Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na
Greciя na globuse s flagami - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Prekretnica za Republiku Srpsku: Podvlačenje crte koja se ne prelazi i konačni test jedinstva

© YouTube/BN TV INFOSednica parlamenta Republike Srpske
Sednica parlamenta Republike Srpske - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2021
Pratite nas
Deklaracija o vitalnim interesima Republike Srpske strateški je dokument kojim je RS podvukla crtu i obznanila šta su njene crvene linije. Iza ovog dokumenta trebalo bi da stanu sve političke snage, jer ako je na konsenzusu, u ratu, stvorena Republike Srpska, bi bilo suludo da on sada, u miru, izostane, smatraju sagovornici Sputnjika
Promena teksta Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve njene nadležnosti, osim onih koje po Ustavu BiH pripadaju BiH, sadržane su u Deklaraciji o ustavnim principima i četiri informacije.
Tekst koji će se naći pred poslanicima na predstojećoj posebnoj sednici Narodne Skupštine, strateškog je karaktera, i značaj, bez obzira na razlite interpretacije vladajućih činilaca, i opozicije, daje za pravo analitičirama koji ga nazivaju istorijskim.
Da li ova deklaracija ima obavezujući karakter, da li promeni Ustava koju ona zagovara mora da prethodi plebiscit te šta ukoliko izostane podrška opozicionog bloka razgovaramo sa Miletom Dmičićem, profesorom Ustavnog prava Univerziteta u Banjaluci i Nevenkom Vranješom, profesorom Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

Važna prekretnica za Republiku Srpsku

Profesor Dmičić kaže da Deklaracija podrazumeva da se kroz otvoren dijalog koji je Republika inicirala stvori osnov za povraćaj nadležnosti koje nisu opravdale postojanje, sa naglaskom na to da sve što čini RS nije otvaranje disolucijskog procesa u BiH niti bilo kakvog političkog pritiska i pretnji, već izraz realnog zadovoljavanja potreba i interesa Republike kao državotvornog dela BiH.
On naglašava da iako je reč o deklarativnom aktu koji stvara političku osnovu za dalje delovanje, ovaj dokument je strateški važna prekretnica koja zahteva apsolutnu saglasnot svih političkih činioca.
„Deklaracija je politički akt kojim se konstituiše stav Republike naspram određenih pitanja. Ona nije menjanje Ustava, nije čin nikakave konstitucionalizacije ustavnih pitanja, nije akt normativnog kataktera koji konstituiše nove organe i institucije. Ona stvara osnovu za delovanje legalnih i legitimnih organa institucija i predstavnika RS, osnovu za učešće u organima BiH“, objašnjava Dmičić ukazujući da je drugi korak donošenje zakona.

Očuvanje identiteta i državotvornosti

Osnovni interes i potreba RS nakon dvoipodecenijskog Dejtonskog života, smatra Dmičić, su očuvanje identiteta i državotvornosti , a u skladu sa međunarodnim pravom i dokumentima UN.
„Osnovni entitetski i vitalni interes naroda RS je da odbaci sve zahteve za ukidanje RS, za osporavanje imena i postojanja, kao i sve zahteve za ukidanje zaštite entitetskog interesa, i prava konstitutivnih naroda. Važno je naći odgovarajući obim i nivo uticaja i učešća stranog faktora u unutrašnjem životu BiH a to znači OHR, međunarodnih organizacija, institucija međunarodne zajednice. Jer, stalno širenje preuzetih nadležnosti bilo kojim i čijim odlukama sa entiteta na organe institucija BiH, a to su činili visoki predstavnici, Parlamentarna skupština zakonima, i drugim aktima, te Ustavni sud BiH predstavljao je antidejsonski, neustavan, nezakonit čin, kojim su narušavane državnost, autonomije, integritet i ustavni status RS“.

Neophodna dvotrećinska većina

U kontekstu ustavnih principa koje sadrži Deklaracija, Dmičić podseća da svi sporazumi kojima su prenete nadležnosti nemaju karakter trajnog opstanka, da njima nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH, jer nisu imale ustavni osnov te da sporazumi nisu ugrađeni u Ustav BiH.
O promeni Ustava RS kojom bi se regulisalo pitanje povraćaja nadležnosti, Dmičić kaže da o svim pitanjima koja su predmet interesovanja razmatranja i odlučivanja u Parlamentarnom životu RS odlučuje dvotrećinska većina, a to su pitanja koja se odnose na promene i donošenja Ustava, konstituisanje veća naroda, Ustavnog suda RS, izbor sudija i drugih organa institucija koji predstavljaju RS.
Nakon donošenja Deklaracije, a pre glasanja u Skupštini, kaže Nevenko Vranješ, ostaje prostor za predlaganje konkretnih zakonskih rešenja, dijalog, kompromise, reforme. Tek u sledećoj fazi, napominje, trebalo bi da usledi donošenje zakonskih akata koji podležu prostoj većini kada je u pitanju Narodna Skupština RS, sem kada je reč o vitalnim nacionalnim interesima koji podležu dvotrećinskoj većini.
„U ovom momentu Deklaracija i prateći akti mogu biti usvojeni i bez opozicionih partija ali svako pitanje od nacionalnog interesa podleže dvotrećinskoj većini. Prošli put taj nacionalni interes nije potvrđen zato što su opozicioni politički subjekti odustali od takvih predloga i prilično su izneverili jedinstvo koje je bilo postignuto“.

Izostanak konsenzusa - poruka međunarodnoj zajednici

Međutim, obrazlaže Vranješ, za svako zakonsko rešenje neophodna je prosta većina. Izostanak podrške opozicije ne može uticati niti stopirati donošenje zakonskih rešenja, ali, smatra, nije dobro da jedna takva Deklaracija koja je politički akt najvišeg nivoa opredeljenja ne bude usvojen dvotrećinskom većinom.
„To je loša poruka u smislu nastupa pred međunarodnom zajednicom i u smislu težine reformiskih zahvata koji nas čekaju. Tu bi se pokazalo da jedan deo opozicionih političkih subjekata ne podržava stvari koje, iako jasno predočene i u srži od našeg vitalnog nacionalnog ineteresa, za njih nisu nominalno nacionalni interesi“.
Vranješ podseća da je Narodna skupština tri puta odbila Vens Ovenov plan. Plebisit je postojao usled rata, i to je, kasnije će se uspostaviti, bilo presudno za dobijanje Republike Srpske.
„Setimo se vremena kada nam je bilo mnogo teže, kada smo uprkos ratu i činjenici da smo bili pod međunarodnim sankcijama mogli sve da izdržimo. Taj plan je predviđao srpsku teritoriju, ali nepovezanu, nekompaktnu. Posle mi dobijamo plan koji je definisao jasno RS i distrikt Sarajevo u tri procenta. Od tada RS figurira u svim potonjim planovima, u planu Kontakt grupe i kasnije Dejtonskom mirovnom sporazumu“.

RS je istorijska kategorija

Danas, ukazuje Vranješ, kada smo u miru i imamo dve velike svetske sile iza sebe, Rusiju i Kinu, kada imamo jaku aktivnost člana Predsedništva i nekoliko zemalja EU koje nas podržavaju niko ne sme podleći obećanjima ni pretnjama.
Značaj konsenzusa apostrofira i Dmičić, objašnjavajući da je neophodno postizanje punog jedinstva svih parlamentarnih stranaka.

„Ne isključujem ni plebisitarno izjašnjavanje građana RS i javnosti o tome da je ovo vitalni interes entiteta i vitalni nacionalni interes državotvornih naroda u RS. Očekivati je da na ovim pitanjima ne bi trebalo da bude nikakve nesaglasnosti“.

Posebno stoga, nadovezuje, što kroz Deklaraciju o ustavnim principima, RS konačno obznjanjuje da ona nije privremena, već trajna, istorijska, pravna, politička kategorija koja je i nastala u cilju očuvanja identiteta, subjektiviteta i državotvornosti srpskog naroda kao i ostalih konstitutivnih naroda u okviru BiH.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala