Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Nestaje čudo: Srbija i Srpska u važnoj misiji — kako da se spasi najstarija „lepotica“

© Foto : Sputnjiku ustupio NP Tara"Ledena lepotica", kako ju je zvao Josif Pančić, polako nestaje zbog klimatskih promena i slabe prirodne regeneracije.
Ledena lepotica, kako ju je zvao Josif Pančić, polako nestaje zbog klimatskih promena i slabe prirodne regeneracije. - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Pratite nas
Pančićeva omorika, endemska vrsta, po mnogima najlepši četinar, zbog klimatskih promena i prirodne regeneracije izumire u prirodnom staništu. Od svih mesta na Zemlji, „ledena lepotica", najstarija evropska vrsta drveta, odabrala je da živi u srednjem toku Drine, stručnjaci sa obe strane reke, u Srbiji i Republici Srpskoj, pokušavaju da je spasu.
Iako je na crvenoj listi ugroženih vrsta o kojima se posebno brine, broj stabala Pančićeve omorike sve je manji, procenjuje se da bi mogla da nestane iz svojih prirodnih staništa. Zato su biolozi, genetičari i drugi stručnjaci krenuli u ozbiljan poduhvat zaštite simbola Tare, uz pomoć Fondacije Franklinija iz Ženeve.

Kako spasiti ledenu Pančićevu omoriku

Kao i kada ju je Josif Pančić pronašao i nazvao „ledenom lepoticom“ i danas je uglavnom skrivena u moćnim šumama Tare i planina preko reke, pa nije bilo lako istražiti šta je muči, kako je opstala hiljadama godina, a sada se suši.
Biolog Marijana Josipović jedan je od spasilaca Pančićeve omorike u Nacionalnom parku „Tara“. Ona kaže da je teško steći sliku o procesu obnove i njenog života, jer omorika voli nepristupačne, strme predele nad Drinom, do kojih se ljudi teško probijaju, voli nagib i do 70 stepeni.
Na području NP „Tara“ uočili su intenzivno sušenje omorike u poslednjih desetak godina. Na pojedinim mestima je potpuno nestala. Koliko klimatske promene utiču na to, moglo se videti posle kobne 2012. godine na planini Zvijezda.
© Foto : Sputnjiku ustupio NP TaraPančićeva omorika iznad Parućačkog jezera
Pančićeva omorika iznad Parućačkog jezera  - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Pančićeva omorika iznad Parućačkog jezera
„Tada je zabeleženo -27 stepeni, imali smo i lavinu u području Parka, a onda su tokom leta bile vrlo visoke temperature i veliki period suše, to je oslabilo stabla. Kao što se čovek oseća loše kad su ekstremi u pitanju, tako i biljke osećaju sve te promene, suše se, oslabe, pa ih napadaju štetočine, insekti. Postoji i jedna gljiva koja je jako opasna za Pančićevu omoriku“, kaže Josipovićeva.

Kako utiču „klimatske promene”

Ona dodaje da joj smetaju klimatske promene, količina padavina na godišnjem nivou je ista, ali nije ravnomerno raspoređena, a omorika naseljava delove kanjona koji imaju mikroklimatske karakteristike, ukoliko dođe i do najmanjih pomeranja, njoj to ne odgovara.
Omorika je poslednji put detaljno analizirana pedesetih godina prošlog veka, akademik Pavle Fukarek evidentirao je stanje u svim populacijama, omoriku je brojao zbog požara koji su 1947. i 1948. napravili veliku štetu, posebno na levoj obali Drine. Niko nije intenzivnije radio popis i evidenciju omorike do pre četiri godine kada se u taj težak posao upustio prof. dr Milan Mataruga sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

„Kolega Đorđije Milanović i ja vratili smo se tim prirodnim populacijama. Tamo gde je akademik Fukarek napisao da omorike više nema, da je potpuno uništena, našli smo je! Obnovljenu omoriku, 70 godina kasnije! Čak ni šumari, koji su tu konstantno, nisu znali da je ima“, kaže profesor Mataruga.

Tada je opisao 26 manjih ili većih populacija omorike na teritoriji Republike Srpske, bilo je više stabala nego u Srbiji. U našoj zemlji je izbrojano preostalih 11 hiljada.
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan MatarugaOmorika voli nepristupačne, strme predele nad Drinom, do kojih se ljudi teško probijaju, voli nagib i do 70 stepeni.
Omorika voli nepristupačne, strme predele nad Drinom, do kojih se ljudi teško probijaju, voli nagib i do 70 stepeni. - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Omorika voli nepristupačne, strme predele nad Drinom, do kojih se ljudi teško probijaju, voli nagib i do 70 stepeni.

Napadaju i požari

Nažalost, letos su gorele dve najveće šume Pančićeve omorike na desnoj obali Drine u Republici Srpskoj, Gostilj i Veliki Stolac, u kome je izgorelo više od 10 hiljada stabala. Ovih dana angažovanjem letelica i tima eksperata iz Novog Sada pokušaće da prebroje koliko je ostalo.
Mataruga kaže da je veliki broj stabala bespovratno izgubljen, baš zato je važan projekat koji će se odvijati u naredne tri godine. Pratiće prirodnu obnovu od semena stabala koja su preostala, tražiti najbolja rešenja kako da pomognu omorici da opstane.

Dama koja se sklanja pred jačima

Pančićeva omorika je tercijarni relikt, endem, vrsta koja je preživela više ledenih doba, veoma dobro se adaptira na različite uslove, u toj meri da se naziva pionirskom vrstom. Prva se javlja posle ekoloških katastrofa, uključujući i požare.

Zašto onda izumire?

„Problem kod omorike je njena borba sa konkurentskom vegetacijom. Onog momenta kada se pored nje pojave druge vrste, jela, smrča, bukva ili crni bor, ona njima ustupa to stanište i postepeno se povlači. Dakle, lako je omoriku razmnožiti i posaditi u parku, ali je nije lako sačuvati od druge vegetacije u prirodi“, kaže Mataruga.
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan MatarugaProf. dr. Mataruga, koji je deceniju i po rada posvetio „ledenoj lepotici“ promoviše prestanak zaštite koja je glasila; ne prilazi, ne diraj ništa. Upravo suprotno, treba joj prići i pomoći.
Prof. dr. Mataruga, koji je deceniju i po rada posvetio „ledenoj lepotici“ promoviše prestanak zaštite koja je glasila; ne prilazi, ne diraj ništa. Upravo suprotno, treba joj prići i pomoći. - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Prof. dr. Mataruga, koji je deceniju i po rada posvetio „ledenoj lepotici“ promoviše prestanak zaštite koja je glasila; ne prilazi, ne diraj ništa. Upravo suprotno, treba joj prići i pomoći.
Upravo zbog toga ovaj profesor, koji je deceniju i po rada posvetio „ledenoj lepotici“, promoviše prestanak sa pasivnom zaštitom iz prošlog veka, koja je glasila: Ne prilazi, ne diraj ništa. Upravo suprotno, treba joj prići i pomoći da opstane na jedinom mestu na svetu koje je izabrala, u dolini Drine, na severnim liticama kanjona.
Potraga za optimalnim uslovima za prirodnu obnovu već je počela, u prethodnih mesec dana na 12 lokaliteta postavljeni su uređaji koji gotovo neprekidno beleže podatke unutar šuma omorike.
„Na svakih sat vremena mere temperaturu vazduha i zemlje u zoni podmlatka, najmlađih sadnica, mere i vlažnost vazduha i zemlje. Uskoro ćemo postaviti i luksimetre koji će meriti količinu svetlosti koja dolazi do površine zemlje. Cilj je da tamo gde se pojavi mladica očitamo parametre, da znamo kakav ambijent treba da stvorimo da bi se omorika prirodno javila“, objašnjava.

Šta otkriva DNK

Rezultati analiza DNK omorike, koje je Mataruga radio u saradnji sa Jelenom Aleksić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i kolegama iz Italije, otkrila je izuzetno važnu činjenicu koja će pomoći u spasavanju „ledene lepotice“. Duga izolacija jedne porodice utiče na njen genetski potencijal. Svaka populacija je jedinstvena za sebe.
„Apelujemo, molimo svakoga ko istražuje omoriku i pokušava da pomogne njenu obnovu, da sačuva jedinstvenost svake populacije, grupacije stabala. Nije dobro da seme iz jedne populacije prenosimo u drugu, desila bi se kontaminacija genetičkog potencijala“, upozorava.

Projekat za Crveni potok

Uporedo sa velikim projektom zaštite sa obe strane Drine, NP „Tara“ planira i mini-projekat za Crveni potok, upravo slušajući savet profesora iz Banjaluke. U ovoj turističkoj atrakciji Mitrovca nekada je raslo 30 stabala Pančićeve omorike, što je pravo čudo, reč je o močvarnom tlu, danas ih je svega četiri.
„Na tom lokalitetu ćemo prvo pokušati da je obnovimo, jer je jedinstveno stanište na svetu. Važan je genetski materijal, odakle potiču jedinke koje su uzete da zasnuju buduću populaciju. Ozbiljno smo shvatili šta nam je činiti, nećemo ih uzeti iz rasadnika, samo one kojima je poreklo iz Parka“, kaže Josipovićeva.
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan MatarugaProcena je da je u velikim požarima na području Republike Srpske letos uništeno gotovo 10 hiljada stabala Pančićeve omorike.
Procena je da je u velikim požarima na području Republike Srpske letos uništeno gotovo 10 hiljada stabala Pančićeve omorike. - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Procena je da je u velikim požarima na području Republike Srpske letos uništeno gotovo 10 hiljada stabala Pančićeve omorike.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala