Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
DRUŠTVO
Zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, Rusije i ostatka sveta

Istraživanje grobnice Crnog Princa otkriva nove tajne o čuvenom vladaru /video/

CC BY 2.5 / Josep Renalias - / Grobnica Crnog Princa
Grobnica Crnog Princa - Sputnik Srbija, 1920, 02.11.2021
Pratite nas
Nova studija oklopa na grobnici Crnog Princa u katedrali u Kenterberiju otkrila je izuzetan nivo detalja. Niko nije očekivao da će otkriti takvu sofisticiranost u modelovanju, što ukazuje na neočekivani nivo zanatske veštine u srednjem veku.
Šest vekova nakon smrti Crnog Princa, tim naučnika sa Instituta za umetnost Kortold uradio je analizu njegovog lika na grobnu u katedrali u Kenterberiju. Sprovedeni testovi otkrili su da je to pravo „remek-delo engleskog srednjovekovnog livenja u metalu“.
Viteški borbeni oklop izveden je sa visokim stepenom tačnosti. Taj oklop se skoro potpuno podudara sa stvarnim oklopom kontroverznog princa, koji je prikazan u njegovoj grobnici.

Kratak i krvav život

Edvard od Vudstoka, poznat kao Crni Princ (15. jun 1330 – 8. jun 1376), bio je najstariji sin engleskog kralja Edvarda Trećeg. Da nije umro pre svog oca i sina, Ričarda Drugog, Edvard bi bio kralj.
Tokom svog kratkog života postao je legendarni vojni komandant. Međutim, moramo uzeti u obzir da je ova percepcija ostrvska, ako pitate Francuze – on je zapamćen kao pljačkaš i dželat.
Izveštaj o otkriću objavljen u „Burlington magazinu“ kaže da je tokom Stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske 1370. godine „Edvard u nasilnički zaklao 3.000 muškaraca, žena i dece“.
Tokom naučnih rasprava o broju zaklanih, Edvard je dobio nadimak Crni Princ. U jednom članku objavljenom na kanalu „Histori ekstra“ se kaže da je princ „i hvaljen kao oličenje srednjovekovnog viteštva i demonizovan kao pokretač brutalnog klanja“.

Mučan kraj

Uprkos svojoj ratobornoj prirodi, Edvard nije pao na bojnom polju. Umro je od dizenterije u Vestminsteru 8. juna 1376. Bakterija dysenteriae Shigella se uglavnom dobija preko kontaminirane hrane ili vode. Princ je umro u mukama u krevetu, sa, najverovatnije, krvavom dijarejom, bolovima u stomaku, grčevima i visokom temperaturom.
Na samrtnoj postelji Edvard je detaljno opisao kakvu grobnicu želi. U članku na „Historik UK“ piše da je Edvard bio „veoma konkretan u pogledu onoga što će se dogoditi nakon njegove smrti“.
Na njegovoj grobnici se nalazi skulpturalni prikaz pokojnika u prirodnoj veličini, a ova nova studija po prvi put otkriva koliko su se strogo pridržavali njegovih uputstava. U stvari, slika je toliko tačna da je tim ubeđen da su originalni delovi njegovog oklopa korišćeni za odlivke.

Dr Barker i Crni princ

Profesorka Džesika Barker, viši predavač srednjovekovne umetnosti na Institutu za umetnost Kortol, predvodila je tim naučnika koji su radili u katedrali u Kenterberiju. Istraživači su skenirali spoljašnjost ručno prenosivim rendgenskim fluorescentnim spektrometrom.
Identifikovali su mali otvor i gurnuli endoskop da prouče unutrašnjost. Tada su videli da je figura „izlivena u delovima, a da se drži zajedno pomoću složenog sistema štafova i igala“.
Na osnovu toga, dr Barkerova je opisala figuru kao potpuno „jedinstvenu i inovativnu“. Štaviše, rekla je da demonstrira „tehnološku sofisticiranost srednjovekovnog perioda“.
„Ovo nije bilo kakav oklop, to je njegov oklop, isti oklop koji visi prazan iznad grobnice, repliciran sa potpunom vernošću čak i do sitnih detalja“, dodala je.
Nova studija je takođe datirala izgradnju grobnice i sugeriše da je figura stvorena otprilike deceniju nakon Edvardove smrti. Veruje se da je njegov sin Ričard naručio dve skulpture: jednu za oca u Kenterberiju, a drugu za svog dedu, Edvarda Trećeg, u Vestminsterskoj opatiji, prenosi „Nacionalna geografija“.
U zaključku, istraživači su rekli da je figura Crnog Princa „broj jedan od svih dragocenih preživelih skulptura u Velikoj Britaniji“.
Veštica - Sputnik Srbija, 1920, 26.10.2021
DRUŠTVO
Crne mise i dečja krv: Priča o francuskoj veštici koja je bila moćnija i od Kralja Sunce
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala