Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Užasna statistika zbog „lajkova“: Svakih 13 dana neko pogine zbog fotografije

Selfi - Sputnik Srbija, 1920, 31.10.2021
Pratite nas
Čak 31 osoba izgubila je život je u prvih sedam meseci ove godine zbog selfija i fotografisanja na rizičnim mestima. Na taj način ginu obično mladi ljudi, nedovoljno zreli i zapostavljeni, koji nedostatak pažnje u realnom svetu pokušavaju da nadomeste sticanjem popularnosti na društvenim mrežama.
Studija Fondacije „iO“, koja se bavi tropskom i putničkom medicinom, pokazala je da je od januara 2008. do jula ove godine, zbog rizičnog fotografisanja, najmanje 379 ljudi umrlo u svetu, u proseku po jedna osoba na svakih 13 dana. Od preminulih, 141 su bili turisti, a 238 lokalno stanovništvo. Prosečna starost žrtava je 24,4 godine, a 60 odsto njih čine muškarci.
Najčešći razlog stradanja je, sa 216 slučajeva, pad s visine: vodopada, litica i krovova. Na listi od više od 50 država, najviše umrlih je zabeleženo u Indiji (100), Sjedinjenim Američkim Državama (39) i Rusiji (33), a Španija sa 15 preminulih deli šesto mesto sa Australijom. Ocenjeno je da je trend rizičnog fotografisanja sve popularniji i da su mu skloni turisti.

Zašto mladi ginu zbog „lajkova“

Psiholog Ana Mirković, suosnivač Instituta za digitalne komunikacije, objašnjava da mladi ljudi rizikuju život zbog fotografije jer nisu zreli, nemaju kritičko promišljanje i obično misle da nevolja neće zadesiti njih. Oni žele da impresioniraju druge i postanu popularni.
„Ti ‘hrabri’ selfiji, s litica, mostova, pred naletom krda divljih životinja, lako privlače pažnju i pospešuju imidž mlade osobe. Oni ne razmišljaju o unovčavanju svog profila. To dolazi kasnije. To je više želja da iskoče hrabrim gestom, naprave sadržaj kojim će oduševiti svet, da im se ljudi dive i dobiju aplauze“, pojašnjava Ana Mirković za „Sputnjik“.
Ta želja se obično rađa zato što im u svetu van društvenih mreža, nažalost, nedostaje pažnja.
„To potpada pod koncept narcisoidnosti, koja nastaje tako što dete u ranom uzrastu ulaže ljubav i energiju u roditelje, obično majku, koja je hladna i emocionalno ne odgovara potrebama deteta. Onda se ta ljubav odbije o njen hladan stav, pa dete počne da samo u sebe ulaže ljubav. Narcisoidnost koja se tada stvori prati nas kroz ceo život“, napominje Ana Mirković.
CC0 / / Stradanje mladih zbog rizičnog fotografisanja je jedna od posledica društva ispunjenog narcisoidnošću.
Opasan selfi - Sputnik Srbija, 1920, 28.10.2021
Stradanje mladih zbog rizičnog fotografisanja je jedna od posledica društva ispunjenog narcisoidnošću.
Ana Mirković predočava da su socijalne mreže pokazale da živimo u eri egocentrizma, društvu u kojem je narcisoidnost veoma rasprostranjena, a čija posledica je i stradanje mladih zbog rizičnog fotografisanja:
„Pravljenje opasnih selfija je, zapravo, pokušaj da prečicom dođu do slave za koju misle da im pripada. Kod njih ne postoji ‘onlajn’i ’oflajn’. Sve što se dešava ‘onlajn’ je isto njihov realni život i sve što je u životu važno odmah ide ‘onlajn’. Što je nama vazduh, to je njima internet“.
Deset mesta s najviše stradalih zbog rizinog fotografisanja su: Nijagarini vodopadi (na granici između SAD i Kanade), Veliki Kanjon (SAD), Čarko del Buro (Kolumbija), plaža Penja (Brazil), vodopad Mlango (Kenija), Uralske planine (Rusija), Tadž Mahal i dolina Dudpatri (Indija), ostrvo Nusa Lembongan (Indonezija) i arhipelag Langkavi (Malezija).

Psihologija grupe – važan faktor

Dešava se i da mladi koji žele da se fotografišu na rizičnim mestima ne čine to samostalno. Slika ih i društvo, a možda čak i slučajni prolaznik. U takvim situacijama ogleda se nezrelost i onih koji stoje iza kamere.
„Tu ima i psihologije grupe. Dešava se vid intelektualne regresije kod svih članove grupe. Ako jedan izrazi uzbuđenje, onda krenu i ostali. Ukoliko se desi da neko počne da odvraća grupu od rizične situacije, taj najčešće bude diskvalifikovan iz grupe na sledećoj aktivnosti. Svi racionalni argumenti otpadaju, sve se radi zarad zabave i niko neće da bude ‘partibrejker’. Što je luđa ideja, to je teže odbiti je kad ste u vršnjačkoj grupi“, objašnjava Ana Mirković.
Ana Mirković naglašava da se fenomenima vezanim za internet ne posvećuje dovoljno pažnje i da je rešenje problema rizičnog fotografisanja među mladima razgovaranje s njima o tome:
„Ne treba čak ni davati savete, nego otvoriti pitanja: šta natera tvog vršnjaka da se slika na litici, da li je to vredno toga, zašto pomisliš da tebi to nikada ne bi moglo da se desi, šta bi ti uradio u toj situaciji. To su značajni elementi kreiranja kritičkog promišljanja“.
Opasan selfi - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
SVET
Selfiji odneli 379 života za 12 godina
Munja - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2021
Indija: 38 žrtava gromova za 24 sata — 11 ljudi stradalo dok je pravilo selfije
Železnička pruga - Sputnik Srbija, 1920, 13.01.2021
Tragedija u Sloveniji: Devojčica slikala selfi između šina, usmrtio je voz
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala