Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Beri Daglas: Od ruskih muzičara sam učio kako se svira iz duše, a ne radi efekta

© Foto : Benjamin EalovegaIrski pijanista Beri Daglas
Irski pijanista Beri Daglas - Sputnik Srbija, 1920, 06.11.2021
Pratite nas
Divim se izvođačkom stilu ruskih pijanista, oduvek su me privlačili i veoma rado slušam njihove nastupe. Ruski stil sviranja je jedinstven, u njemu ima melanholije, ali i tako mnogo različitih nijansi. Ruska muzika, kao i irska, nastaje iz dubine duše, kaže u razgovoru za Sputnjik proslavljeni irski pijanista Beri Daglas.
Irski muzičar 6. novembra nastupa u Kolarčevoj zadužbini, u okviru „Stanway and Sons“ koncertne sezone. Beogradska publika će biti u prilici da sluša dela Čajkovskog, Šuberta i Betovena.

Irac zaljubljen u rusku muziku

„Ove kompozicije, posebno Šubert i Čajkovski i njegova 'Godišnja doba', predstavljaju dela s izrazito lirskim, pastoralnim senzibilitetom. To su kao male pesme, ali za klavir, pesme bez reči. Ja vrlo mnogo sviram Čajkovskog i mnoge druge ruske kompozitore, snimio sam ozbiljnu muzičku kolekciju 'Čajkovski plus', uz po još jednog ruskog kompozitora, Musorgskog, Prokofjeva, Rahmanjinova. Snimao sam i dela Šuberta. To su dva kompozitora kojima sam bio vrlo posvećen, tako da je zadovoljstvo svirati ih. Betoven ima mnogo lirizma u sebi, a sonata koju izvodim je moje omiljeno delo tog kompozitora i odlično se uklapa s ostalim kompozicijama, daje im drugačiju boju i raspoloženje“, kaže Beri Daglas.
Za ime Petra Iljiča Čajkovskog veže ga i prestižna nagrada koja nosi ime ruskog kompozitora. Virtuoz iz Belfasta upisao se u istoriju osvojivši zlatnu medalju na čuvenom takmičenju „Čajkovski“ u Moskvi, kao drugi „neruski“ takmičar koji je zaslužio to priznanje.
© Foto : Benjamin EalovegaIrski pijanista Beri Daglas
Irski pijanista Beri Daglas - Sputnik Srbija, 1920, 04.11.2021
Irski pijanista Beri Daglas
„Ni za milion godina nisam mogao da sanjam da ću pobediti na takmičenju Čajkovski. Išao sam na mnoge koncerte velikih ruskih umetnika u prošlosti, kao što su Gilels, Rihter i mnogi, mnogi drugi, slušao kako sviraju. Veoma se divim njihovom izvođačkom stilu, iako su svi različiti, naravno, ali taj ruski način sviranja klavira me veoma privlači, pre svega zbog načina na koji dostižu dubinu u muzici, u samom zvučanju klavira“, kaže Beri Daglas.
Ruska i irska muzika se stvaraju iz duše
Muzika Čajkovskog je, kako ocenjuje Beri Daglas, veoma bliska irskoj muzici, recimo, onoj koju je stvarao kompozitor Džon Fild u 19. veku, pre svega zahvaljujući svojoj ekspresivnosti.
„Reč je o stilu s mnogo izražajnosti i veoma bogatim melodijama. To se ne radi radi efekta, nego se radi iz srca i duše, to je veoma iskrena vrsta muzike. To je nit koja, prema mom mišljenju, povezuje rusku i irsku muziku“, ocenjuje Daglas.
Ugledni muzičar je 1999. godine osnovao Irski kamerni orkestar, koji promoviše najbolje mlade muzičare iz Severne Irske i Republike Irske. Kao umetnički direktor ansambla, ali i festivala Klandboj, Daglas neguje irske korene, nastojeći ujedno da podrži mirovni proces u Irskoj promovisanjem dijaloga i saradnje kroz muzičko obrazovanje.
Na opasku da je irska tradicionalna muzika prilično popularna i u Srbiji, u kojoj se svake godine obeležava i Dan Svetog Patrika, Daglas kaže da nije iznenađen, jer je to bio u prilici da vidi i u drugim zemljama u kojima je gostovao.
„Ja to stalno otkrivam. Bio sam u Finskoj u martu, u jednom gradu na severu zemlje, u kojem se takođe svake godine održava keltski festival. Nisam to znao, ali nisam iznenađen da i u drugim zemljama kao što je Srbija cene irsku tradicionalnu muziku. To je zabavna muzika, ali je i veoma melanholična. Irska tradicionalna muzika se negovala usmenom predajom, ništa nije zapisivano, nego je prenošeno s oca na sina. Ljudi su svirali violine, ili harfe, a pred kraj 19. veka bio je veliki festival harfe u Belfastu, koji je pokrenuo Edvard Bunting. Festival je trajao dve nedelje i pomogao tome da se izvođači na harfi afirmišu“, kaže Daglas.
Kako je slučaj stvorio velikog pijanistu
Jedna od osobenosti ovog muzičara je i to što je u mladosti ovladao mnogim instrumentima, među kojima su orgulje, klarinet, violončelo, razne udaraljke i, naravno, klavir. Instrumentu koji mu je doneo slavu posvetio se tek kao 16-godišnjak, ali ga to nije omelo da postane vrhunski umetnik.
„Trudio sam se u mladosti da upoznam što više instrumenata. Klarinet mi je omiljeni instrument i želeo sam da budem klarinetista, voleo sam i violončelo, ali nikad nisam bio dobar u tome. Orgulje su me fascinirale zbog svog jedinstvenog kontrapunkta, voleo sam da sviram Bahove sonate, dela francuskih kompozitora... Ipak, upoznao sam prijateljicu svog oca kod koje su me poslali tokom leta, reč je o Felisiti Levinter, koja je studirala kod jednog od Listovih učenika. Ona me je inspirisala da postanem koncertni izvođač. Imao sam 16 godina, što je prilično kasni uzrast za klavir. Većina istaknutih pijanista je počela da svira sa tri ili četiri godine, tako da sam prilično zakasnio. Ali drago mi je što sam imao priliku da sviram razne instrumente, jer mi je to dalo osećaj za raznovrsne izražajne mogućnosti instrumenata“, navodi Daglas.
Iako je njegova najveća ljubav muzika, Daglas kaže da su mu veoma važne i druge vrste umetnosti, pre svega pozorište i slikarstvo, koje ga nadahnjuju u građenju sopstvenog muzičkog izraza.
„Kada sam svirao pre nekoliko dana u Beligiji, u Antverpenu, posetili smo katedralu i nisam mogao da verujem da sam video sedam ili osam Rubensovih slika. Bilo je neverovatno! To je zaista ogromna inspiracija. Mislim da muzičar treba da ima dobar apetit za sve oblike umetnosti, jer to doprinosi osećajnosti, načinu na koji se izražava kroz muziku. Volim sve forme umetnosti, posebno pozorište, veoma volim operu i svakako vizuelne umetnosti“, kaže Daglas.
Najveća briga savremenog sveta su klimatske promene
Osvrćući se na proteklih godinu i po dana i pandemiju, Daglas kaže da je situacija veoma teška za sve umetnike, naročito za mlade muzičare koji tek počinju da grade međunarodnu karijeru.
„Ja sam imao sreće, jer sam pomalo i svirao prošle godine, i onda sam od februara ove godine ponovo počeo da putujem i nastupam, mada uglavnom u Evropi. Situacija je vrlo zabrinjavajuća, bolest neće otići, i dalje moramo biti veoma oprezni. Ipak, ono što me stvarno brine jesu klimatske promene, mislim da je to nešto s čim moramo biti veoma oprezni. Moramo pokrenuti i druge zemlje da se time pod hitno pozabave, jer će to biti katastrofa za planetu Zemlju, za naše unuke i praunuke“, smatra Daglas.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala