećene privatne imovine, ali sudovi su navedene tužbe uglavnom odbili ili nisu postupali po njima, tako da niko od Srba i drugih nealbanaca nije ostvario naknadu za uništenu imovinu.
„Kao posledica masovne uzurpacije srpske i nealbanske imovine južno od Ibra Direkciji za stambeno-imovinske poslove (DSI) koju je formirao UNMIK predato je do 2006. godine ukupno 29.155. zahteva za povratak uzurpirane nepokretne imovine (stambene jedinice). U 10.495 slučajeva stambenu imovinu nije bilo moguće vratiti, jer je ista bila u potpunosti uništena. U 3.498 slučajeva uzurpatori su iseljeni, ali vlasnici zbog bezbednosnih razloga nisu bili u mogućnosti da koriste svoju imovinu, već su istu dali pod upravu. Samo 1.691 (11%) izvršenih zahteva rezultiralo je povraćajem poseda vlasniku,“ navodi Pavlović.
Takozvanoj Kosovskoj agenciji za imovinu (KAI) koja je 2006. godine zamenila DSI predato je do 03. 12.2007. godine ukupno 42.116. zahteva Srba i nealbanaca za povraćaj uzurpirane imovine (uglavnom poljoprivredno i građevinsko zemljište).
„Možemo slobodno zaključiti da su se dosadašnji mehanizmi za masovni povratak uzurpirane imovine, formirani od strane međunarodne administracije na KiM UNMIK kako DSI tako i KAI kao i kasnija takozvana Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine koju su formirale lokalne vlasti Prištine, pokazali neefikasni u pogledu stvarnog povratka nepokretne imovine, što je u velikoj meri uticalo i na izuzetno nizak stepen povratka interno raseljenih lica,“ ističe se u odgovoru Sputnjiku.

Kako se krade srpska imovina

Srpska imovina se pored nasilnog otimanja uzurpira i institucionalnim putem preko sudova i katastra. U opštinama u kojima je masovno proterano srpsko stanovništvo (mahom u Metohiji - Peć, Đakovica, Klina, Dečane, Istok ) lica albanske nacionalnosti upisuju se u katastar kao vlasnici nepokretnosti čiji su pravi vlasnici Srbi i drugi nealbanci koji su proterani i žive kao raseljena lica van teritorije KiM. Mehanizam za otimanje srpske imovine je sledeći:
„Prave se falsifikovane lične karte koje glase na ime pravih vlasnika čija su imena nađena u katastru. Na osnovu tih ličnih karata sastavljaju se punomoćja kojim se određeno lice ovlasti da u ime vlasnika proda imovinu (kuću, stan ili zemljište) kupcu Albancu na KiM. Ta se punomoćja overe u opštinskom sudu uz prezentaciju lažne lične karte. Na osnovu ovoga prave se falsifikovani ugovora o kupoprodaji srpskih imanja pravih vlasnika Srba. Albanci ove falsifikate podnose Opštinskim sudovima na KiM i na osnovu njih dobijaju presude kojima se utvrđuje njihovo pravo svojine nakon čega sledi upis u takozvani Kosovski Katastar. Proterani Srbi koji raseljeni žive van KiM nisu u mogućnosti da saznaju šta se dešava sa njihovom imovinom jer nemaju pristupa ni Katastrima ni Sudovima na KiM. Često se dešava da Albanci ruše postojeće srpske kuće i upisuju se u Katastar“, objašnjava Popović.

OEBS ukazao na propuste ali…

Zloupotrebu sudova u cilju otimačine srpske imovine predstavlja i institucija korišćenja tzv. Privremenih zastupnika koje sud postavlja odsutnim tuženim licima srpske nacionalnosti koja su tužena po zahtevima kosovskih Albanaca da im se u sudskom postupku utvrdi pravo svojine na navodno kupljenim nepokretnostima Srba. Ovi privremeni zastupnici se postavljaju iz redova albanskih advokata, plaćeni su od tužilaca Albanaca, a da se najčešće i ne pokušava utvrditi prebivalište odsutnih proteranih Srba. Na ovo je ukazivao i OEBS u svojim izveštajima.
„Stanovništvo srpske nacionalnosti često nije u mogućnosti da samo pokreće i vodi sudske postupke u pravosudnom sistemu na KiM prvenstveno zbog toga jer im nedostaje sloboda kretanja i bezbednost. Suđenja se uglavnom odvijaju na albanskom jeziku uz nedostatke adekvatnog prevođenja. Često albanski prevodioci namerno pogrešno interpretiraju izjave Srba u sudskom postupku. Pored svega toga, radi se često o licima čija je kompletna imovina uništena, lišeni su svojih radnih mesta i materijalno nisu u stanju da vode skupe i dugotrajne sudske postupke,“ navodi se u odgovoru Popovića.
Procena je da se na KiM vodi najmanje 80.000 postupaka pred sudovima i organima uprave koje su pokrenuli Srbi i drugi nealbanci za zaštitu ili obeštećenje svoje privatne imovine. Broj postupaka bi bio i veći kad bi Srbi i nealbanci mogli slobodni da se kreću na KiM i da tako steknu uvid u sudbinu svoje imovine.
„Kancelarija za Kosovo i Metohiju u saradnji sa Projektom pravne pomoći koji se finansira iz sredstava EU omogućava Srbima i nealbancima sa KiM da dobiju besplatnu pravnu pomoć koja uključuje i kompletno zastupanje pred sudovima i drugim organima na KiM od strane advokata u postupcima za povraćaj uzurpirane imovine, poništaj prevarenih transakcija i naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu,“ ističe on.

Šest godina tužbe u fioci

Jovana Filipović, advokat iz Gračanice, kaže da samo njena kancelarija broji oko 300 predmeta ovog tipa, kao i da neki od predmeta pred kosovskim sudovim stoje i po šest godina.
„Postoje radni izveštaji na ovu temu i brojke se razlikuju u zavisnosti da li su u pitanju krivični ili parnični predmeti. U svakom slučaju, glavna prepreka je spor rad sudova i to što mnogu ljudi koji su van Srbije ili Kosova i Metohije i ne znaju da imaju imovinski-pravni problem jer mnogi od njih iz raznih razloga nisu dolazili na Kosovo i Metohiju. Neki ne smeju da dođu, drugi nisu u mogućnosti i tek kad se pojave shvate da je stanje u katastru promenjeno,“ objašnjava ona.
Drugim rečima, naglašava ona, pravno stanje u katastru nepokretnosti je izmenjeno što faktički znači i da je na terenu stanje drugačije.
„U zavisnosti od toga se onda i pokreću procesi. Kada se pravno menja stanje u katastru obično se utvrdi da su u pitanju ugovori koji su falsifikovani što važi i za punomoćja i slično. U tom slučaju se pokreće krivični postupak protiv izvršioca krivičnog dela (onoga ko je sa lažnim dokumentima prisvojio imovinu određenog lica) i parnički postupak koji ima za cilj da se utvrdi pravo svojine,“ objašnjava naša sagovornica.

Saznao slučajno da mu je imovina oteta

Ukoliko pravno situacija nije promenjena, dodaje Filipovićeva, i ako je u katastar nepokretnosti i dalje upisan pravi vlasnik a nepokretnost je uzurpirana pokreće se postupak za oslobađanje nepokretnosti, a postoji i mogućnost pokretanja krivičnog postupka protiv uzurpatora.
„Problem nastaje jer postupci jako dugo traju a rok trajanja zavisi i od jednog do drugog suda, ali najgora je situacija sa sudom u Prištini gde su tek od skoro počeli da obrađuju predmete iz perioda od pre 2004 -2010 godine,“ napominje Filipovićeva.
Sve ovo potvrđuje primer Đokice Stanojevića, koji kaže da je sasvim slučajno čuo da je ostao bez imovine.
„Pre nekoliko dana su mi javili da se nešto dešava sa našom porodičnom imovinom. U pitanju je 84 ari zemljišta sa dve kuće od po 240 kvadrata, štala od 180 km i dve hale od 2000 kvadratnih metara. Kada smo zatražili informaciju šta se dešava saznali smo da je neki Ibraim Pajazit iz Prištine sa lažnim papirima došao u katastar i podneo zahtev za prenos vlasništva nad našom imovinom na njegovo ime,“ priče uznemireno Stanojević.
Od drugih ljudi kada smo se dodatno raspitali saznali smo, priča Stanojević, da je on sa lažnim ovlašćenjima dobijenim u južnoj Mitrovici sklopio ugovor i overio kod notara sa navodnim posrednikom i da postoji trag novca između njih.

Obaveštene međunarodne misije

„Sa tim papirima u opštini Đakovica data je saglasnost. Znači, mi kao vlasnici te zemlje nismo dali ovlašćenje niti potpis notaru koji je sačinio kupoprodajni ugovor niti poznajemo tog čoveka. Zemlja i sve nam je oteto, to je porodično i nešto što je poslednje ostalo od starine. Prvo su nas proterali pa su nas stavili na tajne i javne poternice i kao poslednji čin nam falsifikovanjem oduzimaju imovinu,“ ogorčen je naš sagovornik.
Igor Popović napominje da Kancelarija za KiM u kontinuitetu obaveštava međunarodne misije koje deluje na KiM - UNMIK, EULEKS, OEBS i EU o brojnim slučajevima kršenja prava na imovinu Srba i nealbanaca na KiM kao i da zvanični Beograd u pregovorima sa Prištinom koji se vode posredstvom EU zahteva rešavanje imovinskih pitanja i zaštitu privatne imovine Srba i nealbanaca na KiM.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala