Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Poljska baca suzavac na izbeglice, sankcije — Belorusiji

© AP Photo / Leonid ShcheglovMigranti na belorusko-poljskoj granici
Migranti na belorusko-poljskoj granici - Sputnik Srbija, 1920, 09.11.2021
Pratite nas
Dok Poljska baca suzavac na izbeglice, EU krivi Belorusiju. Ali, pretnje sankcijama Minsku ne tiču se samo migranata, već je ovo političko pitanje, jer treba imati u vidu da su odnosi Brisela i Minska katastrofalni i da se sada samo koristi trenutak kako bi na jedan novi način i uz korišćenje novih instrumenata bila napadnuta Belorusija.
Ovako Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost gleda na poziv predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zemljama-članicama EU da prošire sankcije protiv beloruskih vlasti, koje su, kako je navela, odgovorne za priliv migranata na granicu Poljske.
Podsetimo, velika kolona migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike uputila se ka Poljskoj, a njih oko 2.000 nameravalo je da uđe u tu zemlju. U tome su ih sprečili poljska vojska i snage bezbednosti, kao i ograda koja je podignuta na granici. Situacija je na momente bila veoma napeta, migranti su u više navrata pokušali da nasilno pređu granicu, sekli su žičane ograde i gađali kamenjem poljske snage bezbednosti, dok su vojnici kao odgovor upotrebili suzavac.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ranije je napomenuo da Minsk više neće ograničavati priliv ilegalnih migranata u zemlje Evropske unije, jer zbog sankcija Zapada „za to nema ni novca ni snage“.

Nov napad na Belorusiju

„Suštinski, Evropska unija je izgubila bitku u Belorusiji, a ono što su pokušali sa obojenom revolucijom nije im uspelo. Vidimo i da se u međuvremenu stvara jedna funkcionalna savezna država između Rusije i Belorusije, što u Briselu sasvim sigurno anticipiraju kao strategijsku pretnju i otuda sve ovo i otuda razlike u pristupu EU problemu sa migrantima kada je bilo reči o Turskoj 2014. godine, kada je Brisel finansijski pomagao Tursku da zadrži migrante, i Belorusiji 2021. godine“, ukazuje Proroković.
Da sadašnja situacija ima mnogo više veze sa politikom nego sa samim migrantima, govori i činjenica, dodaje naš sagovornik, da su migranti koristili i teritoriju Turske tada i Belorusije sada kao tranzitne zone, ali se broj migranata koji su preko Turske prešli ili u njoj ostali meri milionima.
„Možemo se pozivati na različite izvore, ali se taj broj kretao između dva i četiri miliona, dok kada govorimo o Belorusiji, njih trenutno na teritoriji te zemlje ima 15.000, pa je ovo u Belorusiji mnogo manji problem nego ono što smo videlu u Turskoj tokom 2014. i 2015. godine ili kasnije kada je Erdogan počeo da ih zadržava na svojoj teritoriji“, primećuje Proroković.
Istoričar Dragomir Anđelković veruje da Evropska unija treba da se seti da su za krizu sa migrantima krivi oni koji su destabilizovali Bliski istok, Avganistan, Siriju i Irak, oni koji su izazvali seriju ratova, a to su zapadne sile.
„Te sile su stvorile situaciju koja rezultira masovnim prilivom migranata ka Evropi, pa je ključna krivica tu, a ne na Belorusiji. Mislim da je logično da sve zemlje štite svoj suverenitet i da ne primaju lako izbeglice, ali to treba raditi sistematski, a ne selektivno. Dakle, ne da se sa jedne strane primaju i da se vrši pritisak na neke zemlje da budu maksimalno otvorene za prijem migranata, kao što je to bio slučaj sa Srbijom u jednom periodu, a da se sa druge strane neke druge zemlje optužuju za to što to isto rade, odnosno što puštaju migrante da prolaze preko njene teritorije“, kaže Anđelković.
Kako dodaje, bilo bi logično da EU prvo definiše šta želi i da onda u tome ima konzistentan pristup.

Moguća eskalacija krize

Na pitanje da li postoji opasnost od eskalacije krize na belorusko-poljskoj granici, Dušan Proroković kaže da se to može desiti jer ova kriza, za razliku od nekih prethodnih, nije kontrolisana.
„Mi smo krajem 2019. i početkom 2020. godine već imali jednu krizu sličnog karaktera na tursko-grčkoj granici, kada su hiljade ljudi pokušale da uđu u Grčku. Tada su intervenisale i grčka i turska vojska, ali se sve održalo pod kontrolom jer su obe zemlje-članice NATO pakta. Posledice međusobnog sukobljavanja Ankare i Atine bile bi u tom trenutku mnogo veće da to nije bio slučaj, a ovog puta imamo pretnju eskalacije između Poljske koja je važna članica NATO-a, verovatno i najvažnija članica u istočnoj Evropi, i Belorusije koja nije članica Alijanse. Dakle, taj kontrolni mehanizam ovde ne postoji i zbog toga može doći do različitih neželjenih scenarija, jer je napetost ogromna“, upozorava Proroković.
Kako je saopštila poljska granična služba, u ponedeljak je zabeleženo 309 pokušaja nelegalnog prelaska granice, a 17 osoba je privedeno. Poljsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se na granici s Belorusijom nalazi 12.000 vojnika, 4.000 graničara, 1.500 policajca i 250 pripadnika antiterorističkih jedinica.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala