Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Rast cena u Srbiji još nije ekstreman, ali šta ako zapreti spirala inflacije

Štampanje para - Sputnik Srbija, 1920, 11.11.2021
Pratite nas
Na rast inflacije u Srbiji presudno će uticati kretanja u svetu, ali još možemo da se borimo sa rastom cena, jer on nije ekstreman. Problem će biti ako uđemo u inflatornu spiralu, tako što će svi pokušati da se zaštite povećavanjem cene svojih proizvoda.
Ono što je izvesno je da nećemo biti gladni, da će biti hrane, što ne znači da ona neće još poskupeti, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Narodna banka Srbije je ovih dana saopštila da je rast međugodišnje inflacije u avgustu od 4,3 odsto i septembru 5,7 odsto rezultat niske uporedne baze iz 2020, skoka svetskih cena energenata, slabije poljoprivredne sezone zbog suše tokom lenjih meseci i posledičnog rasta cena neprerađene hrane, kao i faktora „uvezenih“ iz međunarodnog okruženja. Dodala je, takođe, da se gotovo dve trećine rasta inflacije u septembru odnosi na faktore na koje monetarna politika ne može da utiče svojim instrumentima. Tačnije, reč je o onim koji su uvezeni, odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta.

Rast cena hrane u svetu veći za trećinu

A takvi su oni od kojih nam život najviše zavisi — energenti, ali i hrana koja jeste domaća, ali njenu cenu u najvećoj meri određuju kretanja sirovina na svetskim berzama.
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN ovih dana je saopštila da su cene hrane u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine porasle 33 odsto i da su najviše u poslednjih 10 godina.
© Fotolia / Gina SandersZa godinu dana cene hrane u svetu su porasle čak 33 odsto
Prodavnica - Sputnik Srbija, 1920, 10.11.2021
Za godinu dana cene hrane u svetu su porasle čak 33 odsto
Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvođača industrijskih proizvoda u Srbiji u oktobru su nastavile da rastu i u odnosu na septembarske su veće 1,7 odsto, a u odnosu na oktobar prošle godine skočile su 13,6 odsto.

U Srbiji gotovo sve poskupelo

Energija je u oktobru ove u odnosu na oktobar prošle godine poskupela 22,6 odsto.
Rudarstvo je u istom periodu generalno poskupelo i to 22,8 odsto, a u okviru njega najviše je eksploatacija prirodne nafte i sirovog gasa, čak 113,6 odsto.
Cene proizvoda prerađivačke industrije su veće 15, 4 odsto, a najviše je otišla proizvodnja koksa i derivata nafte, čak 67,1 odsto na međugodišnjem nivou, a toliko su poskupela i tečna goriva i maziva — 68,1 odsto.
Proizvodnja prehrambenih proizvoda u odnosu na oktobar prošle godine skuplja je 11,9 odsto.
Jedino što nije poskupelo u odnosu na oktobar prošle godine je proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, proizvodnja odevnih predmeta, odeće i tkanina, kao i metalnih aparata za domaćinstvo.

Gde je kraj inflaciji

Da li će inflacija, za koju su svetski, pre svega američki ekonomisti smatrali da je na kratak rok i da ne treba da nas plaši, ipak potrajati? Kada su mislili da je 4,0 odsto krajnja cifra, ona je pregurala pet odsto. Američke Federalne rezerve (FED), centralna banka te države, ovih dana su priznale da je inflacija, odnosno rast cena veći i da će potrajati duže nego što su predvideli.
CC0 / / FED je priznao da se očekivanja o inflaciji kratkog daha nisu potvrdila i da će se ona protegnuti prilično duboko i u sledeću godinu
Sputnjik Ekonomija - Sputnik Srbija, 1920, 10.11.2021
FED je priznao da se očekivanja o inflaciji kratkog daha nisu potvrdila i da će se ona protegnuti prilično duboko i u sledeću godinu
Povodom rasta potrošačkih cena u SAD, koji je blizu 30-godišnjeg maksimuma, neki su već prognozirali da hiperinflacija nije daleko i da će kada pogodi SAD, pogoditi i ceo svet.
Kakva je u celoj priči pozicija Srbije, u kojoj meri je zavisna od svetskih kretanja, a koliko sama sebi može da pomogne i može li se predvideti kraj rastu cena?

Uticaj države

Savić napominje da u privredama kakva je naša, osim ponude i tražnje, osim uticaja svetskog tržišta, berzi, postoji i uticaj domaće vlade na politiku cena. Postoje, kako kaže, i u teoriji i u praksi različite situacije u kojima država može administrativno da odredi cene, da neke subvencioniše, poput hleba, ako hoće da štiti standard građana.
Naš sagovornik ukazuje na najnoviji primer da je Vlada Srbije intervenisala ograničivši cenu najprodavanije vekne hleba. Odlučila je i da u novembru neće biti poskupljenja električne energije, iako je njena cena na berzama strahovito skočila, što, kako kaže, sigurno ne bi bio slučaj da je „Elektroprivreda Srbije“ u rukama privatnog vlasnika.
To je administrativna uloga države koja ponekada ima smisla, napominje ovaj ekonomista, ali i dodaje da na dugi rok to nema smisla, jer kako god da je tržište, ono je na dugi rok efikasnije od bilo koje države i bilo koje arbitraže.
Posle priznanja FED-a da im se prve prognoze o inflaciji kratkog daha baš nisu obistinile i da će se ona protegnuti prilično duboko i u sledeću godinu, postavlja se pitanje koji su to parametri na osnovu kojih se mogu predvideti očekivanja. U NBS procenjuju da će prosečna međugodišnja inflacija na nivou cele 2021. biti u rasponu od 3,5 do 4,0 odsto i da će na tim nivoima ostati do polovine iduće godine, kada bi trebalo da se spustiti na ciljanu od 3,0 odsto, pa možda i ispod toga.

Očekivanja i psihološki momenat

Po mišljenju našeg sagovornika i zaista je tu reč o očekivanjima, jer je toliko mnogo faktora, pre svega iz sveta, koji na to utiču da bi se nešto sa većom sigurnošću moglo reći. On uz to ukazuje i na značaj psihološkog momenta.
CC0 / Pixabay / Vlada Srbije je regovala ograničivši cenu najprodavanije vekne hleba
Hleb - Sputnik Srbija, 1920, 10.11.2021
Vlada Srbije je regovala ograničivši cenu najprodavanije vekne hleba
Ako svi procenjujemo da će doći do smirivanja, niko neće vršiti pritisak na kupovinu većeg broja proizvoda, a ako su očekivanja da će cene ići rapidno gore, svakako da će ljudi hteti da se zaštite od toga. I tim činom što hoćemo da predupredimo budući rast cena, u stvari na najgori mogući način utičemo upravo na njihov rast, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta. On kaže da na tom psihološkom nivou doživljava i očekivanja NBS o smirivanju cena.
Pogotovo što će, kao smatra, inflacija biti spoljnog karaktera i naša država nije u prilici da mnogo toga kontroliše.

„Ako se države ne izbore sa rastom cena dok su one niske, dok su jednocifrene, onda cene ulaze u onu drugu fazu inflatornih očekivanja i u osnovi njihovog povećanja ne moraju da budu realni faktori, poput povećanja cena energije, nego cene pumpaju inflaciona očekivanja svakoga od nas. A onda kada cene rastu, svako pokušava da se zaštiti time što diže svoje cene, to onda rade i drugi i to je tuk na luk“, slikovito objašnjava naš sagovornik.

To je ta inflaciona spirala, kaže Savić, dodajući da ne želi da veruje da će do toga doći, ali ne isključuje ni tu mogućnost.

Predstoji nestabilan period

„Mnogi u svetu nisu optimisti. Ne očekuju da će ova situacija brzo da se smiri. Mnogi govore o više godina sa potpuno neizvesnim scenarijem. Svetu ipak predstoji nestabilan period, u kome će biti kako se ko snađe. Amerika štampa ubrzano novac koji nema realno pokriće koji će Americi pomoći, ali će se ostali deo sveta dobro zabaviti u lošem smislu“, ocena je našeg sagovornika.
On ipak smatra da u Srbiji još možemo da se borimo sa time. Nisu to neka ekstremno velika povećanja cena, ali u odnosu na pre dve-tri godine, značajno su porasli neki izdaci, posebno za hranu. Izračunao je, kaže, da nam je 13-14 procenata povećana cena hleba, a to je osnovna životna namirnica, pogotovo za ljude sa skromnim primanjima.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala