Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Šta se događa u središtu Zemlje: Zabeležen najdublji zemljotres do sada, naučnici mislili da je nemoguć

CC0 / Publicdomainpictures/Alex Grichenko / Presek planete Zemlje
Presek planete Zemlje - Sputnik Srbija, 1920, 09.11.2021
Pratite nas
Naučnici su registrovali najdublji zemljotres u istoriji, na neverovatnih 751 kilometar dubine ispod površine Zemlje. To znači da se zemljotres odigrao u donjem Zemljinom plaštu, koji se nalazi odmah iznad spoljašnjeg jezgra, a seizmolozi su do sada verovali da je u tom sloju zemljotres nemoguć.
Zemljotresi u donjem Zemljinom plaštu, dubokom sloju naše planete poznatom i kao mantl, smatrani su nemogućim jer je stenje, pod visokim pritiskom, sklonije deformisanju nego pucanju i iznenadnom oslobađanju energije, što je slučaj kod zemljotresa.

Nezabeležena dubina za zemljotres

Zemljotres duboko unutar Zemlje zabeležen je posle potresa magnitude 7,9 koji je pogodio japanska Bonin ostrva, otkriva naučni rad objavljen u časopisu „Geofizikal risrč leters“.
Naučnici, koje je predvodio seizmolog Erik Kajser sa Univerziteta Arizona, registrovali su taj potres unutar Zemlje koristeći japansku mrežu seizmičkih stanica „Haj net“. Ta mreža je najjači sistem za detektovanje zemljotresa koji trenutno postoji na svetu, kaže Džon Vidal, seizmolog sa Univerziteta Južna Kalifornija.
Taj potres u središtu Zemlje bio je slab, te se nije osetio na površini, ali su ga registrovali izuzetno osetljivi instrumenti „Haj neta“.
Naučnici su iznenađeni dubinom ovog zemljotresa, budući da se oni događaju najčešće u Zemljinoj kori i gornjem plaštu, do dubine od 100 kilometara.
Naučnici imaju objašnjenje čak i za zemljotrese koji se događaju do dubine od 400 kilometara, što je i dalje gornji plašt.
Međutim, iako su do sada, mada retko, beleženi i zemljotresi na dubini do 670 kilometara, za njih jasnog objašnjenja nema.
CC BY-SA 4.0 / Wikipedia/Anagounagi/Cropped photo / Bonin (Ogasavara) ostrva u Japanu
Bonin (Ogasavara) ostrva u Japanu - Sputnik Srbija, 1920, 09.11.2021
Bonin (Ogasavara) ostrva u Japanu
Zemljotresi u gornjim slojevima događaju se tako što stene, koje su hladne i krte, oslobađaju energiju kada su pod „seizmološkim stresom“. Nešto dublje, stene su vrele i pod većim pritiskom, te su manje podložne pucanju, ali se mogu dogoditi kada visok pritisak „pogura“ fluide kojim su popunjene „pore“ u stenju.

Nema jasnog objašnjenja za potrese na velikoj dubini

Ta teorija može da objasni zemljotrese u gornjem plaštu, do 400 kilometara dubine. Međutim, u donjem plaštu, zbog visokog pritiska, pore su „zatvorene“, pa fluida i oni ne mogu da izazovu zemljotres.
Naučnici imaju jednu teoriju za duboke zemljotrese u gornjem plaštu Zemlje. Minerali od kojih je on sačinjen menjaju svoju strukturu u u zavisnosti od dubine na kojoj se nalaze (a samim tim i pritiska) i postaju skloniji savijanju nego lomljenju. Prema toj teoriji, minerali ponekad „preskoče“ neke od tih koraka u promeni strukture i ne prate dubinu u potpunosti, pa budu skloniji lomljenju nego što bi trebalo na određenoj dubini, te tako oslobađaju energiju za zemljotres.
Tektonske ploče na planeti Zemlji - Sputnik Srbija, 1920, 09.11.2021
Tektonske ploče na planeti Zemlji
Međutim, ni ta teorija ne objašnjava zemljotrese u donjem Zemljinom plaštu. Jedna od teza je da se granica gornjeg i donjeg plašta ne nalazi onde gde su seizmolozi verovali, kada je u pitanju područje na kom je zemljotres zabeležen, kaže Hadi Hjuston, geofizičar sa Univerziteta Južna Kalifornija..
„Područje Bonin ostrva je zona subdukcije, gde ploča okeanske kore zaranja ispod ploče kontinentalne kore, što podstiče efekat savijanja. Radi se o komplikovanom mestu, na kom ne znamo gde je tačno granica između gornjeg i donjeg plašta“, kaže Hjuston.
Seizmolozi koji su objavili rad o najdubljem zemljotresu do sada, u njemu navoda kako je moguće da ploča kore „nalegne“ na donji plašt dovoljno jako da na stene u njemu prenese ogromnu količinu „seizmološkog stresa“, te na taj način generiše dovoljno toplote i pritiska da dovede do lomljenja stenja i oslobađanja energije za zemljotres.
Drugi naučnici, međutim, imaju drugačiju teoriju, a to je neobično ponašanje minerala. Prema njihovoj teoriji, kontinentalna kora, koja uranja ka plaštu, mnogo je hladnija od njega, što znači da minerali u njoj nisu transformisani u skladu sa dubinom na koju dolaze, pa mogu da izazovu oslobađanje energije dovoljne za zemljotres, piše „Lajvsajens“.
Šteta koju je zemljotres načinio - Sputnik Srbija, 1920, 03.11.2021
SRBIJA
Srbija podrhtava: Jesu li dva zemljotresa samo prethodnica za glavni udar
Zemljotres - Sputnik Srbija, 1920, 09.11.2021
SVET
Zemljotres pogodio Grčku
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala