Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Istorijski dogovor: Poreski rajevi odlaze u istoriju — šta to donosi svetu

CC0 / Pexels / Muškarac broji novac
Muškarac broji novac - Sputnik Srbija, 1920, 03.11.2021
Pratite nas
Poreska rešenja su u rukama nacionalnih zakonodavstava, pa nije izvesno da bi baš tako brzo, već iduće godine, svuda u svetu moglo da dođe do sprovođenja istorijskog dogovora o uvođenju minimalne stope poreza na dobit za kompanije, koji bi trebalo da ugasi poreske rajeve, skeptičan je ekonomista Božidar Drašković.
Nova odluka grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) na samitu u Rimu o reformi međunarodnog poreskog sistema kojim se uvodi minimalan korporativni porez od 15 odsto na dobit multinacionalnih kompanija, već je ocenjena kao istorijska. Očekuje se da će ona stati na put poreskim pobeguljama i u istoriju poslati poreske rajeve sa nultom, ili jako niskom stopom poreza, primamljivom za registraciju mnogih kompanija.

Poreski rajevi odlaze u istoriju

Zasluga za ukidanje poreskih rajeva, o čemu se uglavnom povremeno samo pričalo, nesumnjivo će, ipak, pripasti kovidu 19, čija je pandemija ispraznila državne budžete i najrazvijenijih zemalja, a budžetski deficiti otišli su u vis zbog finansijske podrške privredi i građanima.
Ta odluka G20 će, kako je procenjeno, omogućiti da zemlje ostvare dodatnu zaradu od nekih 150 milijarda dolara.
Osim te minimalne poreske stope koja će uglavnom svuda morati da se plati, novina je i to što će kompanije porez na dobit plaćati i u zemlji u kojoj posluju i ostvaruju dobit, a ne samo tamo gde su registrovane. Ciljna grupa su kompanije koje u svetu ostvaruju promet veći od 20 milijarda evra i kod kojih je rentabilnost veća od 10 odsto. Taj bi se prag nakon sedam godina mogao spustiti na 10 milijardi.
© REUTERS / POOLSamit G20 u Rimu odlučio je da stane na put poreskim pobeguljama i ugasi poreske rajeve
Samit G20 u Rimu - Sputnik Srbija, 1920, 02.11.2021
Samit G20 u Rimu odlučio je da stane na put poreskim pobeguljama i ugasi poreske rajeve
Koliko je realno da sve to zaživi već 2022. godine, kako je dogovoreno u Rimu?

Politička odluka moćnih

Profesor Beogradske bankarske akademije Božidar Drašković podseća da su poreski rajevi dominantno nastali pre tridesetak godina, kada su velike svetske kompanije iz realnog i finansijskog sektora počele da traže područja na kojima mogu za sebe da obezbede dodatne profite na račun neplaćanja poreza. Te, najčešće egzotične destinacije, poput Devičanski i nekih drugih ostrva, ali i evropske države, Luksemburg, Holandija, Irska, Kipar su, podseća on, poznate svima i odnos prema njima je, kako smatra, uvek bilo pitanje političke odluke moćnih država.

„Svest o tome je dobila političku dimenziju onda kada je taj proces počeo da pogađa najrazvijenije zemlje sveta, a odrazio se na taj način što je deo poreskih prihoda koji bi ostao u tim zemljama otišao negde drugde. Pošto nema poreskih prihoda, to su manji budžetski prilivi, veće zaduživanje država i budžetski deficit, pa su došli do ideje da bi bilo mudro da postave minimalne stope poreza na dobit korporacija od 15 odsto i da to nametnu svim zemljama u svetu“, jasan je ovaj ekonomista.

On za Sputnjik kaže da to ima pozitivnu dimenziju sa stanovišta ujednačavanja određenih tokova oporezivanja, ali sa druge strane i onu da će od toga koristi upravo imati najrazvijenije zemlje sveta. Koliko će to biti stvarno moguće i u kojoj brzini, to ćemo, kako dodaje, uskoro videti.

Da li je moguć brz preokret

Nisam optimista da će tako brzo doći do tog preokreta jer su poreska rešenja, na kraju krajeva, stvar nacionalnih politika, odnosno, politika svake od država. Ako je to limitirano na 15 odsto, onda će mehanizam privlačenja stranih investitora kod zemalja koje su gladne investicija prestati da postoji kao takav“, smatra ovaj ekonomista.
On napominje da se gomila stranih investicija u zemlje koje su primaoci kapitala bazirala upravo na niskim porezima i poreskim podsticajima. Srbija je, kako podseća, do pre neku godinu imala stopu od 10 odsto korporacijskog poreza na dobit, koja je sada 15 odsto, što znači da se tu ništa neće promeniti u odnosu na odluku G20. Odluka iz Rima bazirana je na dogovoru koji je u septembru postiglo 136 zemalja, koje 90 odsto doprinose svetskom BDP-u.
Drašković smatra ključnim to što će kompanija čija filijala deluje na prostoru neke zemlje porez na dobit plaćati zemlji na čijoj teritoriji dobit i ostvaruje. To podrazumeva promenu nacionalne poreske politike svake zemlje da strogo obračunava prihode filijala kompanija na svojoj teritoriji, kaže on, ali i napominje da to uopšte nije teško uraditi.

Poseban problem EU

Iz Francuske, koja od januara naredne godine predsedava EU, već su stigle najave da što pre želi donošenje uredbe o minimalnom porezu, za koju je potrebna jednoglasna odluka. Ohrabrio ju je stav Irske, Mađarske i Estonije, koje su se početkom septembra u poslednji čas priključile dogovoru.
© Foto : PixabayKompanije više neće moći da izbegavaju plaćanje poreza na dobit u zemljama u kojima je i ostvaruju
Neplaćanje poreza - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 02.11.2021
Kompanije više neće moći da izbegavaju plaćanje poreza na dobit u zemljama u kojima je i ostvaruju
Naš sagovornik napominje da EU ima poseban problem jer ima jedinstvenu monetarnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, a nema minimalne principe jedinstvene fiskalne politike. Upravo je, smatra on, nužnost EU kao tržišne, finansijske i monetarne zone da uredi pitanje standarda jedinstvene fiskalne politike.

Hoće li Srbija imati koristi

Na pitanje da li će to što će za sve države biti obavezna minimalna stopa poreza na dobit od 15 odsto otvoriti prostor za veće investiranje u zemlje poput naše, ako već nudimo neke druge pogodnosti i uz manje troškove poslovanja nego na Zapadu, Drašković kaže da ima više kriterijuma koji utiču na odluku o tome.
„U dogledno vreme, ako se iznivelišu te minimalne stope korporacijskog poreza na dobit, onda će biti bespredmetno da neko ima centralnu firmu u Luksemburgu ili Holandiji, Irskoj, koje su sada zemlje poreski rajevi. Osim ako razlog za to nije jedan drugi faktor — monetarna stabilnost određenih zemalja. Ako imate zemlje sa rizikom monetarne stabilnosti, onda će kapital ostati u filijalama gde će takođe plaćati porez na dobit 15 odsto, ali koje su perspektivno monetarno stabilnije“, objašnjava on.
To će biti jedan od kriterijuma za odlučivanje kompanija, da ne bi došle u situaciju da se suočavaju sa inflacijom, obezvređenjem kapitala. O takvim rizicima, o veličini tržišta, mogućnosti korišćenja upravljačkih resursa, pa i o političkim rizicima, velike kompanije vode računa, kaže sagovornik Sputnjika.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala