Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kazna za Poljsku — disciplinovanje suverenističkih snaga unutar EU

© AP Photo / Ronald WittekMateuš Moravjecki
Mateuš Moravjecki - Sputnik Srbija, 1920, 31.10.2021
Pratite nas
Odluka Evropskog suda pravde da kazni Varšavu sa milion evra dnevno jer nije ukinula Disciplinsko veće Vrhovnog suda, predstavlja pokušaj disciplinovanja ne samo Poljske, već i Mađarske i svih onih zemalja koje bi želele da u Evropskoj uniji na prvom mestu očuvaju svoj suverenitet, ocenjuje saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
On ovako gleda na eskalaciju sukoba na relaciji Varšava—Brisel, nakon što je Evropska komisija zatražila „finansijske kazne“ kako bi se osiguralo poštovanje presude iz jula ove godine, kada je Evropski sud pravde doneo privremenu odluku da Poljska suspenduje ovo Veće, jer „nije bilo dovoljno nezavisno ni nepristrasno“. Poljski premijer je tada rekao da će Veće biti ukinuto u sadašnjem obliku, ali je insistirao da iz institucija EU nemaju pravo da govore Varšavi kako da organizuje sopstveno pravosuđe.
Dostanić smatra da je vrlo teško oteti se utisku da je u ovom konkretnom slučaju Poljska praktično ucenjena od strane Brisela.

Disciplinovanje suverenističkih snaga

„Sam ton te poruke da Evropska unija više ne pristaje na to da bude tretirana kao bankomat, pokazuje jednu čudnu aroganciju moći. Naime, čim se u jednoj zajednici kakva bi EU trebalo da bude ili kakvom se predstavlja da jeste, neko ne složi sa nekakvim diktatom koji dolazi odozgo, odmah se postavlja pitanje novca i ispada da su svi drugi tu samo zbog koristi, a da je Evropska unija nekakav bankomat koji će prestati da isplaćuje novac onima koji je ne slušaju. Mislim da nije dobro da se jedna organizacija poput EU ponaša, u ovom slučaju prema Poljskoj, onako kako bi se, recimo, ponašao nekakav otac prema neposlušnom sinu. To nije adekvatan način razgovora među odraslim i ozbiljnim ljudima, a pogotovo ne u međunarodnim odnosima. To je prosto skandal“, ocenjuje Dostanić.
Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, ovde je reč o sukobu koji već godinama traje između Mađarske i Poljske i organa Evropske unije u vezi sa načelima vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa.
„Ovim potezom organi EU štite neke principe na kojima je zasnovana EU i načelo prvenstva prava Unije u odnosu na nacionalno pravo, odnosno te principe federalizma koji postoje u samoj srži evropske integracije. To je njihova filozofija i sada su hteli da podvuku da imaju i mehanizme da to sprovedu u vidu ove zatezne kazne od milion evra dnevno. Mada, treba imati u vidu da su Poljaci već bili odlučili da ukinu taj Disciplinski sud, pa je ovo reakcija Evropske komisije na to što oni to nisu sproveli u delo“, napominje Zečević i dodaje da se pravo Evropske unije integriše u nacionalne pravne poretke, ne možete ga ignorisati niti izbeći i morate mu priznati prvenstvo.
Na pitanje da li se mogla očekivati ovako drakonska kazna za Poljsku, Zečević objašnjava da u prošlosti nije bilo mogućnosti da se izreknu novčane kazne zbog nepoštovanja odluka Suda pravde, pa su u tom smislu mehanizmi koje je Evropska unija primenila u slučaju Poljske relativno novi i imaju za cilj disciplinovanje država-članica.
„Ranije su presude Suda pravde bile vrsta moralne opomene, a države-članice bi se posle izvesnog vremena prilagodile tim presudama. Ali, nakon prijema ovih novih država-članica, mislim da je počela da sazreva svest da neke od njih ove presude ne bi svojevoljno poštovale, pa je ovo sada neka vrsta prinude da se poštuju presude Evropskog suda pravde“, kaže naš sagovornik.

Šta ako Poljaci ne plate

On smatra da ukoliko Poljska odluči da ne plati kaznu ili da ne ukine sporno Disciplinsko veće, Brisel ima mogućnosti da Varšavi uskrati finansijsku pomoć za razvoj koju prima iz budžeta EU, odnosno da im ta sredstva umanji za iznos novčane kazne koja je izrečena:
„Mislim da će Poljska na kraju verovatno ukinuti taj Disciplinski sud jer se i sama obavezala da to uradi i ne zna se zašto to nije uradila od jula do oktobra. Verujem da će to ipak uraditi i zato što od Evropske unije dobijaju finansijska sredstva za razvoj koja su im vrlo važna i bez kojih se sigurno ne bi razvijali ovim tempom. Takođe, treba imati na umu da ni raspoloženje stanovništva ne ide u pravcu izlaska iz EU.“
Dušan Dostanić veruje da je dalji razvoj situacije na relaciji Varšava—Brisel teško predvideti.
„Ako bi Poljska u ovom trenutku povukla svoju odluku, to bi značilo da se složila sa onim protiv čega je bila sve vreme, a to je dalja federalizacija Evropske unije, odnosno njeno pretvaranje u federalnu državu. To je ono što Poljaci, Mađari i uopšte narodi istočne Evrope odbijaju, a tome zapravo nisu skloni ni narodi na zapadu, jer se sećamo onog referenduma za evropski Ustav koji nije prošao ni u Francuskoj, ni u Holandiji. Dakle, stanovništvo Evropske unije je definitivno protiv koncepta federativne Evrope i Poljska tu ne može da popusti. Ali, sa druge strane, ni te snage koje su se posle ’Bregzita‘ našle ošamućene, takođe ne mogu da odustanu od tog projekta federalizacije i sve je jasnije da će se u tom pravcu ići sve više, sve agresivnije i sve arogantnije“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

Iskustvo „Bregzita“

Evropska unija, ističe Slobodan Zečević, već ima iskustvo Velike Britanije i „Bregzita“, koji u velikoj meri utiču na današnje poteze Brisela.

„Mislim da u Briselu drugačije razmišljaju nakon iskustva sa ’Bregzitom‘ i činjenicom da su Britanci sistematski rušili to jedinstvo Unije, u smislu da neće da učestvuju u Šengenu, neće da budu deo evrozone, neće da prihvate neke odluke koje za druge države važe i tako dalje. Takođe, kada govorimo o ideologiji, postoje dve grane u procesu evropske integracije, odnosno dve ideologije, pa tako imate one koji smatraju da je cilj evropske integracije stvaranje federalne države i da su ugovori o osnivanju EU i odluke Suda pravde iznad nacionalnih sudova i odluka. Sa druge strane su oni koji smatraju da je Evropska unija skup federalnih država i da po potrebi mogu da ne primenjuju ono što misle da ugrožava njihov suverenitet. To jeste stav koji poštuje nacionalni suverenitet, ali je vrlo problematičan sa stanovišta funkcionisanja EU, jer ako svi tako počnu da razmišljaju, onda više nemate sistem, taj sistem je u raspadu“, ocenjuje Zečević.

Upravo zato se, smatra on, Evropska komisija i angažovala oko Poljske i Mađarske, kako bi im pokazala da taj evropski sistem važi za sve i da mora biti jedinstven i primenjiv na isti način u svim državama-članicama.
I Dušan Dostanić smatra da je nakon „Bregzita“ postalo jasno da se Evropska unija našla u jednoj čudnoj poziciji i još dubljoj krizi.
„Kakav god da bude epilog ovog slučaja, sasvim je sigurno da će se ovaj konflikt između suverenističkih i evrofederalističkih snaga unutar Evropske unije u budućnosti još više produbljivati“, zaključuje Dostanić za Sputnjik.
Poljska vlada odbacila je presudu Evropskog suda pravde, uz ocenu da je reč o uceni i još jednoj fazi u operaciji da se zvanična Varšava liši svog uticaja na politički sistem sopstvene zemlje, kao i da Evropski sud ovim potezom prekoračuje svoja ovlašćenja. Značajan faktor u sporu između EU i Poljske je i to što Evropska komisija tek treba da odobri 57 milijardi evra sredstava za oporavak od pandemije korona virusa namenjenih Poljskoj i pitanje je da li će to učiniti dok tekući spor ne bude rešen.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala